Национална друштва у Краљевини Југославији радила су на подстицању пријатељства међу словенским народима и очувању народне уметности. У томе су сарађивала једна са другим. Друштва су путем Словенских балова и плесова настојала да народна ношња буде прихваћена од јавности.
Бачка Соколска Жупа приредила је 28. јуна 1922. слет у Суботици. Соколи су посетили изложбу народних ручних радова приређену у градској кући и од које је приход био намењен пострадалима у Битољу. На изложби су били радови из свих крајева Југославије. На Видовдан соколи су посетили Палић, где је у парку приређена забава. На Палићу приређена је Соколска академија. Академију су отвориле чланице Соколског друштва Београд. Вежбе су изведене вешто, тако да су гледаоци помислили да гледају руски балет. По свршетку вежбе публика је са бурним аплаузом поздравила предњачицу Милу Јовановић. Затим је мушки подмладак друштва Осек извео руску народну игру „козачек”. Публика је после свршетка вежбе клицала „живио Осек”.
Соколи су на својим плакатима за слетове користили народне шаре. Пример таквих плаката је плакат за слет у Загребу августа 1924. Соколи су приредили слет у Загребу од 15. до 17. августа 1924. У Загреб је дошло 12.000 сокола из Србије, Војводине, Босне, Црне Горе, Херцеговине, Далмације, Словеније, Хрватске, Међумурја и Истре. Дошли су Чешки и Руски соколи и делегација Пољског соколства. На Другом Југословенском Соколском сабору који је одржан заједно са слетом закључено је оснивање Свесловенског Соколског Савеза.
На соколским приредбама учествовали су и козаци.За соколе предњаке Савез сокола одржао је у Београду од 14. до 19. априла 1936. петодневни течај народних игара. Течај је посетило педесет чланова и чланица из 25 соколских жупа. На течају је обрађено 30 народних кола из Србије, Македоније, Црне Горе, Војводине и Хрватске, осим осталих словенских игара. За течај било је велико интересовање, нарочито код Словенаца.
У циљу пропагирања народних словенских костима, Соколско друштво Београд I одржало је 6 марта 1937. костимирану забаву. Поред представника Соколске жупе Београд Момира Синобада, присуствовали су др Бахтик као представник чехословачког опуномоћеног министра, др Шишканов као представник бугарског посланства и други представници националних и соколских друштава. Пре почетка забаве друштвени просветар Драгољуб Вишњић, поздравио је присутне и одржао говор о значају народних костима. Соколска жупа Београд приредила је слет у Београду јуна 1937. Поводом слета отворена је 19 јуна 1937. „Соколска изложба народних рукотворина”. Изложбу су организовали Жупски одсек за рад на селу и Задруга „Рукотворина” за израду ручних радова.
У позоришној сали Руског дома у Београду одржали су руски соколи свечану академију 20. јуна 1937, у којој је учествовало 6 друштава из Покрајинског Савеза руског Соколства у Југославији. Апотеозу академије извели су Руски соколи из Земуна. У првој слици апотеозе приказано је весеље у предратној Русији, са хорским певањем руских народних песама и народним играма. Друга слика представљала је чежњу руских сокола за обновом националне Русије и њихову наду да ће Русија васкрснути јака и препорођена.
У Соколском друштву Земун-Матица уочи дана уједињења 1937. одржана је соколска забава са пригодним програмом и игранком. Нарочито задовољство и аплауз изазвале су игре словенских народа.
Соколска жупа Београд приредила је марта 1938. Бал словенских народа. Под покровитељством Владе Илића, председника Градског поглаварства, бал је одржан у просторијама Соколског друштва Матица. Велика, доња и средња сала биле су уређене за игру а остале остале просторије за бифе. У великој сали су свирале две музике: музика Краљеве Гарде и музика Соколског друштва Београд VII, а у доњој трећа музика. Гости су дошли у народним ношњама и соколским одорама. Краљевог изасланика пуковника Миливоја Дурбешића дочекао је старешина жупе др Градојевић и остали чланови старешинства. Дошли су министар финасија Летица са госпођом, министар физичког васпитања народа др Милетић са госпођом, I подпредседник сената Томић, заменици Старешине савеза Паунковић и др Гавранчић, председник Градског поглаварства Илић са госпођом, адмирал Прица, генерал Косић… др Бахтик, бугарски посланик Попов, пољски посланик Дембицки и многи други. Покровитељ бала Влада Илић повео је Краљево коло. Чланови и чланице Београд-Матице су извели сплет словенских игара; чланови и чланице југословенско пољске лиге у пољским племићким ношњама извели су неколико народних пољских плесова, два пара чланова и чланица руског сокола из Земуна извели су “Козачок”. Нарочито топло су били поздрављени чланови и чланице удружења Трст-Ријека-Горица који су извели неколико плесова из свог краја и у ношњи тамошњег живља. Група руских соколица у руској ношњи извели су игру из свог краја.
У Почасном одбору били су др Вјекослав Милетић, министар физичког васпитања; генерал Петар Косић, командант Београда; … Роман Дрејлинг, старешина Руског соколског савеза; … др Марије Чок, председник Удружења Истрана; Коло Српских Сестара; … Нака Спасић, председница друштва „Књегиње Љубице”; … Милица Јовановић, председница друштва „Књегиња Зорка”; Лепосава Петковић, председница Југословенског женског савеза. Поводом одржавања бала Словенско друштво из Бугарске упутило је честитке.
Чланице сокола из градова радиле су на ширењу соколства у селима. Смиљка Грбић сматрала је да код сеоских жена и девојака има много жеље да се научи нешто ново. Требало је искористити ту жељу и преко сокола претворити је у тежњу за знањем и побољшањем живота. Предлагала је у свом чланку „Рад соколица из вароши на селу” да сеоске жене треба да се у соколима баве ручним радовима. Требало је отклонити туђе, а израђивати домаће шаре, стилове и колорите. Као пример је навела да се у неким крајевима радила једна врста ручних радова која је у техници рада и у бојама била чисто мађарска, а у продавницама се растурала као косовска.
Коло Српских Сестара радило је на очувању и прибирању народне орнаментике. Чланице Кола су о свом трошку обишле Сплит, Дубровник, Загреб, Љубљану и Крањ да скупљају народне ношње за Свесловенски бал. Да би подстакло интересовање за народну ношњу Коло је приређивало костимиране забаве у Београду, а помагало је костимиране забаве других друштава ван Београда, дајући своје костиме на употребу. Коло је организовало костимиране забаве својих одбора у Југославији.
Коло је у Београду у сали Коларчевог народног универзитета организовало Свесловенске забаве. Ангажовали су играче из словенских земаља и свих крајева Југославије. После забаве је вођа групе из Новог Винодола код Сушака упутио писмо Колу. Писмо се завршавало: „Нека виде политичари свих врста да се деоба Југославије не да учинити и нека она браћа Хрвати који су нас хтели да одврате да идемо у Београд запамте да, док је оваквих жена у Југославији као што је Коло Српских Сестара Југославија се дијелити не може.”
Јадранска стража приређивала је балове широм Југославије. На Јужном приморју су били чувени балови Јадранске страже у Дубровнику. У почасном одбору дама за плес Јадранске страже 1930. у Дубровнику биле су: Максимилијана Васић, Јелена Башовић, Пина Ловричевић, Ана Сбутега, Анка Брили, Марија Мариновић, Рада Мичић, Јела Недељковић, Ана Скриванић, Анка Рајић, Боже Хаџија и Мира Нардели.
Соколи су настојали да подстићу везе између словенских народа и очувају народну уметност. У томе су сарађивали са осталим националним друштвима (Коло Српских Сестара, Јадранска стража, …). Савез Сокола био је један од оснивача Свесловенског Соколског Савеза. Сем Савеза сокола К.Ј. у земљи је у истом духу деловао и Покрајински Савез руског Соколства у Југославији.
