Седма годишњица од освећења Цркве Светог Петра Ловћенског Тајновидца молитвено је прослављена у овој светињи која се налази у порти Саборног храма Светог Јована Владимира у Бару. Свету литургију, са вјерним народом, служио је протојереј-ставрофор Слободан Зековић, а молитвено је учествовао и јереј Александар Орландић.
Након прочинаног зачала из Светог јеванђеља, отац Слободан поздравио је присутне парохијане и пожелио им срећан и благословен данашњи празник, рекавши да се налазимо у свијетлим данима, када прослављамо Христово Васкресење, празник над свим празницима и да нам радост Васкресења Христовога даје снагу да идемо кроз живот са тврдом вјером и надом у Христа Господа Распетога и Васкрслога, који је својим Васкресењем смрт поразио и свакоме од нас отворио пут у Васкресење из мртвих и живот вјечни.
„Славећи, дакле, Христово Васкресење, славимо и дивне свједоке Његове, свједоке Христа Васкрслога, на првом мјесту Светог апостола и јеванђелисту Јована Богослова, љубљенога ученика Христовог, апостола љубави, како га зовемо, који је богословље поцрпио из њедара Христових. Он је био онај ученик који се на Тајној вечери наслонио на прса Господња и, као што рекосмо, благодат Божију поцрпио из Господњих њедара. Оставио је дивно Јеванђеље, записано, исто тако, и три своје посланице у којима нас, поред бројних других поука, Свети Јован Богослов учи да не може неко рећи да истински воли Бога, а да, са друге стране, презире ближњега свога, брата свога, и обратно, не може истински нико вољети ближњега свога, а да, прије тога, у срцу своме нема посебно мјесто за Господа и Творца. И онај ко тако говори да Бога воли, а да, с друге стране, ближњега презире, каже Јован Богослов, тај је лажа и не говори истину.
Сви Свети апостоли и ученици Господњи, мученички су пострадали за Господа свога, једино је Светога Јована Богослова Господ удостојио да природном смрћу усне. Доживио је дубоку старост, читавога живота свога славио име Господње, јављао благу вјест о Христовом Васкрсењу и Господ га је примио у Царство своје небеско и овјенчао вјенцем непролазне славе и љепоте“, бесједио је о. Слободан.
Подсјетио је да је други велики свједок Христа Господа Свети Петер Ловћенски Тајновидац, митрополит црногорски, кога такође данас прослављамо, коме је овај свети храм посвећен и који је на данашни дан, прије 7 година, и освештан.
„И ово је први храм у нашој Цркви, Светосавској, који је посвећен новојављаном светитељу Петру Другом Ловћенском Тајновидцу. Свети Петар Ловћенски није имао високе школе богословске, него се богословљу и науци Божијој учио, како је сам говорио под звјездама. Али му је Господ дао толику мудрост и благодат да са пуним правом наш народ кличе њему да је најмудрија српска глава. Био је на првом мјесту архијереј Цркве Божије, којој је вјерно служио до последњега свога издисаја, али исто тако остао је упамћен и као велики пјесник, ненадмашни пјесник, највећи у српском народу. Он је писао дивне стихове посвећене Богу и светима Његовим, а управо смо и данас на овој Светој литургији чули оне његове дивне стихове посвећене Христу и Његовом Васкрсењу, најљепшу химну која је икада у Цркви спјевана Христу Васкрсломе.
О преблаги, тихи учитељу,
слатка ли је света бистра вода
с источника твога бесмртнога!
Од твога су св’јетлога погледа
уплашене мраке ишчезнуле,
од твога су хода свештенога
богохулни срушени олтари;
воскресењем смрт си поразио,
небо твојом хвалом одјекује,
земља слави свога спаситеља!
Најдивнија пјесма икада спјевана Христу Господу и Васкрсењу Његовоме, јесте управо ова, спјевана из срца и из пера Светога Петра Ловћенског Тајновидца.“
Прота Слободан је подсјетио да Светог Петра Ловћенског Тајновидца овдје, на нивоу наше Митрополије, прослављамо већ десет година као светитеља и овај храм је подигнут у његову је част.
„Подигнут као реплика оне његове гробне завјетне цркве коју је посветио своме светоме стрицу – Светом Петру Цетињском на врху Ловћена, гдје је оставио аманет да његове свете кости почивају. Новије генерације Црногораца су погазиле тај његов завјет. Оскрнављен је Ловћен и Његошев гроб и на мјесто олтара Господњега подигнута грађевина која нипочему не приличи једном хришћанском архијереју, него прије подсјећа на неке паганске маузолеје. Али сигурни смо да ће сила Васкрсења, о којој је овакво дивно Његош пјевао, да ће она дати да и тај свети олтар на Ловћену васкрсне, а као сигуран знак тога Васкрсења јесте и градња овога храма и још 20 сличних који су саграђени широм српских земаља. Нека би Господ дао да се што прије испуни Његошев аманет, да се обнови свети олтар на Ловћену и његов земни прах да нађе мира под сводовима храма Господњега и да ту чека други Христов долазак и опште Васкрсење мртвих“, поручио је протојереј-ставрофор Слободан Зековић.
Данашњи свечари, домаћини и кумови славе били су Радмила Вујановић и њена породица, која је славу за идућу годину пренјела на Влатка и Дејану Бечановић. Сабрање је настављено у Парохијском дому уз трпезу љубави.
Дејан Вукић
Фото/видео: Дејан Вукић
