На недјељни дан када наша Света црква молитвено прославља Светог Јована Златоустог, Архиепископацариградског, служена је Света литургија у подгоричком Храму великомученика Ђорђа.
Светим евхаристијским сабрањем началствовао је протојереј Јован Радовић, уз саслужење браће свештенослужитеља овог древног храма: протојереја Мирчета Шљиванчанина старешине цркве, протојереја-ставрофора Гојка Перовића, архијерејског намјесника подгоричко-колашинског, протојереја-ставрофора Милете Кљајевића и ђакона Луке Павићевића.
На литургијске возгласе одговарао је хор Светосавник, предвођен хоровођом Ратком Вујачић.
Након прочитаног јеванђелског зачала словом поуке сабранима у храму Господњем, поучном бесједом обратио се началствујући свештенослужитељ, прота Јован Радовић:
– Наша Света мајка црква је одредила да сваке недјеље нахрани нашу душу једним одјељком из Светог писма, тако да смо данас чули причу о милостивом Самарјанину. Самарјани су били највећи непријатељи јеврејскога народа и не случајно користи Господ ову алегорију; видимо да је испричао ову причу јер је био кушан од једног законика који је добро познавао Мојсијево Петокњижје и законе које је Господ одредио јеврејском народу и цијелом роду људском. Овај законик није хтио да сазна истину и поуку од Господа, већ је хтио да га искуша и да докаже да Господ не поштује закон; хтио је да Га у ријечи ухвати, не би ли га оптужили – што су Јевреји заједно са фарисејима и законицима на крају и урадили.
Потом прича причу како неки човјек силажаше у Јерихон; силазак из Јерусалима у Јерихон по Светим оцима, и по духовном смислу значи, изгнање Адама из раја у овај свијет, а Јерихон је ова долина плача и уздисања. Човјек кога су разбојници претукли и оставили поред пута да лежи је Адам и цијели род људски који је проистекао из Адама, а они који нас туку су зли дуси, демони који све раде да би нас одвојили од Господа Исуса Христа, то најбоље постижу када нас наводе на страсти и пороке.
У том моменту наилази неки свештеник, (означава Петокњижје Мојсијево) и левит (Пророчке књиге Старога завјета); и овдје Господ жели да нам поручи да Мојсијев закон и пророчке књиге нису могле да помогну изубијаном и рањеном човјечанству, које је било под гријеховном осудом – једино је Бог могао да га спасе. И Господ помиње овога Самарјанина који је наишао, који му зави ране и поведе га у гостионицу, даде га гостионичару, пруживши му два динара, рекавши: – Побрини се за њега а све што преко тога даднеш, ја ћу ти платити.
Овде Господ себе описује, а зашто баш Самарјанином? Господ жели да поручи: Љубите непријатеље своје. Завоје које ставља на род човјечански су заповијести Његове. Уље и вино су милост и истина. Гостионица је Света црква, а гостионичари су апостоли, Његови наследници,епископи, учитељи, свештеници… а два динара, су Стари и Нови завјет, које нас воде ка Христу, а које означавају Божанску и човјечанску природу Христову, без Кога нам нема спасења, уједно означавају тијело и крв Христову.
Ова прича се завршава Другим доласком Христовим, када ће Господ судити живима и мртвима и свакоме дати по дјелима његовим. А шта су та дјела? Управо да ли смо имали милости према другим људима или нисмо. То је оно што Господ од нас тражи да се на Њега угледамо, да људима које, не случајно, сретамо у свом животу, пружимо све оно што им је потребно и да их волимо као саме себе.
Бога вас благословио и свако добро даровао! – поручио је прота Радовић у подгоричком храму, пожелевши на крају свога обраћања срећан и благословен предстојећи Божићни пост.
Потом су сви они који су се припремили приступили Светој чаши у Светој тајни причешћа.
Заједничарење свештенослужитеља и парохијана настављено је у Светогеоргијевском дому, Црквене општине подгоричке.
Час вјеронауке полазника Школе Свети Ђорђе, одржала је протиница Надица Радовић.
Елза Бибић
Фото/Видео: Дарко Радуновић
