Прослављење јављања Свете Тројице, над водама јорданским, обележено је евхаристијски у подгоричком Храму Великомученика Ђорђа.
Светом службом Божијом началствовао је протојереј Јован Радовић уз саслужење протојереја Мирчете Шљиванчанина, старешине овог древног храма, протојереја-ставрофора Гојка Перовића, архијерејског намјесника подгоричко-колашинског, протојереја-ставрофора Милете Кљајевића, протојереја-ставрофора Драгана Станишића и ђакона Луке Павићевића.
На литургијске возгласе одговарале су сестре Павићевић, праћене вјерним народом Божијим.
Након прочитаног јеванђелског зачала поучном бесједом сабраном народу обратио се началствујући свештенослужитељ, прота Радовић:
,,Сабрали смо се да прославимо празник који се десио прије 2000 година и који опет актуализујемо на овај данашњи дан.
Свети Јеванђелист Матеј је записао догађај када се Господ (бјежећи испред Ирода са родитељима) вратио из Египта у Назарет гдје је живео са својом Мајком, Пресветом Дјевом Маријом и поочимом Јосифом, бавећи се дрводељским занатом.
До своје 30 године Господ је радио својим рукама, желећи и нас да научи да својим трудом зарађујемо хљеб насушни.
У 30. години Христовој, Анђео Господњи се јавља Св. Јовану Крститељу и говори му да иде на ријеку Јордан, где ће доћи Онај Кога треба да крсти.
Ту видимо два момента. Светог Јована Крститеља, који крштава на ријеци Јордану, који је провео цио живот у пустињи, хранећи се дивљим медом; њему су велике масе народа долазиле да се крштавају и обичај је био да он погњури човјека у воду до гуше, да би у том моменту онај који се крштава, наглас исповиједао своје гријехе. То је било крштење покајања. Будући одушевљени и запрепашћени личношћу Светог Јована, народ га питао – није ли он Илија или неки други од пророка; јер Јевреји су очекивали долазак Спаситеља и мислили су да је то Свети Јован Крститељ.
Он им одговара да није – већ Онај Који долази за њим, Коме он није достојан да одреши ремена на обући Његовој. И док вас ја крштавам за покајање, Он ће вас крстити Духом Светим и огњем, изговара Св. Јован.
И Господ, долази на ријеку Јордан да се крсти, мјешајући се са осталим народом, тако да Га нико није препознао; једини Га Св. Јован препознаје и говори: Гле Јагње Божије!
Предање говори, да је Господ одмах изишао из воде, јер никаквога гријеха није имао на себи, већ је дошао да узме гријехе свих нас и зато је дошао да се крсти. Не због своје личне грешности него, узевши све гријехе свијета од постања до краја свијета, времена и историје – Он улази у воде Јордана, да би утопио гријех у тим водама.
Запрепаштен, Јован му говори: Како Ти долазиш мени да те ја крстим, ја Теба од тебе да се крстим! А Господ му одговара: Пусти то, сада нам ваља испунити сваку правду. И крсти се Господ у ријеци Јордану и поче своје учитељство и спасење рода људскога, због кога је дошао у овај свијет.
Други моменат овога празника је тај када се каже: Отворена бијеху небеса и чу се глас са неба: Ово је Син мој љубљени! А видимо Духа Светога у виду голуба који долази и силази на Господа Који се крштава у Јордану.
Овај други моменат је Бог – као Света Тројица. Наиме, ми вјерујемо у Бога, Који се назива Света Тројица. То је Један Бог, а не Тројица (врло тешко је то схватити људским разумом, али ми вјерујемо да је то тако); иначе, када бисмо схватили Бога до краја, Он би престао да буде Бог.
Упућујући ученике, Господ изговара: Идите и научите све народе, крстећи их у Име Оца и Сина и Светога Духа! То је први помен у Новом завјету гдје Господ сам говори да је Бог Тројица.
Многи светитељи су дали објашњења, како је то Бог, Један а Тројица. Један од њих је и Свети Спиридон, који је на Васељенском сабору у Никеји 321. г. желећи да докаже да је Бог Тројица, узео циглу и стиснуо пред 350 Светих отаца и силом Божијом вода је пала на земљу, ватра је пошла навише, а земља је остала у његовој руци.
Тако и душа људска има разум, вољу и осјећања. Вода коју ћемо данас освештати, такође, има три стања, течно, гасовито и чврсто. Дакле, Црква је нама открила, колико је то довољно, ради нас и нашега спасења. А почетак нашега живота и спасења десио се у Тајни крштења – када се крштавамо у име Оца и Сина и Светога Духа. Осењивање крсним знаком симболизујемо Свету Тројицу, Бога нашега.
Такође и Свети апостол Јован Богослов говори о томе – да је Бог толико заволио овај свијет да је послао Сина Својега Јединороднога, да свако ко вјерује у Њега, живи и има живот вјечни.
Цијелокупно богослужење наше је засновано на прослављању Бога као Тројице.
Тако и ми сваке ноћи, благодаримо Господу, молитвом Светог Јоаникија – Надање је моје Отац, прибјежиште моје Син, покров мој Дух Свети, Тројице Света слава ти!“, поручио је началствујући свештенослужитељ у подгоричком храму.
Након причешћа верног народа, свештенослужитељи Цркве Светог Ђорђа приступили су великом водоосвећењу.
Заједичарење свештенослужитеља и парохијана настављено је празничном трпезом у Светогеоргијевском дому.
Елза Бибић
Фото/Видео: Дарко Радуновић
