На недељни дан када наша Света црква прославља Св. мученика Јакова Персијанца, Св. Јакова Ростовског и пројављење благодати чудотворне иконе Пресвете Богородице – Знамење, служена је Света литургија у Храму Великомученика Ђорђа под Горицом.
Светим евхаристијским сабрањем началствовао је протојереј-ставрофор Милош Весин, уз саслужење браће свештенослужитеља овог древног храма: протојереја Мирчете Шљиванчанина старешине цркве, протојереја-ставрофора Милете Кљајевића, протојереја-ставрофора Драгана Станишића, јереја Блажа Божовића и ђакона Луке Павићевића.
На литургијске возгласе одговарао је хор Светосавник, руковођен хоровођом Ратком Вујачић.
Након прочитаног јеванђелског зачала словом поуке сабранима у храму Господњем обратио се началствујући свештенослужитељ, прота Милош Весин:
,,Господ Исус Христос када исцељује, Он опрашта грехове. А опраштајући људима грехе њихове, Он исцељује.
Шта значи исцелити? То значи повратити нечију целосност, обновити ону нарушену целину; јер свака болест, патња, мука и невоља је знак одређеног поремећаја у хармонији између тела, душе и духа човековог. И Христос који је једини прави исцелитељ (и ту треба да правимо разлику јер лекари лече, а Христос исцељује) ослобађа жену за коју Апостол Лука сведочи да је дух мучаше 18 година те је као последица тог мучења, била згрчена.
Христос нимало случајно ово чини у дан суботњи, онда када је по Закону било забрањено било шта чинити; а сваки сувишни покрет је био проглашен за неку физичку радњу. Али, чинећи ово у суботу, Христос заправо доказује да није човек суботе ради, већ да је субота човека ради. И поставља једноставно питање, онима који су зло мислили у срцима својим, немајући могућности да се обрадују томе што је једна од њих (коју нису ни препознали као сестру) доживела исцељење, него почеше негодовати у срцима својим. Христос ову кћер Авраамову ослобађа горке муке и тегобе, али он опраштајући исцељује и исцељујући опрашта.
Колико ли је нас данас у овај дан, који смо, Богу хвала, физички усправни, али смо душевно и духовно згрчени;
Шта значи бити згрчен? То значи немати моћ радовати се успеху, напретку и срећи оног поред нас, већ дозволити да нас отров зависти, љубоморе – обузме толико да постанемо згрчени, да не можемо дух свој да исправимо у себи.
Бити згрчен у души значи – немати осећајности, саосећања према онима око нас који пате; немати онога око нас чега је све мање – стрпљења које се забодија једино снагом трпљења; а трпљење није ништа друго него мучеништво. Свако од нас на своме месту, по мери своје снаге, вере и љубави, позван је да буде мученик! Не мора то увек да буде страдање у телу и крви, мучеништво је сведочење. Свако од нас ће знати, како ће да сведочи Христа распетог и васкрслог, како одећу крштења да очувамо чисту и непорочну, а ако треба да је украсимо најдрагоценијим украсом – крвљу.
Ми Свете данас прослављамо као велике подвижнике, јер они то и јесу, али нико од њих није пошао на мучеништво мислећи да чини велики подвиг; они су само љубављу одговарали на љубав Христову.
Све то је могуће и нама данас, али под једним условом – да смо опасани штитом вере у души својој. Да није било ње зар би Св. Јаков Персијанац могао да се успротиви противницима Христовим?
Нека би нам Господ, заступништвом Своје Пречисте Богомајке, Светог великомученика Георгија, Светог Јакова Персијанца, дао снаге и одважности, да увек умемо да разазнамо коју то борбу треба да водимо, чиме и на који начин треба себе да ојачамо да бисмо и ми постали сведоци Христа распетог и васкрслог. Амин!“
Потом су сви они који су се припремали, приступили Светој чаши у Светој тајни прочешћа.
Заједничарење свештенослужитеља и парохијана, настављено је у Светогеоргијевском дому, уз пригодно послужење, слушајући богато искуство познања живота и човека које је уприличио прота Милош Весин.
Елза Бибић
Фото/видео: Дарко Радуновић
