Izaberite stranicu

Видовданске свечаности – порта Цркве Св. Ђорђа под Горицом

Тема: Видовдан и Косово

Предавач: о. Драган Станишић

Списе о Косову читају: Душка Станишић, Ирена Крулановић и Милица Грујичић

Похвала Светим мученицима – допринос одбрани Косова и  Метохије

Прије самог Боја на Косову, наводи један раванички монах, кнез Лазар војницима  и властели снажно говораше: Идемо браћо и чеда, идемо у предстојећи нам подвиг, смрћу живот искупимо и свакако ће се смиловати  Бог на оне што остану послије нас. Српска војска заиста крену побједоносно на противника  и погибе турски цар Мурат. На крају, би од Турака убијен и српски кнез Лазар. Раванички монаси врло су заслужни за битна свједочанства о Косовском боју. Манастир Раваница, задужбина кнеза Лазара, био је уточиште монаха званих Синаита, ученика Светог Григорија Синаита. Лазар је много цијенио њихов молитвени начин живота и сам је слушао њихове савјете. Кнез се за свог живота прославио многоврсним милосрђем према светим обитељима у многим манастирима у својој и другим областима. Монаси Синаити махом су долазили из Хиландара и молили помоћ коју је Кнез радосно слао. Зна се да је Лазар од свих српских господара послије смрти цара Душана највише тежио јединству и слози у смислу вјерности  светородној лози Немањића. На то су утицали и његова супруга Милици, која је била како наводе животописци из рода Симеоновог, и  монаси Синаити, чији је он био добротвор и домаћин. Утицај Синајског манастира и Хиландара прожима ту епоху раваничке Србије и прије и послије Косовског боја. Шта више, та епоха се назива и синаитском. Чувени подвижници и оци из тог времена су: Свети Ромило Раванички и Григорије Горњачки. Ромилове мошти чувале су се у Раваници поред Лазаревих. Запис  о моштима Светог великомученика цара Лазара потиче од раваничког монах који каже да кад откопаше раку нађоше свете мошти његове цијеле и нерушиме. Многе сузе лијући Милица и Јефимија се тјешаху што се овај славни Лазар удостоји вијенца великомученика. Захваљујући Синаитима, Косовском боју је дат Видовдански епилог у смислу афирмације вјечних вриједности  Православља и Педесетнице. У том домену Видовдана вјечне вриједности су и задобијење мученичког вијенца кроз подвиг љубави и полагања живота за вјеру и отачаство. Од Синаита сигурно потиче и мисао о Косовском завјету.

Раванички монаси, а и деспотица Јелена (монахиња Јефимија), биљеже да поводом страдања благородних у Косовском боју би велики плач, али што већа жалост  бијаше то им се веће похвале приношаху. Монахиња Јефимија у Похвали кнезу Лазару пише: Приклони колена пред Господом који те је венчао венцем мучеништва. Сабери збор својих сабеседника Светих мученика, извести Ђорђа, покрени Димитрија, убеди Теодоре, узми Меркурија и Прокопија, и четрдесет мученика севастијских… Дођи на помоћ нашу, где да си… На моја мала приношења погледај.

Косовски бој, за који се чуло да су Срби побиједили Турке и поводом тога звонила звона у Нотр Даму, у новијој историографији је описиван као изгубљена битка српске војске. Међутим, кроз видовданску призму, српска војска је кроз ову битку ојачала, увећавајући на Небу војску оних који су овјенчани вијенцем мучеништва. Они  царују са Небеским Царем у вјекове вјекова, а противници им привремено задобише земље и градове, царујући  неправедно и  богохулно. Похвале, службе, химне и житија посвећени косовски мученицима су  допринос одбрани Косова и Метохије у  окршајима и тежим од Косовског боја. Већ царица Милица са деспотицом Јеленом приморана је на покорност своме душманину и убици  њеног господара.  Имајући видовдански дух, остаје вјерна Косовском завјету, примајући богомудро и  најгоре вијести и ударе. Деспот Стефан Високи на мермерном стубу на Косову уписује ријечи: Човече, ти који Српском земљом ходиш… кад дођеш на поље ово, које се Косово зов… немој да прођеш, немој да превидиш.. Овдје је некада био велики самодржац, чудо земаљско и владар српски, по имену Лазар, велики кнез, побожности непоколебљиви стуб, бескрај богопознања и мудрости дубина, огњени  ум, заштитник странаца, сиротињи помоћ, гладнима хранитељ, тужнима милост и утешитељ, онај које све воли што Христос хоће.   

Стефан, који је васпитаван од хиландарских Синаита, поставља видовданско обиљежје на Косову. И данас, долазећи на Газиместан, можемо да прочитамо његове ријечи о Косовском боју: храбре душе и најтврђи у вери… на непријатеља се устремише и правог змаја згазише, убише дивљу звер и противника великог и незасити ад који прождире све, кажем вам, Мурата и сина његова, пород аспиде и гује, штене василиска и лава, а с њима других не мало. Даље  Стефан пише и о погибији свога оца: О пријатељи, храбри  страдалник безаконим агарјанским рукама ухваћен би и крај мучеништва достојно прима и мученик Христов бива, Лазар велики кнез, јер не посече га нико други, до сама рука Муратовог сина, крвника тог.

Косово и Видовда су повијест у библијском смислу, то је Књига  о Јову у српском, синајском, хиландарском и раваничком издању; то је Књига о Исусу Навину,  који је водио народ у Обећану земљу. Витезови српски прешли су у Горњи Јерусалим и стекли вјечан спомен у роду своме. Мученици косовски су и благородници и витезови са Паштрика и Кошара, који су храбре душе и најтврђи у вери недавно ратовали са бројним мноштвом  нових безаконика и свјетских силника. Они су у најновијим бојевима на Косову и Метохији газили змаја, дивљу звер и противника великог. Многи се удостојише вијенца мученика и њихов спомен славимо благодарећи им за подвиге које учинише.

 

Pin It on Pinterest

Share This