Светом литургијом, уз традиционалну литију око цркава Св. Николе и Св. Луке, данас је у Котору прослављена Недјеља православља.
Литургијом је началствовао старјешина Храма Св. Николе, архијерејски намјесник которско-тиватски, протојереј Немања Кривокапић уз саслуживање браће овог светог храма, протојереја Ненада Калема, јереја Миливоја Бакића и ђакона Михајла Лазаревића.
Службу Божију својим гласовима су увеличали пјевачи Српског пјевачког друштва “Јединство” (1839) из Котора, којима је руководила, диригент омладинског и дјечијег ансамбла, Ивана Кривокапић.
По завршеној Литургији вјернима се обратио отац Немања Кривокапић подсјећајући на историјске и теолошке разлоге који су довели до овако торжествене прославе Недјеље Православља.
“На данашњи дан прослављамо велику побједу Цркве над иконоборачком јереси. Наиме, у 8. и у 9. вијеку Црква се сусрела са великом опасношћу и проблемом, а то је појава иконоборства, тј. оних људи који су сматрали да је поштовање икона идолопоклонство и да не треба поштовати иконе, јер се тиме, како они кажу, противимо другој Божијој заповјести (Не прави себи идола, нити каква лика; немој му се клањати, нити му служити).”
Отац Немања је рекао да догод је то било само мишљење тих људи није било проблема, јер је увијек било добрих теолога који су побијали таква учења. Међутим, проблем је настао онда када су такво учење преузели цареви почевши од цара Лава Исавријанца, који је наредио да се иконе не смију поштовати и да се морају склонити из цркава. Чак их је и уништавао. Православни су се томе успротивили, али и наследници овога цара су наставили гоњење икона.
“Цар Константин Копроним је такође наставио да гони иконе и чак је издао указ о уништавању икона. Тада су страдале многе иконе светитеља, чак, на жалост, и мошти. А многи који су бранили иконе су и страдали”, истакао је о. Немања и додао:
“Све ово је завршено у 9. вијеку иако је још у 8. вијеку царица Ирина организовала 7. Васељенски сабор на коме су Свети оци донијели православно правилно учење о поштовању икона. Проблем тада није био ријешен јер су наслиједници царице Ирине такође гонили иконе. Дакле, тек је царица Теодора 843. године ставила тачку на ту причу и дефинитивно поновила оно православно учење и одредила да се могу поштовати иконе и од тада је прекинут прогон икона. С обзиром да је указ о поштовању икона царица Теодора динијела у прву недјељу Часног поста, сјећање на тај догађај увијек прослављамо прве недјеље поста и та се недјеља зове Недјеља православља.”
Појашњавајући зашто се побједа баш над овом јереси зове Недјеља православља, отац је казао да се Црква у својој историји сусретала са разним јересима и све те јереси је наравно побјеђивала и све су то биле побједе православља, али ова иконоборачка јерес је сублимат свих оних јереси које су се раније појављивале: триадолошке, христолошке и све друге.
„А православно учење о поштовању икона произилази из свег учења Цркве и има дубоку везу са нашим учењем о Светој Тројици и о самом Господу Исусу Христу и о спасењу нас људи. Дакле у учење о поштовању икона је сакупљено сво богословље свих вијекова прије тога. Зато је побједом над овом јереси у ствари задат ударац свим јересима које су се садржавале у овој јереси.”
Говорећи о православном учењу о поштовању икона и основним истинама наше вјере, протојереј Немања је на следећи начин објаснио:
“Када сликамо икону Господа Исуса Христа и поштујемо ту икону, ми тиме одражавамо нашу вјеру у оваплоћење Господа Исуса Христа, дакле то је чиста христологија. Ми вјерујемо да је онај Бог, који је створио свијет и све нас, постао човјек, један од нас. Поштујући икону на којој је изображен Исус Христос, ми управо свједочимо ту истину оваплоћења Господа Исуса Христа. Када сликамо икону Свете Тројице, ми исповиједамо оно учење Цркве које је производ борбе Светих отаца против јереси триадолошких, а то је да ми вјерујемо у једнога Бога који је у три лица: Отац, Син и Свети Дух. Када поштујемо икону Пресвете Богородице, ми исповједамо вјеру да се Спаситељ оваплотио управо преко Пресвете Богородице, да Га је Она родила. Када поштујемо иконе светитеља, ми исповједамо нашу вјеру да се кроз те људе прославио Бог, да је њих овјенчао вијенцем славе због онога живота који је свима нама препоручен и они су нам свиједоци да је такав живот могућ и зато их је Бог прославио. “
И као што су хришћани свечано ишли улицама Цариграда са иконама у рукама у свечаној литији кроз цијели град пјавајући црквене пјесме тада када је царица Теодора прогласила побједу православља, а и у свим вековима до сад, тако су и Которани данас са иконама у рукама направили литију око которских храмова и тиме се уподобили свим оним оцима и прецима који су на тај начин свједочили своју православну вјеру.
“Као што су онда клицали оци: Ово је вјера апостола, ово је вјера Отаца, ово је вјера православна, ова вјера Цркву утврди”, тако и ми кличући данас ове радосне пјесме и исповједајући вјеру и носећи иконе, учествујемо у ономе у чему су учествовали наши оци од 9. вијека па до данас. Нека би Господ Бог дао да се оваквим прослављањем и ми утврдимо на тој правој вјери која води у спасење. Амин”, поручио је отац Немања.
Осим у Цркви Св. Николе данас је служена и Литургија у Цркви Светог Василија Острошког Чудотворца у Доброти, коју је служио протојереј-ставрофор Миленко Јекић уз учешће бројног вјерног народа.
Андреа Шеваљевић
СПЦО Котор
