У трећу, Крстопоклону недјељу Васкршњег поста 19. марта 2023. љета Господњег, када наша Света црква молитвено прославља Света 42 мученика аморејска, саборно и молитвено је било у острошкој светињи.
Светом службом Божијом у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је острошки сабрат архимандрит Мирон, а саслуживали су му игуман острошки архимандрит Сергије, јеромонаси Владимир и Роман, као и јереј Зоран Миљанић, парох херцегновски.
Прије причешћивања вјерног народа, сабранима се ријечима празничне бејседе о значају дрвета и Часног крста од постанка свијета, обратио о. Роман.
– Дрво крста је заправо ново едемско дрво. Христос је нови Адам. Зашто? Зато што су при човјековом паду Адам и Ева када су згријешили, окусили су забрањени плод дрвета познања добра и зла. Због дрвета су истјерани из раја и окусили горке плодове непослушности. Прошли су вјекови, до новозавјетне историје када је Бог постао човјек и Себе жртвовао на крсту, распевши све наше гријехе, страсти, све наше путкотине и недостатке личном, добровољном жртвом на крсту. И ево опет преко дрвета, али овога пута не дрвета едемскога, него Христовог дрвета, које је све до Његовог распећа било знак и символ поруге, символ најтеже и најопскурније смрти коју је у то вријеме човјек могао да доживи, било је распеће на крсту – подсјетио је о. Роман.
Крст је Христовом распећем постао дрво живота, рекао је о. Роман.
– Не само зато што је Он на крсту излио своју богочовјечанску крв, не само зато што је Он на крсту био распет тијелом и умро тијелом на крсту, али остао Бог, будући заједно са Оцем и Духом Светим, сишавши у ад душом. Тијелом је пострадао на крсту, али то дрво је учинило да се врата раја која су Адам и Ева замандалили својим гријехом и непослушношћу, Часним Крстом и васкрсењем Христовим опет отворе – бесједио је о. Роман.
Нагласио је да символику крста имамо и у богослужењу.
– Ова цијела недјеља је посвећена Часном Крсту. Да се ми освјежимо, ободримо, јер обично у ове дане ми поклекнемо у посту и духовном и тјелесном и паднемо духом, паднемо у очајање и униније и више нам је свега доста, јер су велика искушења и ђаво напада. Свети оци су поставили Часни Крст посред поста, да буде и снага и потпора и у првој и у другој половини поста и да нам на дан Васкрсења Христовог, дан када служимо Пасхално јутрење, рано ујутро кад је Господ васкрсао, крст буде тај који ће на отворити затворена врата Царства небеског – казао је о. Роман и подсјетио како практично изгледа служба на Васкрс.
Објаснио је и како данашњи свијет, односно западњачка теологија са примејсама протенстантизма, говори да се можемо спасити без крста.
– Говоре да је већ овдје есхатон, да је већ само љубав, да су већ лептирићи, да је већ свила и кадифа и да ћемо ми смо који смо овдје завршити у Царству Небеском. Неће браћо и сестре, без Часног Крста и сараспињања са Христом на Часном Крсту, нећемо угледати радост васкрсења. Зато нас Господ подјећа, шта је Његово кључно на крсту, не само то што је страдао на крсту, него његово крајње смирење на крсту, крајња послушност Богу Оцу на крсту и Духу Светоме – рекао је о. Роман.
Бесједа о. Романа на Крстопоклону недјељу
Сабрани који посте Васкршњи пост, примили су Свето причешће.
Извор: Манастир Острог