Izaberite stranicu

У Црној Гори није на делу пројектовање новог идентитета. То је урађено давно и далеко одавде. На делу је извођење пројекта који није прошао ни етичку ни цивилизацијску ревизију нити добио рецензију а неће ни историјску! Није добро што су у темељу новог идентитета мржња и антисрпство. Није то антисрпство опасно по српство због квантитета али јесте по Црну Гору због квалитета. Исто је и са језиком. Измичу се темељи испод Црне Горе, те она остаје да лебди ни на небу ни на земљи и може да је одува и промаја настала наглим отварањем прозора на некој амбасади. Што се вере тиче, то је интимна ствар сваког од нас. И верници и невернициимају право да буду то што јесу, под условом да својим деловањем не угрожавају једни друге или кога трећег. А отимање имовине, рушење цркава и прогон свештенства свакако јесте угрожавање.

Ово у разговору за „Новости“ каже Блажо Паповић, генерални секретар Матице српске у Црној Гори, који на питање да ли је насиље над српским језиком одраз немоћи режима да се носи са ширином и дубином српског историјског утемељења, одговара:

– Из немоћи о којој говорите режим црпи своју моћ. Подгрејавањем подела међу Црногорцима, режим се одржава на власти. Десет година је од почетка укидања имена српском језику, његове крађе и камуфлирања у рите да га ко не препозна и ухапси лопове. Тоталитарни режим ради оно што је њему лако да уради: угрожава људска права већине грађана Црне Горе који знају и признају да говоре српским језиком.

* Покушава се угушити самосвест Црногораца да су Срби.

– Не само самосвест него уопште свест. Замислите човека који зашиљи оловку, пева о слободи и тако постане „геноцидни песник“. И то не било који песник него највећи – Његош. Оно јесте да међу његовим анђелима нема „Милосрдног анђела“ и да у својим делима не велича НАТО. Али опростимо Његошу понешто, нико није савршен. А њима опрости Боже јер не знају шта раде. А из тих уџбеника све је већ истиснуто, тако да озбиљни писци из њих беже као Мираш Дедејић од крста. И добро је за Његоша да није тамо. Јер он је био и остаће „Онамо, ‘намо“ где“ Српкиња га још рађала није, од Косова, а ни прије њега…“.

* Црна Гора никако да обележи почетак Великог рата. У Одбору за прославу нема ниједног Србина!

– Нема власт у Црној Гори времена да обележава годишњицу рата који смо добили јер неуморно ради да постигне циљеве које бисмо имали да смо тај рат изгубили. Нема скоро ниједног Србина ни у једној владиној институцији у Црној Гори, па што би их било и у том одбору. А опасно је да у њему буду и потомци славних ратника јер би они могли да се досете чији су потомци, па да тако Срби на мала врата доспеју у тај или неки други владин одбор. То сулудо раскидање веза са сопственим прецима један афористичар на порталу ИН4С је описао овако: „Црногорска породица добила сина. Кажу да је мали налик на унука!“

* Како онда сагледати улогу Црне Горе у том рату?

– Као део победничке коалиције Црна Гора је добила и искористила пружену шансу, остварила вековну тежњу да се уједини у једну државу са Србијом. Овом режиму који је уништио идеју уједињења и који пропагира и спроводи идеју тадашњег и каснијих окупатора, не иде у прилог истина о свом народу и држави.

*Не води се рачуна о гробовима војника и официра страдалих по аустрогуарским логорима.

– Нажалост, наше историје увек почињу са почетком нових идеологија и рођенданима нових вођа. Што су вође луђе, то историје краће. Ми се тако односимо према свима који су било како „пали“ жртвујући се за наше добро, а водимо рачуна о онима који су, на било који начин, опстали на власти жртвујући наше добро.

* Улога Гаврила Принципа у Црној Гори се не истиче. Због чега?

– Ово је време без принципа и без Принципа. Време кад је црногорска власт установила патриотски принцип: не питајте шта држава може учинити за вас, него шта ви можете учинити за Америку!

Тако велико полтронство од тако високих људи није могуће објаснити ничим па ни традиционалним црногорским менталитетом. Они који могу да носе своју историју и желе да сачувају своју традицију знају да разликују тиране од тираноубица, окупаторе од ослободиоца.Матица српска је културна и научна институција са свенародном значајем и као таква не сме имати икакав други став него истину. А ту истину знају и они који кажу да „мисле“ другачије.

Улога Матице српске

Матица српска у Црној Гори пролази кроз тешкоће зато што је српска у Црној Гори. И поред притисака које трпимо, не одустајемо од идеје да будемо културна и научна институција српског народа у Црној Гори, српског народа као целине и место културе и науке као универзалних делатности. Трудимо се да не упаднемо у унутарсрпске поделе и одбранимо се од политичких и политикантских утицаја и уплитаја.

Неправда према Цркви

*Положај СПЦ у Црној Гори је незавидан, а држава ћути.

– Лако би било да држава ћути. Она протерује и удара! Одбија да врати црквама и верским заједницама одузету имовину. Замислите закон у коме пише да се имовина враћа свима осим цркви! Власт избегава да уреди односе са црквом јер се она, власт, слабо сналази у уређеном простору. Не слажем се да је положај СПЦ у Црној Гори незавидан јер њу чини часно свештенство и огроман број верника, а то је довољно за завидан положај. Може се говорити о неправедном односу државе према цркви а то државу ставља у незавидан положај.

Велиша Кадић

Извор: Новости

Pin It on Pinterest

Share This