Izaberite stranicu

У порти манастира Подластва синоћ је читалачкој публици представљена књига етномузиколога др Злате Марјановић „Народна музика Грбља“. Представљању је присуствовао велики број Грбљана и њихових гостију, међу којима је била и Марина Јовићевић генерални конзул Србије, а у програму је учествовало пјевачко друштво „Грбаљ“, народни пјевач Иво Шовран и диплар Иво Крстичевић који су изводили пјесме овјековјечене у књизи која је како се чуло велики допринос етно музикологији Боке.
Књига др Злате Марјановић „Народна музика Грбља само је дио нематеријалне културе Грбља, а за нас значајно дјело из живота и обичаја Грбљана. Своје теренско истраживање 2000. године, непосредним контактом како са казивачима, тако и са пјевачима, више стотина нотних записа и вишесатним тонским записима те запаженим рефератом на научном и организовањем јединственог концерта грбаљског пјевања у оквиру пратећег програма научног скупа били су добра основа за даље истраживање аутора. Послије неколико година појави се књига „Народна музика Грбља“ која за нас Грбљане има посебан значај, а нотни и аудио записи за етномузикологе и за даља истраживања“, рекао је испред организатора Удружењa Грбљана из Београда, Божидар Зец.

Мр Марко Рогошић је говорећи о раду др Злате Марјановић истакао да је она уз вокално музичку традицију Боке которске написала и прикупила огромну грађу што је мукотрпан посао.

„Посматрано одозго из манастира Стањевићи Светога Петра, Грбљани су имали благослов и ви сте заиста оставили споменик духовне културе која ће зрачити даље у вјекове“, рекао је Рогошић.

„Све од далеке 1867. године када је овдје био наш владика Митрофан Бан до данашњих дана, весеља скоро да није ни било. Смјењивали су се тешки моменти, устанак против Аустро Угарске монархије, Први па Други свјетски рат и на крају земљотрес. Богу хвала да су дошла нека друга времена и да се оваквим поводима што више окупљамо“, рекао је угледни грбаљски домаћин и сарадник на скупљању пјесама из Грбља, Бранко Ђурић.

Говорећи на представљању књиге испред манастира Подластва др Злата Марјановић је истакла да је „грбаљска традиција недвосмислена, никоме се не умиљава, чврсто је везана за обичаје и то у највећој мјери за свадбене које су настали из старих вјеровања једног континентално-планинског културног простора из универзалне људске потребе за одржавањем континуитета живота“.

„Свако вече током свог боравка слагала сам у својој соби хотела „Вардар“ једну по једнуи касетофонску траку сакупивши их петнаест од по сат ипо трајања на којима сам снимила драгоцјена и феноменална грбаљска казивања о обичајима у којима се и пјева и свира, као и грбаљску пјесму и свирку из Бигове, Братишића, Вишњева, Врановића, Главатичића, Горовића, Дуба, Загоре, Кримовице, Ковача, Ластве Грбаљске, Љешевића, Наљежића, Пелинова, Побрђа, Пријерада, Радановића, Свињишта, Сутваре, Укропаца и Шишића. Из свега тога сам објавила 362 нотна записа које прати и компакт диск са одабрана 44 снимка које смо те 2000-те године заједно направили“, рекла је ауторка књиге „Народна музика Грбља“.

Медијатор скупа био је новинар Душко Давидовић, а представљање је отворио грбаљски парох, јереј Бранко Богојевић.

Извор: Ин4С

 

Pin It on Pinterest

Share This