Izaberite stranicu

ИНТЕРВЈУ “ПОБЈЕДИ” 23. јануар 2011.г.

– Да ли је у Црној Гори након рјешавања државног сада на ред дошло и црквено питање?

– Црквено питање, а то само може да значи питање положаја свих цркава и вјерских заједница у Црној Гори је ријешено и правно регулисано Уставом и важећим законима, као и ратификованим међународним документима. У јавност је тенденциозно лансирана прича да цркве и вјерске заједнице наводно дјелују у правно нерегулисаном простору. Мислим да такве тезе највише наносе штете Црној Гори, јер стварају погрешан утисак да црногорско државно законодавство у једном важном сегменту друштвених односа не постоји те да Црна Гора представља земљу без закона у тој области, а то није тачно.

Не само да мислим него и знам да сада није на реду, како кажете, “црквено питање”. Прво, важећи Устав независне Црне Горе прописује одвојеност цркава и вјерских заједница од државе, а то значи да је и држава одвојена од цркава и вјерских заједница. Она се, управо по норми Устава, не може мијешати у унутрашња питања цркава и вјерских заједница, као ни оне у питања из њене надлежности. Држава има право да на правно утемељен и по свјетским и европским стандардима пропише њихов правни положај, али не појединачно него за све на исти начин.

Имамо озбиљне стручне примједбе на поједине норме важећег државног законодавства о црквама и вјерским заједницама, али се не може рећи да постоји некакав правни вакуум у Црној Гори. Те примједбе се не износе само по медијима него у законом утврђеној процедури. Ипак, не треба заборавити древну правничку максиму да је и најгори закон бољи од безакоња, али упорно захтијевамо да се ти прописи још више унаприједе и побољшају.

– Шта предвиђају европски стандарди за регистрацију црквене имовине?

– Црквена имовина се не региструје и нема другачији правни статус од имовине других правних и физичких лица. Ваш стан и црква, на примјер, имају статус непокретности која има свог титулара. У том погледу, европски, а то значи општи правни стандарди су већ имплементирани у црногорском Уставу и законима. Подсјетићу да је владајућа структура током претходних неколико година у Влади и Парламенту припремила и усвојила Закон о својинско-правним односима и то двотрећинском већином, као и законе о државној имовини, о заштити културних добара, о државном премјеру и катастру. Из тих закона се јасно види да се имовина цркава и вјерских заједница не налази у државној својини. То исто важи и за сакралне споменике културе што се јасно види и из бројних рјешења о проглашењу појединих сакралних објеката за споменике културе. Важећи закони у Црној Гори су донијети у оквиру процеса европских интеграција и добили су зелено свијетло од међународних институција. У том погледу, нема и не може бити другачијег правног рјешења. Све друго је ствар медијске атракције. Важно је да се зна да позиви на другачија поступања у погледу имовине Православне цркве у Црној Гори представљају позив на насиље над правом и Митрополијом или, најблаже речено, нови вид национализације као најнеприхватљивији европски и свјетски модел.

– Да ли су правно изједначене вјерске заједнице у Црној Гори?

– Ако знамо да закон подједнако важи за све онда се лако долази до одговора. Отуда су смијешне тезе и захтјеви да се одузимање имовине и делегитимисање спроведе само према Митрополији Црногорско-Приморској и осталим православним епархијама у Црној Гори. Такав дискриминаторан приступ не дозвољавају Устав и закони.

– Како је СПЦ у Црној Гори стекла имовину?

– То би исто било као када бисте ме питали како је Ватикан стекао имовину у Црној Гори. Титулари имовине су код римокатолика надбискупија, бискупија, самостан, жупни уред и друге духовне институције те вјероисповијести, а код православних митрополија, епархија, црквена општина, управа манастира итсл. Историјски посматрано, одговоре о имовини Митрополије најбоље дају повеље, хрисовуље и завјештања Немањића, Балшића, Црнојевића, Петровића и других појединачних задужбинара и црквених добротвора. Довољно је да погледате, рецимо, повељу Ивана Црнојевића који каже да владика влада над имовином коју је завјештао Цетињском манастиру “и нека је све под његову заповијед”. Правно посматрано, све цркве и вјерске заједнице у Црној Гори, а и свуда у свијету, своју имовину стичу само на начине који су прописани законима. У том погледу, нема изузетака, а ријеч је углавном о задужбинама, поклонима, добровољним прилозима и свим другим видовима које закони дозвољавају и који су постојали и постоје још од римског права. Та имовина се не може отимати или прекњижавати без правног основа како неки данас мисле. Познато је да Црквом Светог Ђорђа не може да управља Свети Ђорђе, како неки погрешно приказују, него духовне институције православне вјероисповијести “којима ту особитост признају црковна правила или црковна власт”, како је у модерној црногорској државности кодификовано још од времена Валтазара Богишића до данас. Црквена имовина се користи и, наравно, увећава за црквену мисију и унапређење црквеног живота. Она се налази у Црној Гори, не иде из ње, очувана је и унапријеђена тако да и данас служи вјерницима на начин који прописује канонско право без гледања да ли је неко Црногорац или Србин. Није логично да црквеном имовином управљају мјесне заједнице као државне структуре у којима има и атеиста и припадника других вјера.

– Како коментаришете чињеницу да СПЦ има пола Црне Горе у власништву?

– Ни СПЦ, а ни Митрополија нема пола Црне Горе у свом власништву. То је нетачан податак и веома је лако провјерљив. Не може се одокативном методом квалификовати нешто што је веома лако измјерљиво. Митрополија има своју имовину и она је на законит начин стечена и укњижена од како је Црне Горе до данас. Оваквим питањима се намјерно скреће пажња са питања реституције одузете имовине свим црквама и вјерским заједницама која је одузета по разним основима у вријеме комунистичког система. Можда то вама није познато, али док разговарамо о овим веома јасним темама тече процес реституције одузете црквене имовине. Модерна држава јесте важна и значајна, али она у оквирима европских стандарда и Европској унији више није, као у средњовјековном праву, “бог на земљи”. Свака модерна европска држава, па и Црна Гора међу њима, дужна је да се придржава начела законитости и међународних стандарда. Ни мање, а ни више од тога.

– Зашто је Владика Никанор крајем осамдесетих година ХХ вијека изјавио да титулар Цркве Светог Димитрија у Љуботињу није Митрополија Црногорско-Приморска него црквена општина?

– Црква Светог Димитрија у Љуботињу је рјешењем Завода за заштиту споменика културе у Цетињу од 8. јула 1961.г. проглашена за споменик културе чији је власник, како стоји у том документу, Црквена општина Цетиње. Тај документ вам уступам са молбом да га објавите као прилог тачности мојих ријечи. Ако погледате све титуларе имовине свих цркава и вјерских заједница видјећете њихову разноликост, али то су веома познате вјерске институције које свака власт поштује и у њих не може да се мијеша као што се и не мијеша ни код православних, ни код католика, а ни код муслимана.

– Да ли СПЦ у Црној Гори има статус правног лица?

– СПЦ нема, али имају Митрополија Црногорско-Приморска и Епархија Будимљанско-Никшићка. О томе постоји много докумената и, судећи по тим мјеродавним и важећим документима, она има својство грађанско-правног лица као што га, рецимо, има и Барска надбискупија која је под директном јурисдикцијом римског папе и Свете Столице. Довољно је да подсјетим на званичан документ Владе Црне Горе бр. 02-6431 од 31. октобра 2003.г. у коме стоји да Митрополија “има својство правног лица и несумњиво сва својинска овлашћења која произилазе из својства правног лица”.

– Ипак, нијесте регистровани по Закону о правном положају вјерских заједница од 1977. године.

– Сложићемо се да закон спроводе државни органи, а тумаче судови. Ако пажљиво прочитамо тај закон онда и без великог правничког знања можемо видјети да у њему није прописана обавеза накнадне регистрације цркава и вјерских заједница које су постојале у вријеме доношења тог закона. Стручно исказано, тај закон поштује континуитет правног субјективитета цркава и вјерских заједница из тог времена. Имам много важних и важећих докумената државе Црне Горе који јасно и недвосмислено потврђују статус грађанско-правног лица Митрополије Црногорско-Приморске, Епархије Будимљанско-Никшићке или Манастира Острога. Вјероватно вам није познато да и пракса црногорских судова стоји на том становишту, јер су судови такве приговоре неких странака у разним поступцима против Митрополије одбацивали као неосноване.

–  Да ли је тачно да се СПЦ бави хотелијерством, туризмом и угоститељством?

– Митрополија се не бави хотелијерством, а ако под ходочашћем подразумијевате туризам или вјерски туризам онда сте у праву. Вјерски туризам не постоји само када негдје путујете него и кад дочекујете вјернике, који са најузвишенијим духовним потребама долазе на поклоњење светињама. То је дио мисије Цркве одувијек, а не само данас. Никада никоме није пало на памет да такво питање покрене и код других цркава у Црној Гори које имају чак и спортске дворане за изнајмљивање. То је, по мом мишљењу, позитивно, али је далеко од онога што имају цркве у Европи као што су црквене школе, болнице, универзитети, дјечији вртићи, телевизије и слично. Све је то у служби мисије цркве. Добро је што сте покренули та питања па да упоредимо европску и нашу праксу.

Када се неколико два духовна центра у Подгорици и Никшићу приказују као “угоститељство” онда се пренебрегава чињеница да су то мјеста у којима нема дроге, порнографије, дуванског дима и у којима се сакупљају вјерници и омладина послије богослужења. Губи се из вида и да пост представља темељну основу православне духовности и потребу вјерника, како је и прописано у важећем Закону о ПДВ, а посне хране, као и хране за муслимане, нема у студентским мензама, радничким, војничким ресторанима и другим мјестима која се финансирају од пореских обвезника. Нико не види ту тешку дискриминацију вјерника, а ни њихове потребе. И вјерници су, признаћемо, грађани ове земље и о њиховим вјерским потребама је одувијек бринула и брине Црква уз помоћ државе.

Протојереј мр Велибор Џомић,
координатор Правног савјета Митрополије Црногорско-Приморске

Pin It on Pinterest

Share This