У Недјељу слијепог, 9. јуна 2024. године, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици одслужена је Света литургија којом је предстојао протојереј-ставрофор Дражен Тупањанин. Проти Дражену саслуживали су протојереји-ставрофори Драган Митровић и Далибор Милаковић, протојереји Бранко Вујачић и Никола Пејовић, као и ђакони Павле Ратковић и Ведран Грмуша.
Недјеља слијепог (грч: Κυριακή του Τυφλού) је шеста недјеља послије Пасхе која спомиње исцијељење слијепорођеног. Ово чудо, које се догодило у току Педесетнице, извршио је Спаситељ и тиме открио своју славу и силу. Иако је даровао слијепом од рођења вид, Јудеји су били озлојеђени на Спаситеља, јер је исцјељење било у суботу (Јн 9,1-38). Исцијељени је својим тјелесним очима видио онога који је за себе рекао да је Свјетлост свијета и својим Васкрсењем освјетлио цијелу васељену.
Прота Дражен Тупањанин и ђакон Павле Ратковић су са групом ходочасника ових дан у посјети светињама Митрополије црногорско-приморске, па су овом приликом посјетили и Саборни храм Христовог Васкрсења у Подгорици. Клирици су Српске православне цркве, Епархије захумско-херцеговачке и приморске, бивајући свештенослужитељи при Храму Светог Благовјештења – Херцеговачка Грачаница.
У току Литургије сабранима се обратио началствујући протојереј-ставрофор Дражен Тупањанин, који се осврнуо на суштину и дубљи смисао прочитаних зачала из Апостола и Светог јеванђеља:
,,Данас смо слушали предивна читања из Светог писма Новог завјета. Читали смо о томе како је Свети апостол Павле заједно са својим сапутницима био заточен у Филипима и како га је Господ заједно са његовим сапутницима избавио. И онај тамничар који је видио то, уплашио се, али је врло важно оно што је он питао. Питао је: ,Шта треба да радим да се спасем?’ А Павле му је рекао: ,Вјеруј у Исуса Христа и спашћеш се ти и сав дом твој’. Послије смо читали из Јеванђеља од Јована о чудесном знамењу излијечења слијепога од рођења. Том излијечењу, том знамењу посвећена је ова недјеља у пасхалном периоду, периоду од Васкрса до Силаска Духа Светога на апостоле, када имамо посебне спомене и свака недјеља носи одређени спомен који се везује за читање из Светог јеванђеља.“
Прота Дражен је у наставку подвукао да чудо само по себи некада може да нам заклони Бога уколико пропустимо да схватимо и расудимо да не указује Бог на знамење, него знамење указује на Њега:
,,Чудо некада може да нам заклони Бога. Ако тражимо само чудо, ако гледамо само чудо, а не гледамо даље, не схватамо чудо као знамење, онда ћемо бити ускраћени за оно што Господ жели да нам покаже. Дакле, не указује Бог на знамење, него знамење указује на Њега. Тако и данас видимо догађај који по много чему подсјећа на стварање човјека.“
Он је у другом дијелу пастирског слова посебно акцентовао да хришћани требају бити вјерни свједоци и сарадници Божији који се одликују свједочанством живота у којем је преизобилан примјер љубави и саосјећања:
,,Ми, хришћани и хришћанке, треба да будемо свједоци тога, да помажемо Богу у инаугурацији новог свијета. Тако што ћемо да волимо људе, тако што ћемо да будемо саосјећајни, тако што ћемо да гледамо свијет Божијим очима, да пазимо на Божију творевину, да пазимо на овај свијет око себе знајући, да Бог жели тај свијет да види у вјечности и да ће га преобразити, Зато је Син Његов дошао и толико се умијешао у живот овога свијета, да је овај свијет без њега непрепознатљив и Он овај свијет води у обнову и вјечни живот. Како каже Свети Иринеј Лионски: ,Дјело Божије је живи човјек’. Да будемо сви живи, истински живи и преображени у Царству Христовом, а то Царство није царство које је негдје далеко, него Царство које се приближило и овдје је међу нама“, на крају је закључио протојереј-ставрофор Дражен Тупањанин.
Текст, фото & видео: Борис Мусић
