Select Page

Поводом седме годишњице освећења Саборног храма Светог Јована Владимира у Бару, у суботу, 23. септембра, протојереј-ставрофор Гојко Перовић одржаће предавање на тему „Љепота храма“, са почетком у 19 часова.

Годишњица освећења Саборног храма молитвено ће бити прослављена у недјељу, 24. септембра Светом литургијом у 9 часова.

Тог дана у осталим храмовима Црквене општине Бар, Света литургија се неће служити.

***.

Саборни храм Светог Јована Владимира у Бару освештао је и у њему одслужио Литургију 25. септембра 2016. године, Његово блаженство Патријарх Јерусалима и све Палестине г. Теофило III уз саслужење Његове светости Патријарха српског г. Иринеја, Његовог блаженства Архиепископа Тиране и све Албаније г. Анастасија, Његовог блаженства Архиепископа охридског и Митрополита скопског г. Јована и представника свих помјесних Православних цркава.

Освештање Саборног храма у Бару представљао је највећи догађај у православљу 2016. године. Храм је освештан у години великог јубилеја – 1000 година (1016-2016) од мученичког страдања Светог краља Јована Владимира.

Колико је свечаност била импозантна, као и број вјерника, најбоље свједоче ријечи Патријарха српског господина Иринеја да га посебно радује присуство великог броја народа: „Ја мислим да је ово највеће присуство народа, бар у последње вријеме, на једном мјесту, и то око храма и његовог освећења!“.

Блажењејши Патријарх Теофило је казао да освештање овог храма има изузетно значење јер представља свједочанство и очување наше истовјетности и идентитета. Истакао је да таква сабрања чувају идентитет сваког мјеста и свих народа, и све заједно обједињује љубављу распетог Христа и крстом Светог Јована Владимира.

Митрополит Амфилохије је том приликом рекао да је Свети Јован Владимир био носилац крста Христовога, кога чува Јерусалимски патријарх, и носилац силе Христовог васкрсења.

На дан освећења изнесен је крст Светог Јован Владимира на коме је светац погубљен прије 1000 година. Крст годинама чува породица Андровић из Микулића код Бара.

Изградња Саборног храма почела је 2002. године, а послије храма у Подгорици, по величини је други православни храм у Црној Гори, површине 2 x 1359 м2. На централној куполи храма, на висини од преко 40 м, налази се златни крст висине 4,6 метара, тежак око 380 кг.

Весна Девић

Pin It on Pinterest

Share This