Свети мученици Мануил, Савел и Исмаил
Персијанци, рођена браћа, од оца незнабошца и мајке хришћанке. Били су високи чиновници код цара Аламундара, који их посла Јулијану Одступнику да утврде мир међу Персијским и Грчко-римским царством.
Цар Одступник приреди неку светковину идолима у Халкидону, на коју Света браћа нису хтела да дођу. Тада их је цар позвао да принесу жртве идолима. Казали су му да су они страни поданици, да су хришћани и да неће да се клањају мртвим идолима. Онда су их привезали наге за дрвеће, тукли и стругали железним четкама. Али ангел Божији им је одузео бол. Онда су посечени.
Персијски цар подиже велику војску, а Јулијан, уверен у победу, пође на Персијанце. Међутим, потучен је до ногу и ту је главу изгубио.
Преподобни Пиор
Загрејан љубављу према Богу Пиор се рано одрекао света и удаљио у пустињу Мисирску, где се херојски подвизавао. За њега кажу, да никад није седао за трпезу да једе, него је увек јео стојећи и послујући. Кад су га питали зашто он тако чини, одговори Свети Пиор: „Нећу да се занимам једењем као послом него као узгредицом“. Када су га позвали у савет да се суди неки брат, који беше нешто згрешио, он дође носећи на леђима једну врећу песка а на прсима једну малу кесу песка. Упитан, шта му то значи, одговори светитељ: „Врећа песка на леђима – то су моји греси, које ја не видим, а кеса песка – то су греси мога брата, које ја треба да судим“. Сва братија се тада постиде и узвикну: „То је пут спасења!“
Живео је сто година и упокојио се у Господу у IV веку.
