Izaberite stranicu

На недељни дан, када наша Света црква прославља Св. апостола Тимотеја, служена је Света литургија у подгоричком Храму Великомученика Ђорђа.

Светим евхаристијским сабрањем началствовао је јереј Крсто Станишић, парох СПЦ у Холандији, уз саслужење протојереја-ставрофора Драгана Станишића, протојереја Јована Радовића, јереја Блажа Божовића и ђакона Луке Павићевића, док је молитвено учествовао прота Милун Фемић.

На литургијске возгласе одговарао је хор Свети Сава, под руководством хоровође Снежане Поповић, дипл. теолога.

Након прочитаног јеванђелског зачала словом поуке сабранима у храму Господњем, поучном бесједом обратио је јереј Крсто Станишић:

,,У име Оца и Сина и Светога Духа!

Драга браћо и сестре, ево чули смо ове двије јеванђелске приче – причу о богатом младићу и причу о слијепцу, који обојица траже од Господа нешто.

Богати младић тражи да му Господ каже шта да чини, како да живи и Господ му набраја заповијести Божије из Старога завјета, који је народ јеврејски примио још од Мојсија. На ријечи младићеве да он то испуњава од младости своје, Господ му каже, ако хоћеш савршен да будеш: Узми крст свој и хајде за мном! И младић пошто је имао јако пуно богатства, отиде тужан. А Господ каже: Лакше је камили проћи кроз иглене уши него богатоме ући у Царство небеско.

Али оно што је људима немогуће, Богу је могуће, Исто тако, људима је немогуће да излијече рођеног слијепца, али то је Богу могуће; и оно што често губимо из вида, водећи се логиком овога свијета и размишљајући као што размишља свијет, јесте управо то да је Богу све могуће.

Ми видимо да што смо више обузети бригама овога свијета, материјалним добрима, што више упливамо у воде овога свијета, то нам је теже да се одлучимо да послушамо глас Господњи, који каже: Узми крст свој и хајде за мном! – као што је то било тешко овом богатом младићу.

Међутим, видимо да слијепац, који је сиромашан, који вјероватно нема никакву наду, богатство, који је у овом свијету потпуни губитник – он нема шта да изгуби од овога свијета – он пуног срца и без имало размишљања и двоумљења, из све снаге виче за Господом и прати Га; кад га Господ исцељује, он Га прати, и бива Његов ученик.

Тако да, драга браћо и сестре, оно што треба научити из ове приче, јесте да се никада не везујемо толико за материјално благо; то не значи да је априори погрешно имати материјална добра, али ако она постану део нашега срца, нашега бића и ако нисмо у сваком тренутку спремни да све што имамо напустимо и оставимо да би пратили Господа, то значи да смо постали робови тога. Себи некада треба поставити то питање, када имамо нешто, било да је то неко звање, имање, престиж, статус: да ли сам ја спреман да се у сваком тренутку овога одрекнем, ако би ме неко приморао да бирам, између онога што имам и своје вјере.

Иако, негде можемо себи да дамо одговор да уз помоћ Божију, свега овога бих се одрекао из вјерности Господу, онда значи да нас то још увијек није поробило, као што каже Света Блажена Матрона Московска – доћи ће вријеме када ће испред вас ставити крст и хљеб и рећи ћете, бирајте шта ћете; тако да оно што  Господ каже, стражите, бдите над собом, размишљајте о томе да ли оно што имамо, нас поробљава? А некад, као што се каже, овај богаташ, то може бити материјално благо, куће или имања, а може то бити и нешто друго – каријера, таленат…

Прије неколико недеља сам гледао једнога нашега глумца који каже да су му понудили неку улогу, у којој је требало да убије свештеника и да проспе Причешће. Он је рекао: Ја сам одбио, ту улогу; не могу да урадим нешто што је против моје вјере!

Сви треба да тражимо и размишљамо шта је то што стоји између нас и Господа, чега бисмо се најтеже одрекли; шта би нам било најтеже да оставимо уколико бисмо морали да бирамо између тога и Господа. И ако видимо да нешто толико поробљава нашу душу и срце, онда је боље да се од тога ослобађамо на вријеме, да се ослободимо тога ропства, те страсти, шта год да је то у питању, док није дошло вријеме, да буде превише касно и да нас то толико пороби да не будемо имали снаге као овај младић, да се ослободимо тога што нас превише веже за земљу!

Нека би Господ Бог дао, свима нама, вјеру, љубав и наду овога слијепца, да као и он ревносно идемо за Господом и тражимо Божију помоћ. Амин! “

Након примања Свете тајне причешћа, заједничарење свештенослужитеља и парохијана настављено је у Светогеоријевском дому, уз пригодно послужење.

Елза Бибић

Фото/видео: Дарко Радуновић

https://www.youtube.com/watch?v=W9JkS8PGzT4&t=2s

 

 

 

Pin It on Pinterest

Share This