Select Page

Књижевно вече Матије Бећковића у Никшићу, које је организовано у оквиру књижевно-духовне манифестације „Дани Његошеви“, била је још једна дивна прилика за пјесничко дружење са великаном српског пјесништва

Књижевно вече Матије Бећковића

Његово Преосвештенство Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, бројне госте пјесничке светковине и публику, која је до последњег мјеста испунила салу Црквено-народног дома у Никшићу, са жељом да чује старе и нове стихове, поуке и опомене великог српског пјесника, поздравила је, у име организатора „Дана Његошевих“, пјесникиња Милица Бакрач.

„Његош нас је воздигао, крунисао, причестио, задужио, окосовио, осветосавио, олазарио. Његош нас је уписао у књигу најснажнијих, иако не најбројнијих народа на свијету. Петар II Петровић Његош, династ, владар, православни владика, у једном бићу мноштво личности, у једном човјеку сва Црна Гора, она земља, која некад бјеше синоним лијепом српском имену. Његош нас је и вечерас окупио у Црквено-народном дому „Светог Василија Острошког“, окупило нас је његово дјело, које је наша књига рођених, књига постања. Окупили смо се да потврдимо како остасмо „тврд орах“, колико год да нас има“, казала је Бакрач.

Сабранима се обратио књижевник Милутин Мићовић, предсједник Књижевног друштва „Његош“. Начелна тема овогодишње манифестације „Дани Његошевих“ је Његош – српски архетип, што би значило: почетак, првина, темељ, калуп, а све то,према Мићовићевим ријечима,казује колико су Његошеве пјесничке формуле дубоко срасле с нашим духом и да се у том језику препознајемо.

Књижевно вече Матије Бећковића

Његош је кроз свој пјеснички језик, поручио је Мићовић, дао сваком духовном бојовнику из његовог рода језика, борбену опрему да води борбу непрестану, која неће престати, јер и човјек и народ и свијет и универзум, са најдубљим противностима, утканим у своју тајну, једино и живе ако живе кроз ту борбу.

„Борба код Његоша је прво духовна, сазнајна, а онда она може да се продужава у овом свијету као борба против тирана, насилника и најмаштовитијих злоумника. Превисок је и предубок Његош, зато се у ширем простору културе од њега, углавном , одустајало, а неизоставно долазио нам у живот, кад дође тај велики испит – бити или не бити. Ево неко доба, Његош у Црној Гори има највише посла и његово дјело доживљава обнову смисла и нову ренесансу. Управо кад је дошло Црној нам Гори и њеном народу да га има нема. Јер Његош утемељује и човјека појединца и народ, даје му ослонац, када се сви други ослонци измичу“.

„Они који пројектују овакву Црну Гору кажу да је Његош остао у прошлим вјековима, а они који се обнављају из темеља, размичу и разотварају ропску новоцрногорску идеологију, виде да је Његош међу нама и у нама“, истакао је Мићовић.

Књижевно вече Матије Бећковића

Програм „Дана Његошевих 2016“ у Никшићу посвећен је пјеснику из Његошевог рода, Матији Бећковићу, чија је појава, према Мићовићевим ријечима, задивила не само оне који се занимају пјесништвом, него је задивила цио народ.

„Рекло би се да је пошао путем који је више утврдио Вук Караџић, али његово укупно дјело покрива онај простор између Вука и Његоша. Све што је написао рекао му је један човјек, ту из нашег племена и имена, али никада не можемо казати ко је тај. Да ли је тај човјек онај Костић који је пронашао цијеле кости својих предака и племеника, а те кости су уствари ријечи које су нас родиле. Да ли је тај човјек унук Алексе Маринкова, који плаче над Црном Гором, јер је више нема, а опет не може бити да је нема, јер је има у језику, па је има и кад је стварно нема“.

„Читалац, тражећи тог чоека који му казује стихове и повјесницу свог народа, увиђа да би то прије могао бити свечоек који сабира ријечи свог језика, налазећи у њима нове, чудесне моћи, које се рађају и задивљују поезијом. Човјек је језик и нико није у себи открио човјека, ко није открио и нове моћи у свом језику. Могућности језика су могућности живота и то је наш пјесник реално и раскошно посвједочио“, оцијенио је Мићовић.

Књижевно вече Матије Бећковића

Узбуђење због новог сусрета са публиком у Никшићу, гдје се пред Никшићким намастиром одвијају најчудесније и најдивније распре, није крио ни сам пјесник.

„Приредили сте ми велико узбуђење што сам вас видео у овој обновљеној сали и на овом месту и већ видим како су почеле велике свечаности Лучиндана и сјутрашње прославе 140-годишњице битке на Вучјем долу. Ово књижевно вече је почело као нека врста Литургије, па бих и ја, тако некако, поређао стихове који ми падају на памет да се говоре у овој прилици“, рекао је Бећковић.

Пјесничко дружење са публиком, академик Бећковић је почео стиховима „Боже драги, нема већег чуда но што пишу послије Његоша“, а потом су на ред дошле пјесме: „Чоек“, „Прича о Светом Сави“, „Косово поље“, „Цетиње“, „Мајка“,“Амфилохије“, „Јоаникије Мићовић“, „Господе помилуј“, „Слава Теби Боже“, „Учини ми љубав“…

Књижевно вече Матије Бећковића

Надахнуто и на њему својствен начин, пјесник је представио и своју нову књигу, поему „Праху Оца поезије“, која је из штампе изашла уочи овогодишњег Сајма књига у Београду:

„Ви сви знате ко је био отац Србије и ко је написао песму „Праху оца Србије“. Ја сам хтео да кажем да поред оца Србије постоји Отац поезије, а ви знате како се зову обојица.Узео сам за мото Његошеве стихове из „Горског вијенца“ „Свемогућство светом тајном шапти и само души пламена поете“ и из „Луче“ почетак песме посвећене Сими Милутиновићу „Свагда ми драги наставниче, српски пјевче небом осијани“.

Радост вечери употпунио је наступ хора „Светог новомученика Станка“ из Никшића.

Књижевно вече Матије Бећковића
Извор: Епархија будимљанско.никшићка
Видео: Нови ТВ

[wpaudio url=“http://www.svetigora.com/audio/download/19706/31.10.2016_Knjizevno_vece_Matije_Beckovica_u_Niksicu.mp3″ text=“Тонски прилог Радија Светигора“]

Pin It on Pinterest

Share This