Старо православно гробље, које највјероватније потиче из периода између 12. и 17. вијека, откривено је јуче приликом копања темеља за парохијски дом са сјеверне стране цркве Светог Петра у Бијелом Пољу. Претпоставке да гробље датира баш из тог периода поткрепљују и два бронзана дугмета зелене боје пронађена у једном од гробова, а претпоставља се да на том простору има преко 500 гробних мјеста. Археолог Предраг Лутовац, директор Полимског музеја у Беранама, обишао је новооткривени локалитет, на којем се тренутно врше припремни радови за археолошка истраживања, која ће, како је предвиђено, почети већ у уторак.
Лутовац каже да је приликом земљаних радова откривен само дио некрополе, површине седамдесетак метара квадратних, на којем су видљиви остаци 30 гробних конструкција, са остацима скелета.
– На овом мјесту постоје двије врсте гробова – једни су слободно укопани и покојници су сахрањени у обичним ракама, на леђима, са рукама прекрштеним у предјелу груди и стомака, што несумњиво говори да се ради о средњовјековној некрополи. Други дио гробних конструкција рађен је од постављених камених плоча – појашњава Лутовац, додајући да би пронађене скелете, уз сагласност Његовог преосвештенства, епископа будимљанско-никшићког Јоаникија, требало измјестити.
Наглашавајући да су остаци скелета законом заштићени и морају да се сачувају и адекватно третирају, директор Полимског музеја појашњава и да ће пронађене кости бити похрањене на једном мјесту – у старом параклису на сјеверној страни цркве гдје су сахрањивани покојници из претходног временског периода.
– У некрополи су пронађени посмртни остаци разних узраста и што је карактеристично за средњовјековне некрополе – сахрањивање је вршено у редовима – од сјеверне фасаде цркве сахрањивање је вршено племенски, односно једно племе и једна фамилија, од цркве до обода земљишта, на око 400 метара квадратних површине – наглашава Лутовац, додајући како се са сигурношћу може тврдити да се гробље простире на цијелом простору око цркве.
– Гробови се вјероватно налазе и испод кућа у комшилуку, тако да је добра идеја Црквене општине да се ти објекти откупе и тако се дефинише некропола цркве, која ће бити законом заштићена. Наравно, тај пројекат зависи од финансијских могућности јер се претпоставља да овдје има преко 500 гробних мјеста – каже Лутовац.
Он претпоставља да је задња сахрана на овом гробљу обављена прије него што је црква претворена у џамију, након чега је ту било забрањено сахрањивање православаца. У новооткривеним гробовима нема пуно предмета јер православни хришћански обичаји не дозвољавају гробне прилоге, па се поред склета могу наћи само дугмад са кошуља или ношње.
Лутовац каже да је локалитет обишао на захтјев Црквене општине Бијело Поље, чији представници их увијек обавјештавају када изводе радове који се морају заштитити.
– Локалитет смо обишли на захтјев Црквене општине Бијело Поље, а с обзиром на то да сада предстоје археолошка истраживања захтјев смо упутили надлежним државним институцијама. Урадили смо све припреме и чекамо дозволу како бисмо могли почети са истраживањем – наглашава Лутовац, додајући како је у разговору са Ранком Дамјановићем, предсједником Црквене општине Бијело Поље, обавијешен да ће на том мјесту бити подигнут парохијски дом са пратећим садржајима.
Потребна помоћ Општине и државе
– Када смо кренули са рашчишћавањем терена на коме треба да се изгради објекат Духовног центра наишли смо на средњовјековну некрополу, па смо сходно прописима позвали у помоћ археологе из Полимског музеја из Берана. Они чекају дозволу од Управе за заштиту културних добара са Цетиња како би почели са неопходним археолошким истраживањима. Оно на шта смо наишли превазишло је сва наша очекивања јер смо на малом, почетном локалитету од неких четрдесетак квадрата нашли преко 30 гробница, које датирају из дванаестог вијека. Тачне податке о старости некрополе даће стручњаци када изврше неопходна истраживања – каже предсједник бјелопољске Црквене општине Ранко Дамјановић и додаје да је читав тај локалитет, мимо простора који је под ингеренцијом Црквене општине, заправо једна велика некропола. Ту се налазе приватне куће као и једна трошна општинска зграда у којој живе четири породице.
– Сви ти објекти су практично саграђени на гробљу. Стога смо одлучили да се обратимо локалној и републичкој власти како би се и оне укључиле у рјешавање проблема. С обзиром на то да смо досад са надлежнима имали коректну и обострано корисну сарадњу, надам да она неће изостати ни овог пута – поручује Дамјановић.
Предсједник Црквене општине Бијело Поље наглашава да је у склопу обнове цркве Светих апостола Петра и Павла планирана изградња Духовног центра који би, поред осталих садржаја, требало да има и ризницу или музеј.
– Огромно духовно и културно благо које се састоји од икона непроцјењиве вриједности, рукописних и штампаних књига и другог црквеног материјала лежи разасуто по депоима од Цетиња до Београда. Циљ нам је да све то благо смјестимо на једно мјесто и да га изложимо на увид свима који желе да се упознају са нашом богатом прошлоћу – наглашава Дамјановић.
Црква у којој је писано Мирослављево јеванђеље
Према ријечима протојереја Дарка Пејића, црква Светог Петра једна је од најстаријих православних светиња на овим просторима. Изграђена је 1196. године и у њој је написано чувено Мирослављево јеванђеље које је под заштитом УНЕСКО-а.
– Мирослављево јеванђеље је било трипут скупље од саме цркве, што довољно говори о његовом, али и значају овог храма. Јеванђеље је најстарији сачувани ћирилични рукопис на српском језику, а по својој љепоти и историји јединствено је у свијету. Књига садржи 296 минијатура, знакова и иницијала, цртаних пером и бојом и украшених златом. Текст јеванђеља исписан је црним пером у двије колоне, на 181 листу. Мирослављево јеванђеље данас се чува у Народном музеју у Београду. Недаостаје му један лист, којег је током посјете Хиландару 1845. године, одушевљен његовом љепотом, исјекао руски архимандрит, а касније владика кијевски Порфирије. Та страница се данас чува у Руској националној библиотеци у Петрограду – каже Пејић.
М. Нововић
Извор: Дан
