Слава Кола српских сестара Србије

Чланице Кола српских сестара своју славу, Малу Госпојину – Рождество Пресвете Богородице, прославиле су саборно, уз многобројне госте
Чинодејствовао је Епископ ремезијански г. Андреј, уз саслужење свештеника из Храма Светог Саве и Певачког друштва Мокрањац. Домаћица славе била је гђа Братислава Живковић, уважена чланица Главног одбора Кола. После славског обреда, владика Андреј је одржао пригодну беседу, након чега се скупу обратила председница Кола, гђа Мила Викторовић, следећим речима:
– Ваше Преосвештенство, часни оци, драги пријатељи, драге сестре, на овај свети дан, нашу славу, Малу Госпојину – Рождество Пресвете Богородице, од срца благодаримо Његовом Преосвештенству владики г. Андреју на богоугодној беседи. Коло српских сестара захваљује Господу што нам је дато да баш ми наставимо тим путем милосрђа и доброте, који су нам утрле наше дичне претходнице, уз молитвену жељу да нас и даље чува и штити наша заштитница чије Рождество данас славимо, да увек будемо на ползу и част рода српског. Захвалне смо и нашим појцима са диригентом, нашом драгом Јеленом Јеж, који годинама већ, својим  милосним појањем, увеличавају славски обред. Са посебном радошћу и духовним озарењем примиле смо благослов Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, који помно прати наше делање и то нам даје духовну снагу да никад не посустанемо. Хвала нашим драгим проти и протиници Буњевић из Сан Франциска, који су нас више него обрадовали својим честиткама и лепим жељама, нашој почасној председници Цили Вукић, која је ове године напунила 90 година, наша једина жива веза са некадашњим Колом, јер је била у интернату Кола српских сестара као питомица тридесетих година прошлог века. Хвала наши гостима деци са успореним психомоторним развојем из Удружења «Путоказ» која су својеручно урадила честитку у облику срца и написали С љубављу тетама из Кола српских сестара, деца Путоказа. Хвала председнику Општине Врачар, у чијем се простору данас налази Коло на великој торти и срдачним честиткама, као и Музеју из Аранђеловца и свима осталима. Ове године, Коло ће прославити велики јубилеј – 110 година од оснивања (1903-2013) свечаном академијом 4. новембра у Народном позоришту. Позивамо све вас присутне да нам се придружите као изузетни пријатељи и поштоваоци нашег прегалаштва које иде кроз свој други век.
О Колу српских сестара
Почетак XX века означен је веома бурним догађајима у Србији. Мајским превратом, 1903, са политичке сцене Србије  нестаје династија Обреновића и враћа се династија Карађорђевића. На југу, у „Маћедонији“, у крви је угушен устанак српског живља против турске власти. Пред страшном одмаздом, народ бежи у Србију. У кући Мите Петровића, оца Надежде и Растка, окупљају се виђени грађани, вођени осећањем дужности према „роду и отечеству“, одазивајући се идеји Надежде Петровић, наше познате сликарке, за оснивање једног  женског удружења  за помоћ унесрећенима у „Старој Србији и Маћедонији“, о чему је, средином 1903, водила разговоре са пријатељицом Делфом Иванић, тек приспелој са пута по Турској.
На Велику Госпојину, 28. августа 1903, у препуној великој сали ресторана Коларац, на Позоришном тргу, одржана је Оснивачка скупштина Кола српских сестара – женског, добротворног, патриотског, културнопросветног удружења, „до тада, највећи женски митинг у српству“, са циљем јачања националне свести везано за ослобођење „поробљене браће“ (јер су на југу били Турци, а на северу и западу Аустроугарска), и помоћ угроженима, без обзира на национално и верско опредељење.
Име Удружењу дао је Бранислав Нушић. Међу оснивачима, њих педесетак, предњачили су Надежда Петровић, Делфа Иванић, ћерка познатог херцеговачког војводе Мусића, Иван Иванић, њен супруг, уважени дипломата и публициста, Даринка и Бранислав Нушић, Персида и Јаша Продановић. Нушић и Иванић, написали су прва Правила Кола српских сестара.
За прву председницу Кола изабрана је Савка Суботић, са већ великим угледом у хуманитарном раду,  из чувене новосадске породице Полит, рођена сестра песника и политичара Полит-Десанчића и супруга чувеног др Јована Суботића, за  потпредседницу Делфа Иванић, а за секретара Надежда Петровић.
Прва акција Друштва био је концерт у Народном позоришту, у циљу прикупљања помоћи за пострадале у Македонији. Надежда је сама саставила програм, декор је урадио познати вајар Ђока Јовановић, „а Његово Величанство Краљ Петар I, по свом ађутанту, послао је прилог од 1.000 динара, у злату“. Тако је започела велика подршка прегалаштву Кола од стране Дома Карађорђевића. Краљева кћи Јелена нарочито помаже у Балканским ратовима,  али врхунац у исказивању међусобног уважавања и искрене оданости  долази са Краљицом Маријом. Све до напуштања Краљевине Југославије, крајем 1938, Краљица Марија била је  висока заштитница  и добротвор Кола српских сестара, чија је Прва почасна дворска дама била Мирка Грујић, председница Кола.
Одмах почиње и формирање одбора Кола широм Краљевине Србије, који прикупљају новац и шаљу Главном одбору у Београд, да га распоређује према потребама. Из здравствених разлога, Савка Суботић повлачи се, крајем 1905, а на место председнице Кола долази Љубица Луковић, супруга генерала Луковића.
Увиђајући значај сопственог гласила, 1906. Коло покреће годишњак – календар, неку врсту народне читанке (идеја се приписује потпредседници Станислави Сондермајер), симболичног назива Вардар. Први број су уредили Иван Иванић и Милојко Веселиновић, такође некадашњи конзул Србије у Турској, у огромном тиражу, за оно време, од 10.000 примерака, па је доштампано још 5.000, да би уочи Балканских ратова тираж Вардарадостигао 40.000 примерака. Мото сваког броја били су стихови песме На Вардару, Војислава Илића Млађег, а у првим бројевима приповедачи су били Петар Кочић, Јанко Веселиновић, Иво Андрић, песници су Алекса Шантић,  Ђура Јакшић, Каћански… У овом гласилу Кола српских сестара сарађивала су значајна имена наше науке, културе и уметности, што га је чинило „веома добрим часописом у својој врсти“, у коме су, у посебном делу, објављивани  Годишњи извештаји о раду Главног одбора и Месних одбора, што је, пак,  давало увид у сва чињења.
Треба истаћи да је гласило Вардар доносило календар четири вероисповести: православне, католичке, јеврејске и исламске.
У то време Коло нема своје просторије, тек 1912. добија собичак у Дому Друштва Свети Сава, где се чува Вардар, а своје састанке одржава у основној школи код Саборне цркве.
Последњи број календара Вардар изашао је крајем 1940. за 1941. годину.
Коло, 1906, успоставља, у складу са својим културно-просветним циљевима, прве курсеве за добровољне болничарке, што ће се показати од непpоцењивог значаја у каснијим догађањима. Тромесечне курсеве, у Војној болници у Београду, водили су др Војислав Суботић, син Савке Суботић и др Роман Сондермајер, супруг потпредседнице Станиславе Сондермајер, а касније, једном годишње, полазнице су, кроз практичну вежбу, обнављале научено.
Противно одредбама Берлинског споразума, Аустроугарска, 1908, анектира Босну и Херцеговину. Овај акт изазива бурне реакције српског народа. Одмах по објави анексије, Надежда Петровић, са Одбором српкиња из редова Кола српских сестара, сазива митинг, на Позоришном тргу, где се  окупља велика маса света, превасходно младеж, а са балкона Народног позоришта говори Надежда, уз буру клицања и одушевљења. Шаљу се апели на све стране, у земљи и иностранству, а Надеждина сестра Анђа пише писма Лаву Толстоју, која се чувају у његовој заоставштини. Прво писмо зав