ИЗЈАВА ЗА „ВИЈЕСТИ“, СВЕШТЕНИКА ГОЈКА ПЕРОВИЋА, ПОВОДОМ ДОГАЂАЈА ОД 01.03. 2009. У БАЈИЦАМА

Добро је да сваки грађанин Црне Горе има право да се сјећа личности и догађаја који су му важни. Добро је за наше друштво што више трибина, академија, округлих столова о свакој теми која заокупља пажњу јавности. Није добро, међутим, када рашчињени и лажни свештеници користе историјске догађаје и насилно упадају у храмове Митрополије Црногорско-приморске, под изговором да их одређени број црногорских грађана доживљава као праве свештенике.
Понашање Цетињске полиције, задужене да чува ред и права грађана и установа, је необјашњиво и неподношљиво. На Лучиндан 2008.г. су преварили свештенике Митрополије Црногорско-приморске, на Јовандан 2009.г. су те исте свештенике физички изгурали испред врата цркве Св.Јована Крститеља у Бајицама, а данас су поред свих наших упозорења, неколико кривичних пријава против лица која су поломила браву на вратима Бајичке цркве, привођења и саслушања тих лица, без проблема и неометано допустили да се по ко зна који пут наруши литургијски поредак у Бајицама и угрози имовина Митрополије.
Одговорно тврдим да оваквим ставом полиција провоцира сукобе опасне по Црну Гору. Својим нечињењем провоцирају Митрополију као власника и држаоца храма, да у складу са препоруком директора Завода за заштиту споменика културе Црне Горе, г.Ђорђа Вушуровића, сама преузме бригу о заштити ограда, врата, прозора и другог црквеног инвентара. Као свештеници и хришћани налазимо се на распећу између потребе да сачувамо црквену имовину и канонски поредак у храмовима, и јеванђелске и људске жеље да никоме не падне ни једна длака са главе поводом разрјешавања ових проблема. То је једини разлог због кога јутрос нијесмо били у Бајицама, нити смо (а могли смо) организовали бројни вјерни народ да сам брани Светињу. Надали смо се да ће се у Бајицама јутрос показати снага државе и закона.
Знамо да дјеловање г.Дедеића и људи око њега који носе мантије – није од Бога, и да нема Божји благослов. Њихове радње нијесу свештене, и они никоме не могу пренијети онај благослов, који Црква Христова већ вјековима преноси Црногорцима, већ доносе проклетство. Зато смо убјеђени да њихово чињење неће дуго трајати, нити може донијети икаквога плода у будућности. Ипак, наћи ћемо начина да оно што смо добили од предака сачувамо, и да све цркве у Црној Гори заштитимо, очекујући и од државних органа да већ једном почну испуњавати своје законске обавезе.