Izaberite stranicu

у част Славне Владичице наше  Богородице и Приснодјеве Марије

Ова икона припада иконама Мајке Божје које су се у Русији највише прославиле.

У првој половини (18.) века при Покровској цркви у селу Ахтирка у Харковској губернији, служио је свештеник, отац Василије Данилов, који се одликовао праведним животом, јаком вером и трудољубљем.

У време косидбе, 15. јула 1739. године, отац је,  желећи да испроба нову косу, отишао с њом у своју башту, која се налазила око храма. Једва што је успео да замахне косом, приметио је у високој трави блиставу икону Пресвете Дјеве, како се моли пред Распетим Сином Својим; икона је тако лежала пред њим и зрачила неком ослепљујућом светлошћу.

Изненађен, свештеник је из руку испустио косу и пао на колена осенивши се крсним знамењем; почео је да чита, познате му молитве Богородици и са побожношћу подигао икону, поневши је у свој дом. Овде је она стајала три године, побуђујући код домаћих – необичан осећај поштовања.

Било је примећено, да ако се ко спремао да проведе ноћ у соби где је икона, на њега је нападао непознати страх и он би бежао из собе. Без обзира на дубоко осећање побожности код оца Василија, икона се није чувала у потребној чистоћи. Три године након што је пронађена, отац Василије је у сну добио наредбу од Пресвете Владичице да својим рукама ослободи икону од прашине која је нападала на њу, да је омије чистом водом и да је украси. Од страха се пробудио и те ноћи испунио наређење Пресвете Дјеве.

Исте ноћи видео је и други, необични сан. Сањао је да иде ка реци, да у њу излије воду, (која му је преостала након омивања иконе) где је срео Богородицу у лику прекрасне девојке, која му се обрати: „ Куда носиш ту воду? Врати се са њом кући и чувај је, она ће болеснике лечити од грознице!“а управо је отац Василије имао кћер која је страдала од грознице. Пробудивши се, напојио је кћер том водом и она је истог часа оздравила. И други су се касније исцелили од грознице, који су од те воде пили.

Посматрајући икону, свештеник је приметио на дасци оштећења и поручио је једном иконописцу да их поправи. Он је икону понео са собом, спремајући се да за два дана почне да ради на њој. Међутим, ноћу је од иконе чуо глас: „ Устани, јер је настало време да вратиш икону одакле си је узео. Поправити је ти, не можеш.“ Иконописац се молио пред иконом остали део ноћи, а рано ујутру ју је вратио оцу Василију и испричао му о свему. Због свих ових околности,  отац Василије се уверио у чудотворну моћ иконе и одлучио да је приличније – да она стоји у храму.

Постављена у свети храм, икона се ускоро прославила новим чудесима. Код иконописца Јована било је наручено да поправи живопис иконе. Међутим, догодило са да је његов син, боловао од грознице. Сазнавши за чудесна исцељења, отац је омио икону водом и напојио малишана, који је убрзо оздравио. Затим се збило још неколико исцељења.

По благослову Молдавског митрополита Антонија  (Черновског) било је спроведено детаљно испитивање свих чудесних исцељења. Бригадир Лесовицки је дао писмено сведочење да многи људи, долазећи из разних места – добијају исцељење од ове чудотворне иконе. Таква истрага је била затражена из Петербурга, из Светог Синода а царица Јелисавета Петровна је потом наредила нову истрагу, која је доказала истинитост свега претходно реченог.

После писмених потврда очевидаца, сведочења су достављена у Синод. Исцрпно изучивши материјал о чудима проистеклих од Ахтирске иконе, Свети Синод је 1751.године установио  поштовање новојављене Ахтирске иконе Пресвете Дјеве, као чудотворне.

Прослављење иконе је врло обрадовало царицу Јелисавету која је решила да јој у Ахтирки подигне камени храм. Гроф Растрели је израдио план храма. Царица је својеручно уписала у књигу прилога, суму од 2000 рубаља, у то време огроман прилог; а ова књига остала је сачувана до данашњих дана. Црква је освећена 1768. године и по својој величини представља величанствено здање.

Међутим, у прослављењу Ахтирске иконе у вишим круговима руског друштва, и одушевљењу царице – много је допринео и овај догађај.

Године 1748. пролазећи за Петербург, у Ахтирки се задржала болна удова баронеса Вајдел, са две малолетне кћери. Бринући се за судбину својих девојчица, којима је претило да остану потпуна сирочад, баронеса се жарко молила пред иконом Богомајке за исцељење. Ноћу је видела у сну Владичицу, која јој је рекла: „ Узалуд молиш за оздрављење. Тебе чека смрт. Пожури да раздаш по црквама и сиротињи цело твоје имање. То ће бити корисно за твоју душу!“ Болесница је указала на своју децу. „ Не брини се о деци, одговорила је Богомајка, ја ћу им бити свагдашња Покровитељка. А ти се припремај за смрт, јер ћеш умрети за три дана и раздели своје имање по црквама и сиромашнима, да би се молили за тебе!“

Болесница је свој сан испричала духовнику и журно почела да дели своје имање. Заиста, за пет дана је умрла. Вест о томе дошла је до царице Јелисавете Петровне и она је позвала сирочад на Двор, васпитала их и удала за двојицу велможа: једну за грофа Пањина, а другу за грофа Чернишова. Девојке нису никад заборавиле благодатну помоћ која им се излила преко Ахтирске иконе Мајке Божје и давале су до смрти богате прилоге храму, где је икона пребивала.

Уочи Свете Тројице, икону из Покровског Сабора на најсвечанији начин преносе; ово преношење је установљено 1844. године, у обновљени Ахтирски Тројицки манастир.

Најпознатије копије чудотворне Ахтирске иконе Мајке Божије налазе се и у следећим местима: – у Харкову, у храму Светог Архангела Михаила; – на обали Оскола, у храму села Боровој, где је раније била Горохватска Богородичина пустиња; – у селу Межиричи, Лебединског округа, у Покровском храму; – у селу Рјасном, Ахтирског округа, где је нарочито поштована; – у селу Есману, Черниговског округа; и – у Москви, у величанственом храму са пет престола, која носи име „Николе Јављенога“, на Арбату, где је овој икони посвећен Свети Престо.

И света обитељ манастира Миљков, у Србији, има част да у својој капели чува једну копију ове чудотворне иконе, која се налази у трону, специјално за њу направљеном.

Круна на икони дар је у Христу упокојеног синђела Хаџи Јована Стојковића. А сребрни дарови прилог су поменутог оца Јована за душу његове почивше мајке Јелисавете, као и сребрњаци, који су прилог високопреподобне игуманије мати  Доротеје, настојатељице ове свете обитељи.

Ова копија чудотворне иконе Мајке Божије Ахтирске налази се у зимској капели, која је посвећена Светом Максиму Исповеднику, у манастиру Миљков код Свилајнца, на молитвено уздизање и помоћ свима који јој са вером приступају.

Године 1905 –те за време рестаурације Ахтирске иконе у Санкт-петербург, образ Богомајке је при нејасним околностима нестао. После револуције Ахтирска икона Богородице појавила се у Харбину у поседу руских емиграната. Свети образ Богомајке је с поштовањем проношен  путевима руске емиграције, да би се икона на крају крајева, предала на чување члановима Комитета руске православне младежи, у Сан Франциску. У садашње време чудотворна икона Ахтирска, налази се у поседу Руске Заграничне Цркве.

За датум празновања одређен је 15.јул по новом, односно 02.јул по старом календару. (када се свештенику Василију, пројавила у високој трави).

Чуда

Ахтирска икона Мајке Божије молитвено се призива у помоћ за избављење од температуре, за покровитељство деце без родитеља, благоустројство дечијих потреба у животу, за заступништво Богоматере осиротелима од сваке беде и невоље.

Изображење

Овај иконографски приказ припада типу икона Богородице Молитвене, тачније групи икона под називом Велика Панагија (Свесвета) где изображење Младенца Христа на икони преставља велико чудо Божијег Оваплоћења – када се Несместиви Бог уселио у људско пропадљиво тело.

Пресвета Дјева је допојасно приказана а у древном руском иконопису, овакве иконе постале су распрострањене и знане под именом, Знамење.

Поглавито, на Ахтирској икони приказано је како се Пресвета Богородица моли пред Господом Исусом Христом, Њеним Сином, распетим на Голготи; док је на појединим иконама Света Дјева са рукама у молитвеном положају, дотле је на неким другим приказима, изображена како држи у рукама Крст, са Својим распетим Сином.

У руском изображењу лева рука Јој је постављена испод браде, као да придржава став главе Своје Свете, у молитви и плачу, док десном руком, указује на Сина Свога, као Водитеља ка путу истине и живота; иако Му, тим гестом предсказује страшну смрт, Богородица има блажени лик, пун љубави.

Оно што је карактеристично код Свете Дјеве је да је приказана у одежди плаве боје, док су Јој на рукама златним нитима извезене наруквице, као код свештенослужитеља док савршава Свете Тајне; овим златним везом видимо да је проткан поруб Њене одежде у целини. Док је на Глави Њеној и раменима извезена по једна златна звезда, као симбол непорочне чистоте Њене. (лева звездица је покривена Богородичином руком и није нам видљива).

У свету постоји десет оваквих икона, а једна од њих се налази у манастиру Миљково, код Свилајнца (Србија), у коме је своје почетне искушеничке дане започео, будући старац – Тадеј (Витовнички).

Молитва

О, Преблагословена, Многомилостива Владичице Света! Ево ми грешни, ка светој икони Твојој гледамо, и на њој Те видимо како у жалости и састрадању предстојиш пред распетим за нас Христом Спаситељем. Усрдно Те молимо, као познату за нас пред Сином Твојим молитвеницу. Не остави нас у дан испитивања и жалости, но у искушењу и напастима буди с нама. Огради нас свечесним покровом Твојим, од видљивих и невидљивих непријатеља, и дај нам силу са којом би могли творити, савршену и благу вољу Творца и Владике света, гледајући, Милостива Заступнице наша, са колико различних грехова смо поробљени, јер нисмо само вољно сагрешили него и невољно смо пали у многоразлична прегрешења, тога ради ка Теби моћној Устројитељици хришћанског спасења прибегавамо и умилно вапијемо: Ум наш просвети познањем Божанствених истина, срце наше загреј топлотом хришћанске љубави и тежњама ка спасењу, вољу нашу утврди да будемо нелицемерно испуњени заповестима Господњим. Да Госпођо Премилостива, погледај са висине небеске на уздисање и молитве нас грешних, и исцели болести недужних, умири срца озлобљених, даруј стрпљење страдајућим да буду утврђени у страху Божијем. Укрепи гоњене за правду, сироте и удовице заштити, дај утеху плачућим, измоли опроштај кајућим се, демонску пак буру страсти у грешним душама утишај, и у срца оних који Те поштују усади Христову крепост, и љубав укорени, у духу милосрђа и састрадања утврди. Отпале од вере јеретике и отступнике и уста нечастивих, која хуле на свету Цркву ка познању истине упути. А који проповедају веру православну, сачувај, а онима који су изишли из овог живота, оцима и браћи и сестрама нашим, о Мати Божија, даруј опроштај грехова, и измоли вечно блаженство. Када се и час кончине наше приближи, тада, Владарко, прими душу нашу, и у покоју праведних упокој, где лица Ангела и светих угодника неућутно славе моћ и милост Оца и Сина и Светога Духа, и Твоје Матерње за нас посредништво и заступништво, сада и увек и у векове векова. Амин.

Тропар, глас 4

Преблагословена Дјево, Богородитељко Чиста, Која пред Крстом Сина и Бога Твога предстојиш, туге велике претрпела Јеси и благодат од Њега придобила Јеси, за утешење тужних. Тако и ми ка пречистоме образу Твоме прибегавамо и видећи Те изображену на њој пред Крстом Спаса нашега умилно Ти појемо: Заступнице усрдна, блага и милостива! Пожури избавити нас од сваке беде, нужде и болести и спаси душе наше, да Те са благодарењем славим у векове векова. 

Литература:

,, К Богородице прилежно њине притецем… “, Молитвљ к Божиеи Матери перед Ее чудотворњими иконами, Духовное преображение, Москва 2015, стр:8;

www.deva-maria.ru/:ikona-bozhiei-materi-akhtyrskaya:ikona

                                                 Елза Бибић

 

 

 

 

 

Pin It on Pinterest

Share This