Бесједа преосвећеног Епископа стобијског Давида, изговорена на светој Литургији, коју је, са високопреосвећеним Архиепископом цетињским Митрополитом црногорско-приморским Амфилохијем, служио у цркви светог мученика станка у Манастиру Острогу 22. јуна 2013.
Ваше Високопреосвештенство, Архиепископе цетињски, најсветије Митрополије црногорско-приморске, г. Амфилохије, хвала Вам на јеванђељску љубав коју нам показујете; хвала Вам на сву Вашу штедру бригу за што скорије ослобађање неправедно утамниченог Архиепископа охридског Јована; Ви сте били у тродневној посети Охридскoj Архиепископији и тај Ваш благослов пребива са нама; хвала Вам још и на отачком и поучитељном сведочењу истинске слободе и истинског образовања.
Недавно сам имао у рукама текст једног савременог философа, који на један особит начин описује слободу, коју савремено друштво нуди модерном човеку, и ту слободу назива „лењинистичком“! Ево примера таквог типа слободе – народ каже властодршцима: „сада кад сте успоставили владавину народа, ми можемо да слободно говоримо и о вашим грешкама.“ На то, властодршци одговарају: „да, али и ми можемо да вас слободно убијемо због ваших исказаних речи!“ Ето, то је светска слобода свуда, па и сасвим видљиво на овим нашим просторима, када је Архиепископ Јован већ шести пут у затвору, а како су кренули – не види се крај; када овде држава прогони свештенике, како то само тоталитаристички звучи: због наводне претње по националну безбедност; то је дакле слобода овог света, за разлику од слободе Цркве, у којој нико не може да буде принуђен нечему што и сам не жели! Следствено, та истинска слобода коју Ви, Архиепископе цетињски и Ваша митрополија сведочите, управо та слобода истински образује човека у Цркви!
Када су неки питали древног философа Сократа да каже дефиницију за образованог човека, он није рекао ништа што се односи на неки збир стечених знања. Образовање је тема понашања. Сократ је сматрао за образоване људе оне који контролишу непријатне околности, уместо да буду контролисани од њих, оне који се суочавају са непријатним настанима на добар начин и оне који не бивају побеђени од разне несреће и сопствених неуспеха!
Будући образовани у слободи Цркве, Ваше Високопреосвештенство, ми видимо и сведочимо да Ви овде стварате јединствену атмосферу у којој душа може да се изграђује, да созерцава Бога и да се наслађује Њиме, а та атмосфера, према речима старца Емилијана симонопетритског јесте једино – радост! Реч је о радости која се задржава као постојано опкружење. Реч је о радости коју ми увек доживљавамо у Вашем опкружењу. Као што човек не може да живи у загађеном опкружењу, тако не може да живи ни без радости.
Човек који није радостан, не може бити монах, не може бити ни православни хришћанин, јер недостатак радости показује да нешто не иде како треба. Када човек има температуру, зна да је болестан. Исто тако када неко није радостан нека не мисли да се то дешава због тога што су криве тешкоће или неко други, него, је сам човек крив. Јер, каже, поменути старац, то значи да се одвојио од Бога. Првобитни темељ сваког манастира, сваке породице јесте радост!
Зашто говорим све ово, браћо и сестре? Уочи смо Педесетнице. Дух Свети нам даје радост, слободу, Он нас образује. Том радошћу се испуњавамо овде поред моштију великог чудотворца светог Василија Острошког, исту ту радост нам дајете и Ви, Архиепископе цетињски, ту радост видимо и у очима утамниченог Архиепископа охридског Јована, то је радост саборне Цркве која љубављу побеђује све своје гонитеље, не одбацујући их, него позивајући их у своју радост и своју љубав, помажући им да се суочавају са свиме на добар начин, да негују истинско образовање и слободу, дајући им и сподељујући при томе ту радост и ту љубав да буду подједнако и њихови, дакле и њихова радост, и њихова љубав.
Светим молитвама нашег Владике Амфилохија, да се покажемо и сви ми – који се сабирaмо на божанственом тајноводству Цркве – људи слободе и радости, да се покажемо деца Христова, у Оцу, преко благодати Духа Светога, сада и увек и у све векове векова.
Извор: Лични блог Епископа стобијског Давида
