Izaberite stranicu

Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија у Храму Свете Петке у Витини, 26. јуна 2010. године

Нека Господ благослови оца Милоша који је данас примио велики и свети дар свештеничког служења. Свети Козма Етолски Велики, који је мученички пострадао у 18. вијеку код Јањине у данашњој Грчкој, питао је народ овако, бесједећи у цркви: ,,Браћо, ако идеш путем па те с једне стране срете анђео Божији, а с друге стране наиђе свештеник, кога ћеш прво поздравити, од кога ћеш прво благослов узети?” Народ, као што вјерујем да би многи рекли, и ви, и многи, и ми па и свети, кажу они: ,,Па прво од анђела Божијега.”

,,Не браћо, прво благослов од свештеника да узмете.”

,,А зашто?”

,,Зато што достојанства, части и одговорности које прима свештеник не удостојавају се ни анђели на небесима.”

Јер свештеник се удостојава да узме у своје руке залог вјечнога живота, Тијело Христово, да призове Духа Светога и да сиђе Дух Свети на дарове, на вино и хљеб и да се оно претвори у Тијело Христово и у Крв Господњу, да тим Тијелом и Крвљу Господњом причешћује народ Божији. Дакле, те части се не удостојавају ни анђели на небесима какве се удостојава свештеник. Зато, ево и данас, наш Милош се удостојио такве части. Понекад је обичај да свештеници читају заклетву приликом полагања. Ја то не практикујем, јер нема веће ни страшније заклетве од оне када сам му предао Тијело Христово и када сам му рекао: ,,Узми овај залог, ово Тијело Христово, и чувај га до последњега свога издисаја, јер ћеш за Њега дати одговор приликом Другог доласка Господа, Бога и Спаса нашега Исуса Христа.’’ Најстрашнија заклетва и наjстрашнија одговорност! Не требају никакве друге заклетве Цркви Божијој по Јеванђељу. Ваше да буде ,,да” или ,,не”. Све што је више од тога, то није од Бога.

Нека би Бог подарио нашем новом свештенику Божијем, слуги олтара Божијег, Милошу, да заиста достојно и достојанствено чува светињу Божију и да том светињом брани и народ Божији и да проповједа Ријеч Божију и да обнавља народ крштењем, миропомазањем и другим светим тајнама силом духа Светога.

Данас имамо радост да је овдје заједно са нама и наш владика Марко из Охридске архиепископије, који је епископ брегалнички и мјестобљуститељ битољски. Битољ, град знаменити, у коме, то треба да поменемо, заједно у једном тренутку живјело је четири, пет светих Божијих људи. Између два рата, када је битољски епископ био владика Свети Николај Жички, он је био један од светитеља. Други светитељ је био Свети Јован Шангајски, Јован Санфранцискански, Рус поријеклом, који је био наставник  и професор битољске Богословије и који је такође прибројан лику светих. Трећи светитељ је био недавно проглашени за светитеља отац Јустин Ћелијски, отац Јустин Поповић, који је такође био професор Богословије у Битољу. Четврта света Божија душа која је у Битољу и упокојила се јесте Богу позната, а људима мало позната, Преподобна Стефанида Ђурчевић, која је мученички пострадала 1945. године, родом од Скадра. Једна Божија душа, велика подвижница нашег времена, која је ту у Битољу, у Богдају, у сиротишту које је основао владика Николај, проводила своје последње године и своје последње дане. И пета Божија душа, заиста Преподобна и Света Божија душа, као и Преподобна мати наша Параскева, била је Ана, потоња настојатељица и игуманија манастира Враћевшница, једна изузетна душа.

Неко ми је недавно донио, па то ћу и владици морати да даднем, једну икону на којој су насликани, и морам да признам да ме обрадовао тај који ми је то донио, тих пет нових битољских светитеља.

Е, владико, ниси сам у Битољу, ниси сам у Брегалници, него си, ето, ту гдје су и у древна времена, а ево и у наше вријеме, засијали нови светионици Цркве Божије. Зато нас радује да нам је донио благослов Светога Наума и Светога Климента из Охрида, светога града словенскога, који је средиште свеукупног словенског православља, било и остало. Велики Божији дар и хвала Богу да сада имамо и канонску јерархију у Македонији, а даће Бог, и надамо се у Бога, да ће они који су до одређеног степена одступили од канонског поретка Цркве православне, да ће се и они вратити путу Светога Наума, Светога Климента и ових светих Божијих људи које смо сад овдје поменули.

Хвала и Бог вас благословио, а нашему Милошу благоје и долгоденственоје житије, здравије же и спасеније, и во всјем благоје поспјешеније подаш Господи, на многаја и многаја и благаја љета!

Транскрипт Данило Балабан

Pin It on Pinterest

Share This