Свети Кирило и Методије, словенски просветитељи, молитвено су прослављени у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару. Светом литургијом началствовао је протојереј Младен Томовић, а саслуживао је протојереј Љубомир Јовановић. За пјевницом су одговарали Василије Ускоковић и Радмила Вујановић.
У литургијској бесједи о. Младен је рекао да су Свети Методије и Кирило, учитељи словенски и просветитељи, са правом названи равноапостолни, јер су проповједали Јеванђеље у словенским земљама која су тада, у првој половини деветога вијека, племена словенска, међу којима смо и ми Срби, била незнабожачка и нису Христа познавали, хришћанство као науку и Свето јеванђеље:
„Света браћа Кирило и Методије од Светог Фотија, цариградског великог светитеља Божијега, научени, поучени и послати код Растислава кнеза Моравског који је питао Светог Фотија може ли послати некога да утврди вјеру православну, хришћанску правовјерну у његовој земљи, која данас представља земље Чешке и Словачке. На том простору је моравски кнез Растислав живио и владао. Они одлазе у ту земљу, Свети Кирило преводи Свето јеванђеље на словенски језик и тада он оснива и пише два писма на којима су Словени касније своја Јеванђеља читали. глагољицу и ћирилицу. Западни дио данашње Европе, гдје живе Словени (Чешка и Словачка) користили су глагољицу, а ми овдје на овим просторима Балкана, користили ћирилицу. Нарочито гдје је била та писменост изражена, и гдје је била та духовност изражена, јесте данашњи Охрид. И ученици Кирила и Методија касније петочисленици како се називају, проповједали су Јеванђеље, утврђивали Јеванђеље на просторима Охрида и читавог Балкана. Наум, Горазд, Ангеларије и други петочисленици и међу њима најсветији чудотворац Свети Наум. Манастир који је њему посвећен налази се у Охриду гдје и дан данас велики број вјерника долази и одлази на гроб његов молећи се њему. И многа чудеса су се дешавали на гробу Светог Наума.
Света браћа су многе муке видјели од самих Словена, јер нису сви хтјели да приме хришћанство. Највише муке су видјели на западу од германских племена и од самих словенских племена, међутим највише од оних који су говорили и који су вјеровали да се Свето јеванђеље не може преводити и не може читати на богослужењима, осим само на три језика – јелинском, латинском и јеврејском. Али оно што је од Бога дато и Богом благословено, оно и успјева и многи род и многе плодове доноси. Тако су Света браћа заиста многе плодове донијели и они сами и преко својих ученика утврдили вјеру православну у тадашњим словенским земљама. Нешто мање у данашњој Пољској, али и тамо се њихова ријеч чула и тамо се њихова ријеч утврђивала.
Не смијемо да заборавимо шта су нас они све научили и како су утврдили вјеру на овим нашим просторима. Ови наши простори приморја овдје су и раније били хришћански. Овдје имамо и материјалних свједочанстава. Темеља цркава из ранога хришћанства. Овдје у Бару је барски триконхос из шестога вијека, на Великом пјеску имамо темеље цркве из четвртога вијека…. То је све свједочанство да је овдје на овом приморју вјера хришћанска била од самих почетака хришћанства. Али ово су турбулентни простори. Овдје су многе војске пролазиле и те цркве су биле разаране од разних незнабожачких војски. Па су тако овдје, на овим просторима у седмом вијеку, почели да се насељавају Словени. И они су били незнабожци и нису Христа познавали. Света браћа су касније дошла, послата од великог светитеља Божијега Фотија, цариградског архиепископа, да утврде вјеру хришћанску, да је проповједају и утврде у словенским земљама.
Касније су се појављивали и други светитељи. Међу њима и Свети Јован Владимир, краљ мучаник, који је такође утврђивао вјеру на овим просторима. И ево овај храм величанствен, њему је посвећен са правом, јер ово је његов град, ово су његови простори и он је заштитник приморја и града Бара. Касније и велики Свети Немањићи, светородна лоза која је утврдила још више вјеру у народу. Свети Сава, први архиепископ српски који је издејствовао самосталност наше Цркве и основао многе епархије, међу њима Зетску епархију, Митрополију, данашњу црногорско приморску. Она је светосавска Митрополија, која ево до дана данашњега стоји. И у оно најгоре вријеме турског ропства, ова Митрополија је опстајала и опстала и чувала нашу помјесну Цркву српску, да се она не угаси у потпуности. И била је она ту као браник. И није то случајно, с обзиром да на овим просторима данашње Црне Горе има толико светиња. Имамо толико светитеља Божијих који се моле пред престолом Свевишњега за овај народ, за ове просторе и за просторе гдје год да Срби живе. И молећи се они за нас, и ми треба да се молимо за себе саме, за свој род, за своје ближње, како би и ми заједно са свима светитељима и са Светим Кирилом и Методијем браћом равноапостолним, са свима другим светитељима, Светим Јованом Владимиром, Светим Немањићима, Светим Савом, Светим Симеоном Мироточивим, Светим Василијем Острошким Чудотворцем, Петром Цетињским и свима Светима и ми у Царству Божијем били и обитавали са Оцем и Духом Светим у вјекове вјекова. Амин.“
Сјеверни пирг у барском храму посвећен је Св.Кирилу и Методију. Њима у част, сестре које раде у књижари која се налази у овом пиргу, Мирјана, Радмила и Сандра, принјеле су славски колач и жито.
Дејан Вукић