Izaberite stranicu

Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија у манастиру Благовијести Пресвете Богородице на острву Бешка, 7. априла 2011. године

Мојсије, испуњен страха и стида, не подиже очи према купини, него слушаше глас из купине, који је говорио: ,,Ево, чух вапај народа свога у египатском ропству. И преко тебе спремих спасење народу своме.” Купина неопалива и глас Господњи и спасење народа Божијег, спасење ондашњег првог изабраног Божијег народа, али у исто вријеме и купина и глас који се чуо из купине и догађај који је слиједио, спасоносни догађај, био предуказање онога што ће се догодити послије више вијекова у Назарету, када се преко архангела Гаврила поново чуо глас Божији упућен сада не Мојсију пророку или неком њему сличном, него упућен дјевојци у Назарету, Марији. Глас који је јављао пуноћу тог спасења Божијега, спасења не само једног народа, него свих земаљских народа и свеукупне Божије творевине, глас који је говорио да ће родити Сина и да ће Му надјенути име Исус, јер ће Он бити Спаситељ и даће Му Бог престо цара Давида и царство Јаковљево којим ће владати вавијек вијека. Предуказање не само на спасење, него и на Спаситеља преко кога долази спасење, Спаситеља рођеног, силом Духа Светога, од Пресвете Дјеве.

Тај догађај, велики и величанствени, ми ево данас, као и сви хришћани кроз вијекове, прослављамо на овом светом мјесту. На овом мјесту гдје је, у древна времена, пала искра са оне купине неопаливе синајске, трудом Ђурђа Балшића Страцимировића, благочестивог и часног кнеза зетског и посебно трудом, на овом мјесту, благочестиве кћерке Великомученика косовског Лазара, Јелене, која је, Духом Светим надахнута, подигла своју задужбину посвећену управо овом великом и светом догађају, свеспасоносном догађају Благовијести. И од тада па до данас, а надамо се и до краја свијета и вијека, чуће се Блага вијест, та вијест архангела Гаврила, у којој је утјеха и спасење свеукупног рода људског, вијест о рођењу, од Пресвете Дјеве, Сина Божијег јединородног. Она купина неопалива била је предуказање управо Пресвете Богородице, оне која је шира од небеса и у коју се уселио огањ Духа Светога и родила Спаситеља свијета. А свако мјесто на земљи гдје се чује та блага вијест и гдје постоје оваква свједочанства као што је овај храм, њој посвећен као што је тој Благој вијести, свако то мјесто на неки начин се преображава и постаје купина неопалива из које се чује глас Господњи и јавља блага вијест роду људском и свим земаљским народима, свим покољењима, па ево и нама данас, сабраним на овом мјесту запустјелом једно одређено вријеме.

Али благодарећи управо том огњу који је овдје разгорио се почетком 15. вијека, благодарећи светим моштима благовјерне Јелене, Великомученика косовског Лазара, благодарећи овој светињи, поново она васкрсава и ово мјесто поново васкрсава и обнавља се и обнавља наше душе и ми чујемо тај глас пред овом купином неопаливом, пред Пресветом Дјевом, ћивотом светиње Божије, како је називају пророци, пред њом која је шира од небеса. Ево, и ми примамо и чујемо тај глас са страхопоштовањем, слушамо ту Благу вијест, Благу вијест архангела Гаврила која се остварила и која се свједочи и данас и свједочиће се до краја свијета и вијека, Блага вијест о рођењу Христа Бога нашега, Спаситеља неба и земље и Просветитеља. Онога који је говорио кроз купину неопаливу и који се уселио, као некада глас Господњи, у ту купину, у Пресвету Дјеву. И ево, до данас, Он потврђује да Га је она родила, а она потврђује да је заиста слушкиња Господња, као што је рекла и архангелу Гаврилу: ,,Гле слушкиње Господње, нека ми буде по твојој ријечи.” Нека је зато благословено име Господње, нека су благословене оне душе које, распаљене огњом вјере, богољубља и христољубља, надахнути том Благом вијешћу, подигоше ове светиње на овом острву, које достигоше и до нас, да би и ми кроз њих и преко њих чули глас Господњи и ту Благу вијест, радујући се Господу од Дјеве рођеноме, радујући се зачелу и почетку нашега спасења, откривењу те велике и свете тајне рођења Сина Божијега.

И трудећи се са страхом Божијим, вјером и љубављу, да приступимо светињи која нам се дарује у овој купини неопаливој, у овом светом храму, Тијелу и Крви Господа нашега од Дјеве рођенога, које примамо у вријеме овога Великога и часнога поста, припремајући се покајањем, постом и молитвом, са страхом Божијим и вјером. Приступајући као некада Мојсије, и као многи послије њега, кроз вијекове, тој Светињи над светињама и примајући Светињу, њоме се освећујући и просвећујући, Крвљу и Тијелом Христовим, примајући оно што је припремио за оне који Њега љубе и испуњујући се том Светињом и одлазећи одавде, свједочећи и проповједајући ту Благу вијесту, ту радосну вијест, спасоносну за сву творевину Божију, за свеукупно човјечанство, за сва времена, која је засијала преко Пресвете Дјеве, њеним рођењем и припремљена Благом вијешћу небеском.

Нека је благословен овај свети дан и нека су благословене и ове наше сестре које овдје настављају свето дјело благовјерне Јелене Балшићке, Лазаревићке, и сви нека сте ви благословени који сте се сабрали данас одавде из града Лазаревог, Крушевца, из Атине, из Москве, из Београда, из других крајева наше земље који сте се овдје сабрали. Да се и ми сви огријемо на огњу ове купине неопаливе, надахнути дахом и Духом Светим, испуњени радошћу коју само Бог даје онима који Њега љубе, радошћу Оца, и Сина и Духа Светога, Бога нашега, коме нека је слава и хвала, у вијекове вијекова. Амин.

Транскрипт Данило Балабан

Фото: Манастир Високи Дечани

Pin It on Pinterest

Share This