Владимир Путин каже „Асошијетед пресу”: „Тешко могу да замислим да амбасадор Русије у Вашингтону активно ради са представницима покрета „Occupy Wall Street”. Ја то, једноставно, не могу да замислим, зато што се улога амбасадора састоји у томе да успоставља међудржавне везе… А, као што смо видјели, службеници ваше амбасаде понашали су се управо са таквом оријентацијом, то је исто као кад бисмо ми радили, поновићу, са представницима „Occupy Wall Street”.
Путин поштује „Бечку конвенцију о дипломатским односима из 1961” којом је амбасадорима забрањено да се мијешају у унутрашње послове земље свога пријема. Поштује ли је четрнаест амбасадора акредитованих у Србији, који су упутили писмо српском премијеру Ивици Дачићу подстичући параду „поноса” заказану за крај септембра у Београду? Потписници су амбасадори Велике Британије, Белгије, Холандије, Финске, Шведске, Хрватске, Италије, Шпаније, Норвешке, Аустралије, Аустрије, Португалије, Канаде и Данске. Хе знамо шта ће учинити Дачић, али мислимо да би му Његош рекао: „Србин с витешке висине паде/ У талогу мрског гадног ропства…/ Еј Србине (Дачићу), витешко кољено/ Ко те тлачи, мајка ти жалосна!”
Амбасадори кажу да би парада била ,још један знак посвећености Србије стварању културе толеранције и разноликости и супротстављање говору мржње, дискриминацији и насиљу”, али нијесу написали писмо хрватском премијеру Милановићу поводом усташког дивљања над ћирилицом у Вуковару. Биће да је то поњима „култура толеранције”!
Истовремено, српски патријарх Иринеј рече у УН: „Мира у свијету не може бити све док је он привремена привилегија мањине, а страшна свакодневица или, пак, реална пријетња за већину становника наше планете”. Ово може бити принцип за све, па и за мужеложнички хистерију да се кривично гони и осуди неко ко неће да буде мужеложник. И онај што се не ложи на мужеве треба да има једнако право да јавно изрази своје незадовољство понашањем мужеложника, без пријетњи и казни, као што ни мужеложнике нико не кажњава зато што не испуњавају природну функцију бића по себи. Хе могу права мањине бити већа од права већине на свој етички мир и морал на јавном мјесту. У четири зида, нек изволи ко шта воли.
Мужеложничку параду у Београду подржао је Савјет ЕУ који је подсјетио да држава мора да штити учеснике демон-страција, али није подсјетио Србију да има право да не одобри манифестације великог ризика, што парада мужеложника доказано јесте. Ту провокацију подржавају амбасадори чије су владе бомбардовале Србију и не реагују на говор мржње против Срба у својим медијима. Напротив, цензуришу медије, ако напишу нешто што казује да су те владе извршиле ратни злочин војне агресије на Србију противно међународном праву.
Евроунијате тврде да ће мужеложничка парада „обиљежити и унаприједити њихов положај, а управо је супротно. Ако мужеложници желе, с правом, коректнији однос, неће им помоћи јавно голићење. Нико никога не може натјерати људским законом, ни силом, да поштује другог, јер поштовање је чедо природног закона. Нико никоме не може наредити да воли или забранити да презире другога. Тај други може задобити поштовање оног првог само својим понашањем.
Парадама се то не постиже, јер су оне чиста провокација и насиље мањине над етиком, моралом и природним правом већине. Иритирају, умјесто да смирују страсти, а њихов прави циљ је да глобократе ставе мужеложнике у службу пропаганде свијета без Бога и правде, свијета Содоме и Гоморе, свијета либералкапитализма.
Драган Мраовић
Извор: Дан
