Izaberite stranicu

Први програм треће вечери Трга од књиге у Херцег Новом, обиљежило је представљање издавачке продукције манастира Подмаине, едиције „Ријеч, стазе и странпутице” о којој су говорили јеромонах Рафаило Бољевић и монах Арсеније Јовановић, а потом и представљање књиге „Бити рокенрол” Петра Поповића, о којој је поред аутора говорио и есејиста Зоран Живковић.
На крају, пјесничку ријеч Селимира Радуловића, оваплоћену у књизи „Под кишом суза са Патмоса”, представио је проф. Иван Негришорац, књижевни критичар.
Јеромонах Бољевић је говорећи о писаној ријечи, истакао да није свака ријеч носилац доброг и здравог духа, нити свака књига за читање, јер јој исходиште није исто.
– Примивши ријеч, усвојивши је умом, пропустивши је кроз канале воље и усвојивши је срцем, ми примамо и Духа који кроз ријеч долази и има своје извориште. Зато су и свети оци увијек строго упозоравали да се води рачуна коју књигу читамо, јер кроз њу и кроз ријечи које се у њој налазе примамо или ону благодат Духа Светога или ону енергију која припада области поднебесја у којој се крећу, жестоко дјелују и надахњују пали ангели. Зато и у оквиру наше православне традиције од апостолских времена до дана данашњег строго је од стране светих отаца обраћана пажња на ријеч чија је, и који дух носи и преноси.
Свети апостоли, ученици Христови примили су Духа Светог и од њега васкрслога, били послани у свијет да проповиједају и говоре о долазећем царству небеском, да крштавају у име Оца и Сина и Светога Духа и да уче народ да држе све што им је заповиједио. И њих дванаесторица и уз њих седамдесеторица кренули су у свијет, носећи нову ријеч, нову свјетлост, проповијед Васкрсења, носећи благовијест. А ту благовијест, браћо и сестре, они су изразили ријечју, словом и књигама. Начело тих списа јесу света Јеванђеља, чија је суштина садржана у ријечима: „У почетку бјеше ријеч и ријеч бјеше у Бога и ријеч бјеше Бог”.
И у нашој светој и апостолској вјери и цркви, та ријеч до дана данашњег струји и носи те животворне вјечне енергије Духа Светога. Многи људи стварају, многи људи пишу, али одакле извире то надахнуће то је важно да знамо, јер ако извире из вјечних источника, вјечност ћемо и да примимо и њоме душу да нахранимо. Ако извире из оних мртвих и сувих бунара о којима говори Свети пророк Исаија жеђ ће да се увећа, а са њом и глад и смрт да наступи. Зато је важност и улога свештеног предања огромна. Због тога бих посебну пажњу скренуо на дјела и ријечи архимандрита Рафаила Карелина. Савременом човјеку није лако приступити, изложен је траумама, обманама и нападаима са свих страна. Надахнут је лажиим духом чије је исходиште у оцу лажи. Ријечи Карилина, могу да ослободе ум, раскину окове и ослободе ум, вољу и срце савременог човјека , поручио је јеромонах Бољевић.
Он је констатовао да данас није лако свједочити истину, али да се истина може чути и тако наслиједити царство небеско.
Монах Арсеније Јовановић, говорио је о искушењима модерног човјека који више нема времена да чита Хегела, Канта, Спинозу, па чак ни Достојевског. Ово вријеме осликао је ријечима Мишела Онофреа, које представљају манифест хедонизма, а који каже „Идеологије нема, дошли смо пред своје тијело и гледамо да му угодимо што више”. Истакао је све већи утицај западне културе која
губи компас и чији се постулати попут таласа преливају и на нашег човјека, те да је ријеч о постхришћанском времену. Постхришћанско вријеме о којем говоре, како истиче Јовановић, западни пророци желе да кажу да су син Божји Исус Христос и хришћанска црква доживјеле капитулацију.
– Оно што је преостало свима нама је Христос, оно свјеже што је остало код нас у православљу. Савременом човјеку једино рјешење је повратак коријенима које се налазе код нас. Дакле суштински православни егзистенцијализам је оно шио је нама потребно и у њему се налази одговор на кризу човјека. Православни егзистенцијализам вратиће човјеку радост живота. Рафаил Карелин је један од представника православног егзистенцијализма који је дубоко спознао тајне људског бића. Његова ријеч је пуна значења и силе. Иако се налазимо у постхришћанском времену, треба на њега гледати као на сјеме за неко ново хришћанство које је увијек младо и које ће нам дати снаге да идемо даље, поручио је монах Арсеније Јовановић.
К.М.

Извор: ДАН

Pin It on Pinterest

Share This