Izaberite stranicu

Од 200.000 еура, колико је из државног буџета намијењено вјерским организацијама у Црној Гори, посредством Министарства за људска и мањинска права највише новца је дато такозваној Црногорској православној цркви и то 55.564 еура. НВО ЦПЦ регистрована је 1997. године у полицијској станици на Цетињу и она је канонски непризната. Ипак, та организација узела је највећи дио новца који следује вјерске организаце.

Исламска заједница у Црној Гори од државе је добила 53.373 еура, при чему је највише средстава отишло за регулисање обавеза доприноса за пензијско и инвалидско осигурање свештенства. Од средстава датих Исламској заједници финансирана је градња и реконструкција вјерских објеката, уређивана су гробља и куповано је посуђе за припрему халал исхране у вјерским објектима.

Према податцима Министартва за људска и мањинска права, Митрополија црногорско-приморска, вјерска организација која окупља највећи број вјерника у Црној Гори, добила је укупно 51.262 еура. „Дану” је саопштено да су та средства предвиђена за реконструкцију и градњу храмова, измирење обавеза за пензијско и инвалидско осигурање свештеника, школе вјеронауке, неколико манифестација, али и за материјалну помоћ грађанима.

На другој страни ЦПЦ, на чијем је челу Мираш Дедеић, велики дио средстава издвојила је за финансирање прослава и скупова. Тако су по 4.000 дате за организовање Петровданских свечаности, Општецрногорски збор, а држава је плаћала и прославу Лучиндана. Интересантно је да је ЦПЦ добила 18.560 еура на име дуга за „социјална давања свештеницима и за редовне обавезе функционисања цркве”, док је 5.660 еура потрошено за „накнаде свештеницима у виду социјалних давања”.

Социјална помоћ иначе није давана осталим вјерским организацијама, као ни њиховом свештенству.

Католичкој цркви у Црној Бори, Барској надбискупији и Которској бискупији, додијељено је укупно 22.300 еура. Тај новац је коришћен за обнову цркава, адаптацију кућа у којима бораве часне сестре, осигурање свештенства, лифт за за просторије у којима бораве дјеца са сметњама у развоју и за неколико свечаности.

Што се тиче Јврејске заједнице у Црној Гори, њој је исплаћено 17.500 еура, а новац је утрошен за обезбјеђивање редовног функционисања организације, као и за организовање семинара и конгреса.

Протојереј ставрофор доц. др Велибор Џомић, координатор Правног савјета Митрополије црногорско-приморске, наводи да је веома важно питање износа средстава која држава издваја за потребе цркве и вјерских заједница у Црној Гори, али је још важније питање дискриминаторног и бескритеријумског односа Министарства за људска и мањинска права приликом расподјеле тих средстава.

– Обезбијеђена средства су, у односу на државе у окружењу и у односу на многе државе у Европи, у процентуалном износу више него симболична. Разумијемо да је вријеме економске кризе. Међутим, у овом случају се може рећи да није ријеч о малом него о кривом дијелу, и то је оно што посебно вријеђа не само достојанство овог народа него и достојанство државе. Што се тиче Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке, министарство није саопштило тачан износ средстава. Ријеч је о дупло мањој цифри која је уплаћена Митрополији и Епархији. Министарство треба да одговори јавности зашто доставља нетачне податке и обмањује јавност. Провјерио сам податке министарства код секретара Митрополије и Епархије и добио информацију да је, на примјер, на рачун Епархије будимљанско-никшићке уплаћено нешто преко 12 хиљада еура, а саопштен је податак од 25 хиљада евра. Коме је то уплаћивано и гдје је завршила разлика? То је био и разлог због кога је министарству упућен захтјев да достави све податке, јер је ријеч о информацијама од јавног значаја. Претпостављам, али не могу сигурно да тврдим док не добијем податке, да је дио тог новца за који су навели да је наводно уплаћен Митрополији црногорско-приморској и Епархији будимљанско-никшићкој заправо уплаћиван локалним партијским активистима за сеоске капеле и гробља и да се та средства користе у сврхе партијске пропаганде. Ми немамо ништа против градње капела и одржавања гробаља, али то треба поштено приказати. Вјероватно и неким јединицама уплаћују новац без знања Митрополије и Епархије, што је преседан своје врсте. Јавно се залажем да грађани сазнају истину о свему овоме – каже Џомић.

Он истиче да министарство нема никакве критиријуме приликом расподјеле, што и то саопштене цифре потврђују.

– Нисам без разлога рекао да је тзв. ЦПЦ новоформирана вјерска заједница под високим покровитељством министра Суада Нумановића. Интересантно је да се министар, који се јавно залаже против дискриминације, изузетно дискриминаторно понаша када су у питању тзв. мале вјерске заједнице. У овој држави је проглашена равноправност вјерских заједница, али се у овом дијелу та равноправност крши и то драстично. У Црној Гори постоји преко 20 вјерских заједница и то се често истиче, али оне не постоје у финансијском извјештају министарства. Зашто онда њих дискриминише? Ни омбудсману није пало на памет да констатује такву врсту дискриминације – истиче Џомић.М.С.

Цифре све говоре

Прочелник Уреда за комуникацију с јавношћу Которске бискупије мр сц. дон Роберт Тонсати каже да је Которска бискупија упутила замолбу за финансирање великог пројекта бискупијске библиотеке у Котору која ће бити на опште добро свих корисника у граду, као и посјетиоца са стране.

– За тај пројект добијена су доиста минимална средства у односу на трошкове пројекта и намијењена су првобитној сврхи. Наравно да смо захвални на било каквој помоћи, у овом случају помоћ долази од Министарства за људска и мањинска права, али били бисмо задовољнији када би државне институције имале више слуха за наше потребе које за коначни циљ имају опште добро и духовну и интелектуалну добробит свих грађана. Што се тиче рационалности и праведности расподјеле средстава, мислим да статистике и бројке које наводите саме за себе најбоље говоре о томе – каже Тонсати.

Из Исламске заједнице нијесу одговорили на наша питања о расподјели средстава за вјерске организације.

Милан Секуловић

Pin It on Pinterest

Share This