– Процес повратка прогнаних Срба готово је потпуно стао и у Метохији нема више од 3.500 Срба. Радимо на томе да се побољшају односи с локалном општином и на добром смо путу да нам коначно, после 14 година чекања, призна наша имовинска права – каже у интервјуу за „Дневник“ архимандрит Сава Јањић, игуман манастира Високи Дечани.
Какав је однос албанског становништва према манастиру?
– И даље су активне ултранационалистичких група које негирају наш православни српски идентитет и називају наш манастир албанским. Ситуација је далеко од нормалне, али остајемо оптимисти и надамо се да ће Господ дати да у Новој години буде боље.
Да ли се успостављање дијалога Београда и Приштине одразило и на ваш живот?
– Споразум Београда и Приштине суштински за сад нема никаквог утицаја на наш живот јер није покренуто питање овдашње српске духовне и културне баштине. Имамо уверавања Владе да ће се о томе укоро отворити дијалог јер већина наших најважнијих светиња нису на територији општина са српском већином и неће их обухватити заједница српских општина.
Постоје ли међуконфесионални контакти на Косову и Метохији и колико они утичу на међунационалне односе?
– Редовно се, у атмосфери узајамног поштовања, одржавају састанци верских великодостојника. Већ годинама нема никаквих негативних медијских изјава из званичних римокатоличких и исламских кругова, што је већ значајан напредак. Сви смо свесни тога да конфликт на овим просторима није у основи верски већ политички и идеолошки па се трудимо да изградимо атмосферу, где верске заједнице неће учествовати у ширењу етничке или верске мржње. Наша црква чини све да живимо у миру, али смо увек спремни да реагујемо на сваки покушај негирања нашег идентитета.
Колико је за опстанак Срба у јужној покрајини важна улога СПЦ?
– Она је овде темељ идентитета нашег народа, који никад не би успео да сачува своју посебност без чврсте повезаности с црквом и њеним светињама. Оне су одувек била места окупљања нашег народа и увек су нам указивале на то шта смо били, шта јесмо и шта треба да будемо. Док год наша црква живи и делује на овом простору, српски народ ће овде постојати и Косово ће бити за православне Србе оно што им је вековима било – света земља. Многи нам веле да, док год чују звона Пећке патријаршије, Дечана, Грачанице и других наших цркава, увек ће наћи снаге да се суоче са свим тешкоћама и остану на својим вековним огњиштима. Један од главних разлога расула српског народа на Косову и Метохији, посебно у доба комунизма, био је управо одрођеност од цркве. Сад нас је невоља зближила и доста људи осећа да би тешко опстали овде без вере у Божју помоћ. Црква улаже и велике напоре да помогне најсиромашнијима, повратницима и свима који живе у тешким условима.
Колико је рат и живот окружен бодљикавом жицом утицао и на побожност преосталих овдашњих Срба?
– Народна пословица каже да без невоље нема богомоље. Тако је овде. Када човек живи у изобиљу, ређе и теже мисли о Богу и своју наду темељи на пролазним вредностима овог света. Али, у условима где преко ноћи можемо остати без крова над главом или изгубити живот, вера у Бога је постојанија. Сваки дан благодаримо Господу који нас чува, али чувамо и чврсту свест да је за малена свако земаљско царство, а небеско од сад и довека.
Александар Савановић
Извор: Дневник
