Izaberite stranicu

Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија у Цркви Светог Илије у селу Раће у Кучима, 27. јун 2020. године

Ево нас у овом храму пророка Божијег Илије, подигнутог прије сто двадесет година на темељима другога храма, много старијега, који је вјероватно био из 14. или 15. вијека. Храм пророка Илије, а прослављамо данас његовог ученика, пророка Јелисеја, који се назива и другим Претечом Христовим, јер је пророк Јелисеј, Богом надахнут и Духом Светим, научивши мудрост од свога учитеља, пророка Илије, свједочио, проповједао и откривао збивања свога времена, која су се догађала, али је, у исто вријеме, предуказивао и на указивања која ће се догодити послије њега, а он је живио девет стотина година прије Христовог рођења.

И као што је пророк Илија назван Претечом Христовим у лицу пророка Јована Крститеља, тако је и његов ученик Јелисеј био други Претеча његов, проповједао и свједочио Њега и Његово рођење и наставио дјело пророка Мојсија. Оно чега је Бог удостојио Мојсија када је јеврејски изабрани народ прошао преко Црвеног мора, тиме је и удостојио пророка Јелисеја, да он плаштом пророка Илије прeђе преко ријеке Јордана. Велики Божији угодник и велики свједок живога Бога и тада и данас, и до наших времена.

Ријечи су Христове, које смо чули у светом Јеванђељу, да онај који слуша Његову ријеч и који вјерује у Онога који Га је послао, неће умријети, него ће вјечно жив бити. Да је човјек биће рођено не за смрт, за пролазност и за ништавило, него је биће рођено за бесмртност и за вјечност. Пророк Јелисеј је свједок таквога човјека, Христа Бога нашега, који се уселио као Логос Божији, као вјечно Слово Божије, уселио се у људску природу и човјека смртнога преобразио у бесмртнога, тако да сваки онај који се крштава у име Христово, који прима тај квасац вјечнога, непролазнога и бесмртнога живота, постаје бесмртно биће, вјечно биће, за вјечност створен и за вјечност рођен. Свако дијете рођено овдје на земљи, рођено од мајке, то рођење је рођење за овај земаљски и пролазни живот, али онај који се рађа Духом Светим и водом у тајни Крштења, у следовању од Дјеве рођенога Христа Бога нашега, тај се рађа за вјечни, бесмртни и непролазни живот.

Ево овдје поред овога светога храма, многи су уграђени у његове темеље, његове зидине, они који су крштени у име Божије, који су примили тај квасац вјечнога живота. Међу њима је и наш блаженог спомена Момо Булатовић и његов син Бошко, кога је бескрајно као отац волио и кога је Господ призвао да заједно почивају овдје на овоме гробљу. Сјећам се у оно вријеме када је Бошко боловао, колико је то потресло нашега Мома. Онда је ишао у цркву у Ружице да се моли Богу за њега и онда је и то упокојење Бошково, несумњиво, дотакло се дубљих струна Момировога бића и Момировога живота. Човјек који је овдје добио све оно што може да човјек добије овдје на земљи, суочивши се са болешћу и са смрћу свога сина, схватио је и разумио да није довољно задобити овдје на земљи оно што човјек добија ако не задобије и оно што је вјечно, што је бесмртно, што је непролазно. И у том духу је наставио свој живот, земаљски гледано кратки живот, али живот који је испунио се трудом и подвизима, богољубљем и братољубљем, сачувавши свој образ и своју душу у овим временима када се губи много шта, а много често се губи образ и душа, оно што је насјветије. Сачувао је образ свој и душу своју и уселио се у вјечна обиталишта заједно са својим сином и заједно са свим својим прецима, у вјечна обиталишта Оца, и Сина и Духа Светога, Бога љубави, Бога нашега, коме нека је слава и хвала у вијекове вијекова. Амин.

Транскрипт Данило Балабан

Pin It on Pinterest

Share This