Светом литургијом, резањем славског колача и славском трепезом љубави, 27. септембра 2023. љета Господњег, у острошкој светињи торжествено је прослављен празник Воздвижења часног Крста – Крстовдан, храмовна слава једне од цркава у Горњем Острогу, коју је за свог живота подигао и украсио Свети Василије Острошки Чудотворац.
Светом литургијом началствовао је острошки игуман архимандрит Сергије, а саслуживало му је бројно свештенство и свештеномонаштво уз молитвено учешће бројног монаштва и вјероног народа.
Послије читања зачала из Светог јеванђеља ријечима празничне бесједе обратио се игуман Сергије.
– Господ самог Себе из љубави даје као жртву живу, узима све гријехе свијета и приноси за нас Себе на крст и даје нам се. Шта се дешава на крсту? Христос Господ распет на крсту, као Богочовјек, Његова људска природа, Себе даје да Га смрт прими. Али пошто је Он Богочовјек и нема другог бога који је спасио човјека и побјеђује смрт, Он је једини као Бог и човјек могао да својом смрћу побиједи смрт, јер смрт није могла да држи живот. Господ је и живот, Створитељ и Животодавац и смрт је Његовом смрћу побијеђена, тако што није могла да Га одржи у својој власти, него је сила божанска побиједила силу смрти и Он васкрсава. Својим васкрсењем даје свима онима који повјерују у Њега и крсте се, своје Тијело и своју Крв, али и живот вјечни. Господ спасење није предвидио само за неке праведнике, него је диван Господ дао могућност да се спаси сваки човјек у сваком тренутку свог живота, а то је овај час и дан, да се покаје и крене за Њим – бесједио је о. Сергије.
Подсјтио је на чудесни проналазак Крста Господњег.
– Света Јелена, мајка Цара Константина пуна љубави Божије и поштовања према Његовом часном Крсту, пошла је да пронађе Крст Господњи. И Крст је пронађен. Он је био затрпан смећем, али Божијим провиђењем сазнало се гдје је и постоји предање да је Света царица Јелена бацала дукате и људи би ишли да их траже и тако су прокопали мјесто гдје су била три крста, Господњи и двојице разбојника распетих с Њим. Дилема, који је крст Господњи ријешена је тако што су туда преносили мртваца, прислонили су сваки од крстова на њега и онај који је био Господњи Крст, при додиру мртваца, мртвац је оживио – подсјетио је о. Сергије.
Острошки игуман је казао и да данас прослављамо Воздвижење часног Крста у Јерусалиму.
– Други значајан догађај који данас прослављамо јесте када је цар Ираклије ослободио Крст Господњи из ропства незнабожаца и хтио је да га узнесе у царском одијелу, али није му се дало. Онда је Патријарх Макарије рекао цару да се обуче у смирено одијело човјека и као тако одјевен, смиреног духа, смирене мисли, даје му се снага да изнесе и подигне Крст пред читавим народом. Из тога можемо да научимо да ако је он као цар требао да скине своју горду царску одјећу и смирен донесе Крст до краја, требало би и ми да се поучимо врло важној чињеници о Крсту Христовом, да и ми као људи не гордећи се, него искрено вјерујући, али и храбро живјећи и исповиједамо своју вјеру и успијемо да свој крст донесемо до циља и уђемо са Господом гдје су и Пресвета Богородица и светитељи Божији у Царство небеско – поручио је о. Сергије.
Бесједа о.Сергија на Крстовдан
На крају Литургије саслужитељи су благосиљали и пререзали славски колач, који су поводом храмовне славе, а у част Воздвижења часног Крста Господњег припремила острошка братија.
Цркву часног Крста подигао је настојатељ острошког манастира јеромонах Исаија 1665. године са благословом Св. Василија Острошког. Као и Црква Ваведења Пресвете Богородице живописана је 1667. године. У опширном натпису изнад врата, на западном зиду, пише да је осликавање благословио захумски Митрополит кир Василије, однсоно Свети Василије. Као ктитор који се старао о градњи и живописању, помиње се игуман, јеромонах Исаија, из Оногошта из села Попа. Фреске су вјешто прилагођене скученом н неправилном простору зидова. Декорацију цркве радио је мајстор Радул, један од најплоднијих сликара тога времена.
Извор: Манастир Острог