Печат Петра Првог Петровића Његоша дио је сталне музејске поставке ризнице од 1987. године и налази се у витрини заједно са његовом одеждом, митром и жезлом. Дакле, печат није нестао из црногорске престонице, како је то покушано да се представи у јавности, и најава његове продаје на аукцији у Паризу за 32.000 фунти била је чиста превара.
Ово за „Новости“ каже Јован Маркуш, бивши градоначелник Цетиња и истакнути публициста, упућујући „неверне Томе“ на његов монографски каталог „Ризница Цетињског манастира“ и поставку у овој светињи.
– „Новости“ заслужују све похвале јер су разоткриле покушај могуће преваре око печата владике Петра Првог, односно светог Петра Цетињског. Чудно је да Министарство културе и Народни музеј не знају где се налази печат митрополита Петра Првог Петровића Његоша, иако је он предмет актуелне ревалоризације покретних споменика културе у Цетињском манастиру – истиче Маркуш.
– Нејасно је да се може наседати на такве глупости да су иницијали владике Петра Првог написани латиницом. Очигледно да је у питању била смишљена превара лансирана преко Канаде и Париза, како би се дала наводна озбиљност да би се од државе Црне Горе узеле паре.
Наш саговорник подсјећа да су инвентарисање и стручна обрада драгоцјености ризнице Цетињског манастира детаљно обављени током 1964. године, а међу њима и печата, и то од стручне екипе Завода за заштиту споменика културе Црне Горе и Митрополије црногорско-приморске.
Прије неколико дана портал „Монтенегро-Канада“ објавио је информацију да је печат владике Петра Првог Петровића Његоша понуђен на аукцији у Паризу за 32.000 фунти. Наведено је да је он оригиналан, израђен од квалитетне бронзе, да носи ћирилични натпис Митрополије црногорске, а на десној страни негатива, у мноштву украса који чине хермелински огртач, односно, поље, стоје иницијали В. П. – Владика Петар, написани латиницом.
– Представници Завода су били др Бојана Радојковић, Татјана Ђурић (Пејовић) и Тања Ђуровић, а представник Митрополије јеромонах Марко Калањ.
Допуне овог основног инвентара рађене су уочи радова на санацији манастирског комплекса 1985. и после предаје на употребу садашње поставке ризнице 1987. године. Инвентарисање је том приликом обавила такође заједничка комисија Завода за заштиту споменика културе Црне Горе и Митрополије – указује Маркуш.
У садашњој поставци ризнице Цетињског манастира, коју је реализовао 1987. године стручни тим Музеја Цетиње и Завода за заштиту споменика културе, налазе се печати владика Петра Првог и Петра Другог Петровића Његоша.
Печат владике Петра Првог је овалног облика и на аверсу пише скраћеница – „Петар Петровић:Б:М:православни архијереј:ЧЕ:ЗЕ:СКЕ:ПРИ“, а пун назив Петар Петровић: Божјом милошћу православни архијереј: црногорски, зетски, скендеријски и приморски.
На средини је двоглави орао, изнад којег је митра са жезлом и штаком, а испод орла је лав у пролазу.
Појава лава, који у православној иконографији представља светог апостола и јеванђелисту Марка, означава настанак новог сталног хералдичког елемента у печатној слици који је установио претходник Петра Првог.
Митрополит Василије Петровић Његош са правом се може сматрати инспиратором и реализатором идеје о укључивању лава у грбовну целину.
Познато је да је током 18. вијека мотив лава унесен у печатна хералдичка обиљежја већине православних митрополита у Војводини као и код српског патријарха Арсенија Трећег Чарнојевића, који је био родом са Цетиња.
Уз основни сакрални мотив на епископским печатима српски православни јереји инкорпорирали су и фигуру лава.
Иста основна печатна слика, двоглави орао и лав у пролазу је и на печату Петра Другог Петровића Његоша који је за разлику од печата Петра Првог округлог облика.
Извор: Ин4С
