Високопреосвећени Митрополите црногорско-приморски господине Јоаникије, часни оци, поштовани суде, уважени државни тужиоче, цијењене колеге браниоци, даме и господо, дозволите ми да вам се обратим овим пледоајеом и да објасним како ја, као један од бранилаца окривљених, сагледавам овај кривични поступак од његовог почетка па до краја.
Кривични поступак који се води против Митрополита црногорско-приморског господина Јоаникија и осморице свештеника Епархије будимљанско-никшићке је по много чему специфичан и јединствен. Не треба бити судија, државни тужилац, нити адвокат, не треба бити ни правник да се разумије посебност овог кривичног поступка. Чак не треба бити ни писмен да би се уочила апсурдност и узалудност овог кривичног поступка. Довољна је само здрава памет и разум да се види и схвати шта је узрок за покретање овог кривичног поступка, како се исти одвија и који му је циљ. Већ сада можемо рећи да је овај предмет историјски не само за правосуђе Црне Горе него и за цјелокупну историју Црне Горе. Никада се до сад није десило, а вјерујем да неће ни по сад, да један црногорски владика и осморица свештеника буду заточени од стране сопствене полиције, а онда и кривично процесуирани од стране свога државног тужилаштва, иако нијесу учинили никакво зло. За разлику од Кафкиног Јозефа К. за кога се не зна ко га је оклеветао због чега је он био ухапшен једног јутра, за Владику Јоаникија и осморицу свештеника сви знамо ко их је и зашто оклеветао да они као грађани буду ухапшени усред ноћи. Сви можемо видјети ту хоботницу, пошто су је скорашњи догађаји изврнули и на свијетло дана показали све њене дјелове, почев од главе па до последњег пипка. Због тога је хапшење и процесуирање Владике Јоаникија и осморице свештеника еклатантан доказ не само сумрака правосуђа Црне Горе већ и заробљености дијела правосуђа Црне Горе пипцима ове немани. Шта ли би о овом процесу написао Франц Кафка да је којим случајем сада жив? Да ли би Петар Лубарда умјесто црног бика сликао црну хоботницу па би умјесто Сумрака Ловћена имали Сумрак правосуђа Црне Горе?
Спецификум овог кривичног поступка јесте што суд има јединствену и непоновљиву ситуацију да својим дјелом у садашњости сагледа како ће у будућности изгледати прошлост његовог дјела. Дакле, суд има могућност да већ сада види историју свога дјела и да сада види како ће га историја упамтити. А шта је историја? „Историја је одјек прошлости у будућност. Одбљесак будућности на прошлост“. Према томе, посебност овог судског поступка је у томе што суд у садашњости обједињује и прошлост и будућност. Како ће то суд урадити видјећемо кроз пресуду коју донесе, али је ван сваке дилеме да овај суд сам одлучује којим и каквим ће словима бити уписан у историји Црне Горе во вјек вјекова. Као један од учесника у овом кривичном поступку желим изнијети правну анализу спроведеног доказног поступка, у нади да ће суд наводе моје завршне ријечи не само слушати него и чути, и да ћу на такав начин допринијети да се у овом предмету овоземаљска истина и правда утврде и задовоље.
Даме и господо, ја сматрам да суд има лак задатак у овом предмету иако је већи број окривљених, јер се на основу спроведеног доказног поступка, анализом сваког доказа појединачно и у њиховој међусобној повезаности, на сигуран и јасан начин утврђује да окривљени нијесу починили кривично дјело за које су оптужени. Заступник оптужбе у овом судском поступку није доказао основаност свога акта, а то није могао ни урадити, зато што је оптужио ових девет лица за нешто што у конкретном случају није и не може бити радња извршења кривичног дјела која је нормирана чланом 287 Кривичног законика Црне Горе. Тачност ове тврдње и закључка потврђују: основна начела кривичног права и правне науке почев од Римског права, преко Међународних конвенција, до домаћих позитивноправних прописа, затим наводи одбрана окривљених, искази саслушаних свједока, аудио-видео записи и материјални докази који се налазе у списима предмета. Кренимо редом.
Nullum crimen sine lege, nulla poena sine lege је начело – максима Римског права која значи: нема злочина без закона, односно, злочин може бити злочин једино ако је наведен у закону (или на латинском nullum crimen sine lege), а ако и јесте злочин наведен у закону, нема казне без закона, тј. да се за злочин може изрећи једино она казна која је у тренутку извршења злочина била прописана у закону (или на латинском nulla poena sine lege). Ово начело је слово „А“ азбуке кривичног права и кривичноправне науке како тада тако и дан данас. Кривичноправни системи сваке државе у свијету почивају на овом начелу. Ово начело је једно од основних начела и у Европској конвенцији о људским правима и основним слободама, којим је прописано кажњавање само на основу закона. Члан седам ове Конвенције гласи: „Нико се не може сматрати кривим за кривично дјело настало чињењем или нечињењем које није представљало кривично дјело у вријеме извршења, према националном или међународном праву“. Устав Црне Горе, као највиши правни акт у нашој држави, садржи цитирано начело законитости и у члану 33 Устава Црне Горе је наведено: „Кривична дјела и кривичне санкције могу се прописивати само законом“. Кривични законик Црне Горе је најзначајнији кривични материјалноправни пропис у нашој држави и он већ у свом другом члану прописује: „Казна или друга кривична санкција може се изрећи само за дјело које је, прије него што је учињено, било законом одређено као кривично дјело и за које је била законом прописана казна“. Као што можемо видјети, наведеним прописима је сасвим прецизно и јасно објашњено шта значи начело законитости и колики је његов значај за све државе свијета па и за нашу државу. Када ове императивне прописе примијенимо на оно што је наведено у чињеничном опису предметног оптужног акта, једноставно се изводи закључак да се радње наведене у чињеничном опису предметног оптужног акта НЕ МОГУ подвести под правну квалификацију и ratio legis кривичног дјела из члана 287 Кривичног законика Црне Горе. Ово због тога што радње које су наведене у чињеничном опису предметног оптужног предлога, а које радње се стављају на терет окривљенима, нијесу прописане ни једном одредбом Кривичног законика Црне Горе, па ни чланом 287 Кривичног законика Црне Горе, због чега те радње нијесу нити могу бити радње извршења кривичног дјела! Без обзира што за суд важи правило Iura novit curia (суд зна право) желим нагласити и подвући да је основни елемент бића кривичног дјела радња извршења кривичног дјела и она мора бити прописана једино и искључиво кривичним законом. Анализом чињеничног описа предметног оптужног акта изводи се закључак да је по ставу државног тужилаштва радња извршења кривичног дјела која се окривљенима ставља на терет, радња боравка на јавној површини и радња вршења вјерског обреда улицама града. Да би ове радње, дакле радња боравка на јавној провршини и радња вршења вјерског обреда улицама града, могле бити радње извршења кривичног дјела, оне морају бити прописане кривичним законом. Ове радње нијесу прописане ниједном одредбом Кривичног законика Црне Горе, због чега ове радње нијесу радње ни једног кривичног дјела, па ни кривичног дјела из члана 287 Кривичног законика Црне Горе. Члан 287 Кривичног законика Црне Горе гласи: „Ко не поступа по прописима, одлукама, наредбама или налозима којима се одређују мјере за сузбијање или спречавање опасне заразне болести, казниће се новчаном казном или затвором до једне године“. Као што можемо видјети радња боравак на јавној површини и радња вршење вјерског обреда нијесу садржане у члану 287 Кривичног законика Црне Горе, због чега се врло лако изводи закључак да у овој кривичноправној ствари нема кривичног дјела!!! Conditio sine qua non кривичног дјела, а у погледу радњи наведених у чињеничном опису предметног оптужног предлога, јесте да су радња боравак на јавној површини и радња вршење вјерског обреда улицама града морале бити прописане кривичним закоником, да би се могло говорити о кривичном дјелу. Имајући у виду чињеницу да ни одредбом члана 287 Кривичног законика Црне Горе нити било којом другом одредбом Кривичног законика Црне Горе ове радње нијесу прописане као радње кривичног дјела, изводи се јасан закључак да у конкретном случају не постоји кривично дјело. У овом случају се не ради нити се може радити о норми са бланкетном диспозицијом, зато што се нормом са бланкетном диспозицијом не може прописивати радња извршења кривичног дјела, управо због тога што тај основни елемент кривичног дјела мора бити прописан једино кривичним законом. Понављам гласно и јасно, радњу кривичног дјела може прописати само кривични закон! У конкретној правној ствари видимо да то није случај, због чега нема ни кривичног дјела. Треба нагласити да бланкетна норма садржи опис, дескрипцију појашњење, придјеве, замјенице, али бланкетна норма никако не може нити смије садржати радњу извршења кривичног, већ радњу извршења кривичног дјела може садржати једино и искључиво кривични закон, управо због начела законитости и због тога тога што радња извршења кривичног дјела јесте основни елемент кривичног дјела. Уколико би бланкетну норму тумачили argumentum a contario, а то је да бланкетном нормом могу бити одређени основни елементи кривичног дјела, то би довело до рушења цјелокупног кривичноправног система. Да не бих остао недоречен за балнкетне норме, и да би и лаичка јавност знала шта су бланкетне норме, желим истаћи да су то норме које су прописане правним актима мимо кривичног закона и да те норме служе само ради појашњавања и допуне већ постојећих норми кривичног закона којима су прописана кривична дјела. Значи, бланкетне норме никако не могу прописивати норму кривичног дјела нити у себи могу садржати ratio legis кривичног дјела, због чега се лако изводи закључак да у конкретној кривичноправној ствари, акти органа Министарства здравља Црне Горе и донесене Наредбе, нијесу и не могу бити норме са бланкетном диспозицијом. Као што сви знамо, живот је сложенији од било ког закона, општепознато је да се Кривичним закоником Црне Горе, као материјалноправним прописом којим се прописују кривична дјела, не могу описати сви детаљи који се односе на кривична дјела, већ се тим законом прописују основни елементи бића кривичног дјела, због тога се бланкетним нормама врши опис тих споредних елемената, али без уласка у зону начела законитости и задирања у основне елементе бића кривичног дјела. Бланкетне норме могу бити садржане у другим законима, правним актима које доносе органи извршне власти, али за све њих је заједничко то што су те норме ван кривичног закона и да се тим нормама не могу прописивати основни елементи бића кривичног дјела. Сходно наведеном, у конкретној кривичноправној ствари Наредбе за предузимање привремених мјера за спрјечавање уношења у земљу, сузбијање и спречавање преношења новог корона вируса (Службени лист Црне Горе број 22/20 од 24. 03. 2020. године, број 24/20 од 26. 03. 2020. године, број 31/20 од 08. 04. 2020. године и број 42/20 од 08. 05. 2020.године), које наредбе се наводе у чињеничном опису предметног оптужног предлога, нијесу акти који садрже бланкетне норме, јер се овим наредбама прописују радње које по слову предметног оптужног акта представљају радње извршења бића кривичног дјела које се окривљенима ставља на терет. Као што сам то већ рекао, то је незаконито, недозвољено и правно немогуће, зато што се наредбама не могу прописивати кривична дјела нити основни елементи бића кривичних дјела. На овом мјесту треба истаћи да су ове наредбе донијете од стране извршне власти тако да оне не могу ни de iure ни de facto прописивати било које кривично дјело па ни предметно. Уколико би се то дозволило дошло би не само до рушења начела законитости, већ и до рушења принципа подјеле власти, што би значило почетак анархије. Као што је познато, наша држава Црна Гора није уопште уводила ванредно или ратно стање због појаве пандемије корона вируса. Ово наводим јер је проглашавање ванредног или ратног стања предуслов који се морао испутнити да би неки правни акти који нијесу закон, могли имати законску снагу и у темепоралном смислу могли бити саставни дио нашег правосуђа. Како се то није десило, акти органа извршне власти као што су Наредбе за сузбијање уношења и преношења корона вируса, немају законску снагу, нијесу акти са бланкетном диспозицијом, нити то могу бити у конкретној случају, због чега не постоји предметно кривично дјело. Државе у нашем окружењу, које имају готово идентичан прави систем као што је наш, су одмах увеле ванредно стање и ту је правна ситуација скроз другачија, управо због претходно уведеног ванредног стања. Наша држава то није урадила него смо имали ситуацију да правне акте и прописе креирају љекари. Правно дејство и правна судбина таквих аката је идентична животној судбини неког пацијента кога би оперисао правник. Због тога смо имали овакав непотребан правни галиматијас, а чији је саставни дио и предметни оптужни акт. Уз дужно поштовање љекара и њиховог доприноса да се сузбије корона вирус и спријечи његово ширење, правна регулатива се морала спровести крајње стручно, на правилан, уставан и законит начин. Добро знамо да се то није догодило, јер због недостатка воље и разума људи који су тада сједјели у Скупштини Црне Горе није уведено ванредно стање, што је био основни услов да би акти органа извршне власти могли имати законску снагу. Пошто се то није догодило сада имамо погрешан и правно неодржив предметни оптужни акт. И не само то. За све ово вријеме подизани су бројни оптужни акти са оваквом тематиком и проблематиком, доношене су разне судске одлуке, због чега нас у државама региона гледају са чуђењем и невјерицом. То можда није толико ни важно у поређењу са тим што ће неке будуће генерације у Црној Гори све ово анализирати и неће моћи схватити, прихватити, и што је најгоре, неће моћи промијенити и отклонити грешке које су починили њихови претходници. У памет се добро Црногорци, јер се треба водити рачуна шта се оставља у наслеђе будућим генерацијама па и у области права, правне науке, правне теорије и праксе.
Поштовани суде, окривљени су у наводима својих одбрана на прецизан, јасан, потпун и доследан начин описали шта се дешавало тог 12. 05. 2020. године, објаснили су гдје су се налазили, које су радње предузимали, која им је била улога као свештених лица и навели све оно што је битно за одлучне чињенице у овом предмету. Наводи одбрана окривљених су међусобно и понаособ идентични и подударни јер свих девет окривљених на један исти начин, и у фази истраге и на главном претресу, описују радње и догађаје, а поводом поднијете кривичне пријаве и предметног оптужног акта. Сви окривљени су одлучно негирали извршење кривичног дјела које им је стављено на терет оптужним предлогом Основног државног тужилаштва из Никшића. Објаснили су да уопште није било организовања Световасилијевске литије због појаве корона вируса, навели су шта таква организација подразумијева, како је то било претходних година, појаснили да те године нијесу подношени захтјеви надлежним органима о пријави скупа, да су то саопштили и руководству никшићке полиције, да тог дана није било озвучења и свих оних обавезних елемената када се литија организује и спроводи, јасно истакли да тог дана није вршен вјерски обред улицама града, дајући при томе објашњење шта чини вјерски обред и који су његови основни елементи, описали су како су тог дана у храму Светог Василија Острошког у Никшићу обављали редовне послове и задатке током литургија и вечерње службе и да су то радили у складу са прописаним епидемиолошким мјерама, да је након завршене вечерње службе био велики број људи на Тргу Шака Петровића, на простору преко кога су морали проћи после завршетка свога посла и да су се они слободно кретали након завршеног радног дана јер су слободни људи и да немају изречену било коју забрану или мјеру надзора. Чињеница да се тог 12. 05. 2020. године на том простору и улицама града окупио велики број грађана никако се не може уписати у кривицу окривљеног Митрополита Јоаникија и осморице свештеника, јер они нијесу предузели ниједну радњу да дође до окупљања толиког броја људи. Окупљање толиког народа наведеног дана се може уписати у славу и милост Светог Василија Острошког Чудотворца јер је он тај народ окупио и сабрао на Тргу Шака Петровића и на улице града. Руководство и службеници никшићке полиције су све то добро знали и због тога нијесу примијенили законска овлашћења. Да то није био 12. мај, да то није био дан Светог Василија Острошког Чудотворца полиција би промптно реаговала и примијенила своја законска овлашћења, брзо би разбила скуп. Не би гледали што се окупио велики број грађана, што су ту старци, дјеца, жене, свештена лица… јер смо свједоци како су полицајци поступали и шта су све радили у идентичним скуповима и случајевима и прије и послије 12. 05. 2020.године. Али тога дана то нијесу урадили зато што нијесу смјели ударити на Светог Василија Острошког Чудотворца. То је прави и једини разлог зашто полицијски службеници тога дана нијесу примијенили законска овлашћења и предузели радње које су били дужни предузети.
Искази полицијских службеника свједока Горановић Тихомира и Мађарић Дарка дати на главном претресу у овој кривичноправној ствари су траги-комични. Трагичност њихових свједочких исказа огледа се у садржини тих исказа, те чињеници да је свједок Горановић Тихомир на дан 12. 05. 2020. године био начелник Центра безбједности Никшић, а свједок Мађарић Дарко је тада био командир Станице полиције Центра безбједности Никшић. Комичност њиховог свједочког исказа се огледа у томе што се ови свједоци сакривају иза тужилаштва и службеника никшићке полиције који су тада били хијерархијски испод њих. Умјесто да поступају на начин како то и приличи двојици првих људи никшићке полиције, а то је да стану испред свих осталих службеника полиције, да преузму одговорност за пропусте који су се десили, они дају исказе на начин да сачувају своју кожу, а за душу и за образ ко мари. Сама чињеница на који начин ови свједоци објашњавају хапшење и привођење Владике Јоаникија и осморице свештеника као грађана у вечерњим часовима дана 12. 05. 2020. године, њихове наводе да су тада полицијске марице биле послате са возачима да буду превоз Владици Јоаникију и свештеницима за раздаљину од свега неколико стотина метара од Парохијског дома до зграде Станице полиције Никшић, опис начина уручивања позива од стране инспектора Змајевића, опис начина идентификације тј. одабира окривљених, те опис начина предузимања односно непредузимања службених радњи полиције када су у питању непријављени скупови, најбоље показују гротескност њиховог свједочког исказа. Исказе ових свједока у дијелу који се разликују са наводима одбрана окривљених демантовали су видео записи који су као доказ изведени на главном претресу дана 01. 02. 2023. године.
Свједочки исказ полицијског службеника Вукотић Ђорђија само потврђује тачност мојих претходно изнијетих навода о поступању полицијских службеника у овој кривичноправној ствари. Поред тога што је исказ овог свједока смишљено и циљано дат са намјером да се заштити руководство никшићке полиције па самим тим и стварни наручиоци овог недјела према Владици Јоаникију и осморици свештеника, исказ овог свједока је скандалозан. Скандалозан је и овај поступак од момента хапшења оне вечери па све до почетка суђења. Ово због тога што је скандалозан начин идентификације, означавања и процесуирања окривљених у овој кривичноправној ствари. Исказ свједока Вукотић Ђорђија дат на рочишту главног претреса од 14.12. 2022. године вријеђа и здрав разум јер на јавној сцени све нас укупно он жели лудима направити. Наиме, овај свједок у свом свједочком исказу наводи да је извршио идентификацију окривљених на основу видео материјала који су сачинили припадници полиције и телевизијске куће, да је након обраде тих снимака препознао ових девет окривљених, да је за њих извршио провјеру у систему полиције кроз „грађанска стања“, да их је тако идентификовао и списе предмета прослиједио надлежнима. На питање да ли је на тим снимцима уочио јавне личности, прије свега тадашњег Митрополита Амфилохија, одговорио је да није, а да га је уочио сигурно би га идентификовао и констатовао у службеној забиљешци. На главном претресу 01. 02. 2023.године извршен је увид у видео снимке предметног догађаја и јасно се утврђује да се на готово сваком снимку предметног догађаја јасно види тадашњи Митрополит Амфилохије, да се он види на изласку из храма, да има видео записа који зумирају његов лик, да се виде јавне личности и то посланици Предраг Булатовић, Андрија Мандић, Страхиња Булајић, Славен Радуновић и други. Видео материјал предметног догађаја директно демантује наводе свједока Вукотић Ђорђија и представља аподиктички доказ о незаконитом поступању полицијских службеника и тужилаштва у овом предмету. Ово због тога што је Основно државно тужилаштво у Никшићу поднијело предметни оптужни акт против окривљених, у коме се између осталог наводи да су окривљени „заједно са великим бројем НН лица боравили на Тргу Шака Петровића, а затим обављали вјерски обред ван вјерског објекта – литију улицама Никшића…“. То даље значи да је Основно државно тужилаштво у Никшићу прихватило здраво за готово то што му је сервирано од стране полиције занемарујући основна начела права и логике. Добро знамо да тадашњи Митрополит Амфилохије и посланици у Скупштини Црне Горе, а који се јасно виде на предметним снимцима јесу јавне личности, и да је јасно зашто њих полиција њих не „идентификује“, али је нејасно зашто то не ради тужилаштво јер му је то законски посао и обавеза. Основно државно тужилаштво Никшић, као надлежни орган за руковођење извиђајем и истрагом у овој кривично-правној ствари, ако је било става да су ових девет окривљених починили кривично дјело тога дана, имало је обавезу и могућност да идентификује и процесуира свако лице које је урадило исто оно што и ових девет окривљених. С тим у вези питам зашто није процесуиран тадашњи Митрополит Амфилохије, посланици у Скупштини Црне Горе Андрија Мандић, Предраг Булатовић, Славен Радуновић, Страхиња Булајић? Зашто није извршена идентификација свих лица која се виде на овим снимцима, јер државно тужилаштво зна и мора знати како се то ради по закону? Да ли треба гласно саопштити одговор на ова питања?
Чињенични опис предметног оптужног акта је неразумљив јер се у истом наводи да окривљени заједно са великим бројем НН лица бораве на Тргу Шака Петровића. Као што сам то малочас истакао на снимцима се види присуство јавних личности па је оваква тврдња тужилаштва нетачна што представља прву нејасноћу и неразумљивост диспозитива оптужног предлога. Други је тај што су се НН лица могла и могу идентификовати. То што је државном тужилаштву био напор да у фази извиђаја и истраге на правно ваљан начин идентификује 20 000 људи јесу нерад, селективност и незаконитост у поступању тужилаштва. Трећи је тај што се ни из једног доказа не утврђује да су окривљени боравили на Тргу Шака Петровића. Радња боравка на неком мјесту није исто што и радња проласка или преласка преко неког мјеста. Који је то доказ којим се доказује да су окривљени боравили на Тргу Шака Петровића? Диспозитив предметног оптужног акта је неодржив и за тврдњу да су окривљени обављали вјерски обред ван вјерског објекта – литију улицама града. Сви окривљени су се јасно изјаснили шта је литија, који су услови да се она изврши као вјерски обред и јасно објаснили зашто тог дана тај молитвени ход није литија. У том дијелу државно тужилаштво не предлаже ни један доказ из кога би се могао извести закључак за тачност овакве тврдње из оптужног предлога. То се и не може урадити јер се тог дана није десио вјерски обред ван вјерског објекта. Погрешан је и неодржив закључак подносиоца оптужног предлога да је то вјерски обред ван вјерског објекта само зато што су свештеници у својим униформама. Често смо у прилици да сретнемо судију и тужиоца како са тогом иду ходником па то не значи да на ходнику судија суди или тужилац заступа. Колико пута на улици сретамо доктора који иде у бијелом мантилу да купи бурек за доручак па то не значи да он на улици оперише само зато што га видимо у бијелом мантилу и са стетоскопом око врата! Ово је само практични показатељ колико тужилаштво изводи погрешан закључак да су окривљени критичног дана обављали вјерски обред улицама града.
Директан показатељ тачности навода одбрана окривљених су допис Секретаријата за заштиту простора и животне средине Општине Никшић од 18.11. 2022. године, допис Комуналне полиције Општине Никшић од 24.11. 2022. године, допис Секретаријата за комуналне послове и саобраћаја Општине Никшић од 29. 11. 2022. године и допис Института за јавно здравље од 17.11. 2022. године. У питању су материјални докази из којих се јасно види да уопште није било организације Световасилијевске литије 12. 05. 2020.године те да је нетачна предметна оптужба да је тог дана извршен вјерски обред ван вјерског објекта – литија улицама Никшића.
Из дописа Института за јавно здравље од 17.11. 2022. године се утврђује да је први заражени случај од корона вируса након 12. 05. 2020. године био дана 23. 06. 2020. године, а то је након више од 40 дана од дана Светог Василија Острошког. Што би наши стари рекли „Паметноме доста“. Е сад, што се код нас у Црној Гори увијек тражи хљеба преко погаче када је у питању памет то је нешто друго, али је ван сваке дилеме да су тога дана ови окривљени учинили хумано, а не кривично дјело. Као што се види из видео материјала који је изведен као доказ, грађани су се дана 12. 05. 2020. године окупили у великом броју на Тргу Шака Петровића и на улицама града. У питању су јавне површине града Никшића. Имајући у виду прије свега одредбе Закона о јавном реду и миру, одредбе Закона о јавном окупљању и јавним приредбама, одредбе Закона о прекршајима, одредбе Кривичног законика Црне Горе, позитивноправне прописе којима се уређују права, обавезе и овлашћења полицијских службеника, па на самом крају тада важеће епидемиолошке мјере, изводи се закључак да су тог дана 12. 05. 2020. године одговорна лица у полицији починили кривична дјела нечињењем односно пропуштањем дужног чињења. Као што видимо, надлежно тужилаштво се о то оглушило исто као што је било глуво када су се након 12. 05. 2020. године одржавали разни организовани политички скупови гдје се у јеку короне окупљало на десетине хиљада лица, након којих скупова је било на стотине и стотине инфицираних и нико није хапшен нити процесуиран. А у овом случају за дан 12. 05. 2020. године после ког догађаја је први инфицирани корона вирусом био 23. 06. 2020. године, брутално се као грађани хапсе један владика, један монах и осморица свештеника, лишавају се слободе, процесуирају се иако нијесу починили кривично дјело. Живимо ли ми у истој држави, јесмо ли грађани са једнаким правима, је ли можда ово оно чувено Два минута мржње из 1984. године? Ако би чак и хипотетички посматрали предметни догађај кроз фикцију да је било проглашено ванредно стање прије доношења епидемиолошких мјера или да у Кривичном законику Црне Горе постоји предметно кривично дјело, у том случају би се могло говорити о постојању института нужне одбране на страни окривљених јер су они допринијели да се народ који се окупио на простору Трга Шака Петровића и на улицама Никшића разиђе. Полиција је била дужна да сходно својим законским овлашћењима и важећим прописима предузме службене радње према лицима која су се незаконито окупила на јавним провршинама. Пошто полиција то није предузела окупљени народ је „контаминирао“ тај јавни простор својом кривицом која се састоји у кршењу позитивноправних прописа. Због такве „контаминације“ тог јавног простора, прво због пропуштања дужног чињења од стране полиције и предузимања незаконитог чињења од стране окупљеног народа, те незаконитости се не могу уписати у умишљај, а онда ни у кривицу ових девет окривљених. Њихове радње могу бити у крајњем тумачене као радња нужне одбране јер оно што су они урадили је било неопходно потребно да од свог добра или добра другога одбију истовремен или непосредно предстојећи протиправни напад. Ово због тога јер су окривљени након свог посла били слободни и чињеница да су пошли је утицала да се окупљени народ са јавне површине разиђе а да није наступила никаква последица. Доказ за то је да је први инфицирани корона вирусом био након 40 дана од тог дана. У конкретном случају због непредузимања дужних радњи од стране полиције тога дана када је у питању окупљање људи на јавним површинама са једне стране и због предузимања незаконитих радњи од стране грађана са друге стране, окривљени су морали проћи кроз тако окупљени народ на Тргу Шака Петровића. Као што знамо они су тада обављали свој редовни посао и задатак у храму и након завршетка посла били су слободни. Због тако „контаминираног“ јавног простора преко кога су морали проћи окривљени су на својеврстан начин посматрано кроз институт нужне одбране били угрожени. Због тога у њиховим радњама не би могло бити елемента кривичног дјела све да оно и постоји, а ово због тога што „смисао института нужне одбране је да онај ко је угрожен пружи отпор, а не да га избјегава и да се тако излаже даљем понижавању. Нужна одбрана садржи у себи и социјалну компоненту, заштиту права од неправа, па када држава са својим механизмом не може да заштити живот и интегритет одбране личности која је угрожена, овај институт јој пружа могућност да од себе или другога одбије истовремени противправни напад, на начин и средством адекватним интезитету напада“.
Уважени суде, поштовани грађани, дана 12. 05. 2020. године у Никшићу се десио народ. Десило се још једно чудо Светог Василија Острошког. Тог дана се није десило ниједно кривично дјело од стране Владике Јоаникија и осморице свештеника, а који сједе на овој оптуженичкој клупи више од двије године. Тог дана се десила брутална злоупотреба у раду и поступању полиције која умало није завршила катастрофом. Не само што полиција и државно тужилаштво нијесу радили посао и задатак који су морали, него су очигледно били извођачи радова и спроводници нечијег сулудог наума да се од 20 000 људи одабере, незаконито ухапси и процеуира само Владика Јоаникије и осморица свештеника. Као што видимо, ових 20 000 лица је урадило исто што и ових девет окривљених, па нијесу ни позивани од стране полиције, а не да су процесуирани. Запита ли се ико како је то могуће и зашто није ухапшено и процесуирано 20 000 лица, ако је ваљда закон једнак за све и ако полиција и тужилаштво раде свој посао законито? Или се то можда десило зато што полиција и тужилаштво свој посао нијесу радили законито? Нажалост имали смо прилику да на јавној сцени видимо једну врсту правног насиља незабиљеженог у нашој историји. Колико је то ишло дубоко и далеко говори и податак да је Више државно тужилаштво у Подгорици захтјев бранилаца за изузеће поступајућих тужилаца и в.д. руководиоца Основног државног тужилаштва Никшић одбило и није дало право на жалбу против такве одлуке чиме је директно прекршен чл. 41 ст. 4 Законика о кривичном поступку Црне Горе, да би у року од пола сата доставили исправку одлуке којом се даје право на жалбу. Омбудсман је у свом акту констатовао кршења почињења на штету окривљених. У прошлом вијеку смо имали да се Бог гони, да се Богу суди, да се Бог проглашава мртвим. У овом 21. вијеку у нашој Црној Гори умало да се не крене у хапшење и процесуирање Светог Василија Острошког и осталих светиња јер смо свједоци који и какви су закони и акти доношени, како су се кршили Устав Црне Горе, закони и Европска конвенција о људским правима и основним слободама, те каквог је то одјека имало у друштвеном животу Црне Горе али Vox populi vox dei. На дан Светог Василија Острошког, а то је овај 12. 05. 2020. године полиција и тужилаштво су знали да се не смије и не може на тог свеца јер је у народу познато колико је Свети Василије Острошки велики светац. „То је и зато што Свети Василије Острошки спада у запречите, строге и брзе свеце. Верује се да окреће уста за врат још док га псујеш, а враћа их онако како се кајеш. Нико није рад да ово проверава. Други свеци хоће да опросте и да не виде и да прогледају кроз прсте, а свети Василије Острошки, слава му и милост, не зна за шалу и не да на себе“ па је одлучено да се хапсе и процесуирају Владика Јоаникије и осморица свештеника, те да се на њима покаже сва сила и неумољивост државног апарата.
Поштовани суде, видјели смо како су се полиција и тужилаштво однијели према овим људима који као оптужени сада сједе испред вас, видјели смо шта је све полиција радила у овом предмету, видјели смо како су свједочили полицијски службеници, видјели смо како су се понашали поједини службеници поводом уручивања позива новом митрополиту на Цетињу, видјели смо понашање народа народа на дан 12. 05. 2020. године, видјели смо реакцију и коментаре јавности поводом овог поступка, видјели смо да се неки питају гдје је Бог и зашто сада не помогне владици и свештеницима, а не знају да „Бог као Бог, само ћути и гледа“ , видјели смо да је корона прошла. Све ово указује на значај који има суд у овој кривичноправној ствари. Изражавам наду да у никшићком суду има нових судија који ће бити попут судије Видовић Ратка као симбола ове уважене, али уједно и тешке професије.
Имајући у виду све наведено, сматрам да се јасно и недвосмислено може извести закључак да у предметној кривичноправној ствари не постоји кривично дјело у радњама окривљених, односно да окривљени нијесу извршили кривично дјело за које су оптужени предметним оптужним предлогом, због чега предлажем да суд донесе ослобађајућу пресуду у односу на све окривљене, јер је једино таква одлука правилна, правна и правична у овом предмету.
„Свак је рођен да по једном умре,
част и бруке живе довијека“ .
Хвала на пажњи.
Фото: Screenshot / YouTube – ДАН
