Последњих неколико година тешко да се може говорити о било каквом повратку Срба на просторе у Хрватској са којих су протерани, открива нам епископ горњокарловачки Герасим (Поповић).
– То могу рећи макар онолико колико се тиче моје епископије – наводи Његово преосвештенство у ексклузивном интервјуу „Дневнику”. – Пописи и вођење домовних протокола наших парохија говоре да и даље постоји константна тенденција смањења броја Срба на територији наше епархије. Томе доприносе како политичке прилике и реторика из деведесетих година, која се у задње време често може чути, тако и проналазак егзистенцијалних извора.
Од само чистога ваздуха се не живи, напомиње епископ Герасим, иако га, додаје, „у појединим областима наше епархије, као што су Кордун, Банија и Лика не мањка – јер не раде фабрике”.
– Проблеми са којима се сусрећу наши верници, као што сам већ напоменуо, су на првом месту обезбеђење егзистенције, а не обнављање породичних кућа. Свакако да постоје и провокације и одређен страх услед ратно-хушкачке реторике, као што је на пример изјава Руже Томашевић, председнице Хрватске странке права: „Хрватска је за Хрвате, сви остали су гости“, и других сличних изјава, да их овде не цитирам. Ту свакако спада и разбијање двојезичних плоча на зградама државних институција, па и оних које су рат преживеле и слично, као и сакупљање потписа за референдум да би се смањила права националних мањина – наводи епископ горњокарловачки.
Какви су данас односи СПЦ и Католичке цркве на подручју Епархије и уопште уХрватској?
– Могу да говорим онако како је то у подручној нам епархији. А ту су односи на нивоу коресподенције, ту и тамо догоде се и понеки сусрети иницирани с наше или католичке стране.
Очекујете ли да ће сада, након обележавања 1.700 година Миланског едикта, бити ојачанекуменски дијалог?
– Сматрам да се ништа спектакуларно неће догодити ни након обележене 1.700-те годишњице Миланскога едикта. Православна црква ће и даље водити дијалог са свима инославним хришћанима и другим верским заједницама, сведочићи и презентујући своју веру и Јеванђеље Христово. Истовремено прихватамо свакога одлуталога ко се истински и са покајањем врати у окриље Православне цркве.
Докле се стигло са обновом храмова у Епархији горњокарловачкој?
– С обзиром да још увек имамо преко сто двадесет порушених храмова и црквених објеката, обнова у Епископији горњокарловачкој ће бити тежак и дуготрајан процес. У задњих седамдесет година се више рушило него градило и таман када смо кренули у посао ширих размера дошла је криза, која ће засигурно одложити процес обнове објеката на дужи период.
Ситуација би, и поред кризе, била другачија да је на овим просторима остало више Срба. Они који су остали, упркос сиромаштву и тешкој беди, ипак колико – толико помажу довођење храмова у богослужбену употребу. Но, и поред тешких материјалних и политичких прилика, одређен напредак се види, јер, „сила Божија се у немоћи показује савршена“ (2.Кор.12,9).
У којој мери помаже држава Хрватска, а колико матица? У ком би правцу та помоћморала бити издашнија?
– Имајући у виду данашњу тешку материјалну ситуацију у читавоме свету, која се одражава исто тако и у Србији и Хрватској, ми и не захтевамо и не постављамо услове оволико или онолико. Свака врста помоћи добро је дошла, ма колика она била, и све што нам се дарива ми прихватамо благодарећи и славећи Бога. Недавно је на овим просторима протутњао рат, остављајући за собом велика разарања и материјално осиромашење, а велики број људи остао је без посла. Из тих разлога се и из државног буyета издвајају мања средства за обнову порушених црквених објеката. С друге стране, задовољни смо да се издвајају било каква средства и да тај процес није у потпуности стао. Верујемо да ће доћи боља времена и да ће држава за очување културног наслеђа имати више слуха и могућности да помогне.
Када је у питању враћање одузете црквене имовине, шта је поново у поседу Епархије, ашта све она још увек потражује? И шта је, по Вама, узрок да то питање још није употпуностирешено?
– Много тога се још увек потражује, а мало тога је поновно у нашем поседу. Потражујемо шуме у Горском Котару, манастира Гомирје, црквених Општина Јасенак и Дрежница, објекте у Карловцу и Петрињи и друге непокретности у осталим црквеним општинама и парохијама. Узрока, због којих још увек није у потпуности решено питање поврата национализоване имовине. Има разних политика, покушаја отуђења имовине, нестанка земљишних књига… Све је прожето политиком и читав тај процес поврата одузете имовине је политички. Често се може чути коментар: „Ако вам се врате зграде, центар града ће поново бити ваш“ и “Зашто смо се борили“…? Ми не одустајемо, у ствари немамо право одустати, док се та питања у потпуности не реше – мало више добре воље и реалног сагледавања ситуације и све би било с много мање бола и трошка решено.
Ваша Божићна порука верницима?
– Рођење Христово је празник не само радости, него и наде. Тај догађај је заувек изменио, како историју целога човечанства, тако и историју живота сваког верујућег човека. Тај догађај је почетак нашег спасења. Бог је сишао на земљу да би изменио наш живот, даровао нам наду у спасење и живот вечни. Свим верницима желим благословене божићне, новогодишње и друге празничне дане, са жељом да схватамо вечно мерење привременог живота и да спокојно и достојанствено изнесемо сва искушења, имајући увек на уму да је Богочовек Христос победио грех, смрт и ђавола. Ако Бог буде присутан у нашем животу, никакво зло нам неће бити страшно, а наш ће живот бити испуњен радошћу и смислом.
МИР БОЖИЈИ, ХРИСТОС СЕ РОДИ!!!
ВАИСТИНУ СЕ РОДИ!!!
Мирослав Стајић
Извор: Дневник
Московски студент
Епископ Герасим (Зоран) Поповић је рођен 15. фебруара 1972. у Горњем Липљу. Завршио је богословију „Св.Три јерарха“ у манастиру Крки, а потом Московску духовну академију. У чин јеромонаха рукоположио га је митрополит загребачко-љубљански и све Италије Јован 5. октобра 1998. Исте године постаје игуман манастира Крке. Умногоме је допринео поратној обнови тамошње богословије. За епископа горњокарловачког хиротонисан је 25. јула 2004, а рукоположио га је патријарх Павле у манастиру Гомирје.
