На Митровданске задушнице, одслужена је Света заупокојена литургија у Саборном храму Христовог васкрсења у Подгорици којом је предстојао протојереј-ставрофор Далибор Милаковић. Проти Далибору саслуживали су протојереј-ставрофор Драган Митровић као и протојереји Бранко Вујачић, Игор Балабан и ђакон Ведран Грмуша.
Након Заамвоне молитве свештенство је одслужило општи помен свима преминулима у православној вјери.
По одслуженом парастосу свима сабранима обратио се протојереј-ставрофор Далибор Милаковић који је говорио о важности молитве за преминуле по православном обреду истичући заједнички карактер молитве за преминуле душе и појаснио подробније шта се дешава са душом након смрти.
Отац Далибор је поучио вјернике да су кроз историју Цркве Свете тајне као што су крштење, брак, рукоположење вршене у светим храмовима у присуству цијеле хришћанске заједнице, али такође и сахране, те да је посебно важан овај заједнички аспект код сахрана, јер се заједница заједно моли за покојне. Та заједничка димензија, напоменуо је, сматра се кључном, јер се заједница заједно моли за душе покојника и нема појединачног спасења, него нам је суштинско заједничарење.
Прота Далибор је нагласио да је молитва за преминуле нарочито важна током првих четрдесет дана након смрти. Православна Црква нас учи да се у том периоду душа три пута уздиже на небо, појављује пред Богом, посјећује пакао и рај, а на четрдесети дан долази пред лице Божије.
Молитвом, они који су на земљи могу у многоме помоћи у спасењу оних који су крштени и преминули, али чија вјера можда није била довољно снажна. С тим у вези, отац Далибор је навео да молитва за упокојене траје све до Христовог Другог доласка. Због тога се парастоси служе четири пута годишње као заједничка молитва за преминуле ближње.
Прота Далибор своје слово завршио је појашњењем узајамности молитве – будући да ће начин на који се молимо за наше претке одредити и како ће се наши потомци молити за нас након нашег упокојења.
,,Ако се не молимо за наше претке и нису својим животом земаљским заслужили, отићи ће у крајњу таму у вјечности. Зато је важна заједничка молитва за упокојене. Како се ми молимо, тако ће по заслузи кад ми изађемо пред лице Божије и наши потомци који остану после нас, да се моле за наш покој душе.
Зато је важна саборност и зато је важан данашњи заједнички парастос. Нека Господ упокоји све наше претке, све наше оце учитеље, све оне које смо знали, оне које нисмо знали од наших предака, да им Господ нађе покој душама њиховим и да сви који су вољели Бога и који су крштени били да угледају лице Божије, у царству небескоме, сада и увијек, и у вијекове, вијекова. Амин.”
Текст, фото: Борис Мусић
