Izaberite stranicu

Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија на освећењу темеља треће цркве Манастира Светог Кирила и Методија – Ћириловац код Колашина, 24. јун 2007. године

Овдје ничу ова три знамења, једно посвећено Христовом Преображењу на Гори таворској, постављеној на овој новој Гори таворској у спомен Христовог Преображења, а у част Цркве Светог Петра на Ловћену, разорене, знамење кроз које се обнавља и васкрсава ловћенска црква. Друго знамење посвећено Светим равноапостолним Кирилу и Методију, словенским просветитељима и вјероучитељима, преко којих смо ми постали словесни и разумни, богоизабрани народи, ми словенски народи, преко којих смо добили и азбуку и писмо и добило смо откривење велике и свете Божије истине о Богу Логосу, који је у почетку био код Бога, који је Бог и кроз кога је све постало што је постало и који је свјетлост овоме свијету и који обасјава сваког човјека који долази у овај свијет и призива га на вјечно и бесмртно, непролазно достојанство у Божијем царству. И ево, ово треће знамење и ово треће чудо овдје, посвећено оној која је родила Бога Логоса, Пресветој Богородици, и то ништа мање него Богородици Јерусалимској. Икона ове Мајке Божије којој је посвећена ова светиња, она се налази у храму у Јерусалиму, близу Гетсиманске баште у којој је Господ проливао Своју крв за спасење рода људскога, налази се на оном мјесту гдје се упокојила Пресвета Дјева и тај празник прослављамо на Успеније Пресвете Богородице, коме је посвећена древна и велика лавра немањићка, манастир Морача, из које ничу ове три светиње, из те лавре немањићке, средњовјековне.

Прославили смо недавно и 750-годишњицу њеног оснивања, а ево та светиња, као свети прије, она даје нове изданке свете у овом смутном времену, нове светионике истинског људског достојанства, истинске вјере и човјековог напретка, нове изданке. Ено један у Прекобрђу, посвећен Светим архангелима Михаилу и Гаврилу, ено други на Црквини, такође посвећен Светим арханђелима небеским чиновима и војскама и трећи, такође од браће Вујисића, подигнут и скоро већ завршен . И такође, ево, и ове три светиње које ничу заједно са оном светињом која је такође започета у Морачи, у Барама Радовића, посвећена Светом Пантелејмону и Светом Клименту, да би то било допуњено и са оном светињом посвећеном пророку Илији на планини Лукавици, коју подижу пет племена црногорских, Морачани, Ровчани, Жупљани, Пипери и Загарчани. Све су то велика знамења, а њих да допунимо и оним знамењем које се подиже изнад Горње Мораче у Крњој Јели на темељима храма који сигурно да потиче из времена великог цара Јустинијана, што значи из 5. и 6. вијека.

Све су то благословена знамења и показатељ да овај народ није изгубио душу, да није изгубио вјеру, да није изгубио поклоњење живоме Богу и да не дозвољава да преовладају многобожачки пагански идоли који му се намећу. Наметани су кроз вијекове, а и данас му се намећу ти лажни идоли којима би он требао да се служи и то лажно теле којем су се клањали и Јевреји док је Мојсије, Боговидац и Законодавац примао заповјести Божије, Десет Божијих заповјести, на Гори синајској, са које смо, ево, донијели камен и уградили га у темеље ове будуће цркве посвећене Пресветој Богородици, са Синаја, тамо гдје је Мојсије видио купину која је горила, а није сагорјевала, неопаливу купину која је била управо симбол старозавјетни, до Христов симбол Пресвете Богородице, која је родила и Дјева остала. Дакле, са те свете Горе синајске овдје је уграђен камен и тиме се и ово мјесто преображава у нову Гору синајску, у нову Гору таворску. И ми се прибрајамо Мојсију Законодавцу, просвећеном и освећеном, који је прогледао видовитим очима за вјечност и издвајамо се из оних наших савременика који би у наше вријеме поново да се сабирају око златног телета, као што је и кратковиди народ Мојсијев сабрао се око златног телета док је он био у муњама и громовима и искушењима на Гори синајској, одакле је примао Закон Божији.

И данас се умножила злата телад и они који се златним теладима клањају. Један од таквих златних телади био је и онај који је недавно дошао овдје у Црну Гору да донесе своје сатанске мелодије и да окупи, око своје демонске игре, народ, нарочито нашу омладину. Онај који је пјевао недавно сатанску пјесму у којој, као Сатана, спомиње како је убио Христа, на Голготи га разапео, како је убио цара рускога у времену када је Анастасија, како он каже у тој својој пјесми безумно, ,,а она је урликала од бола приликом тога убиства” и како је убијао и друге велике и свете људе кроз историје. Док се пјева та демонска пјесма која покушава да заведе људе и народе да се клањају новом златном телету, нас ево овдје на овој гори, која је никла из Синајске горе Мојсијеве, уз благослов Преображења на овој гори, ближе небу, ближе својој души, ближе Богу. Овдје да позивамо, као Мојсије некада, све људе и све народе да не буду као крпељи у овчјој кожи, безумни, него да крену гори Господњој, гори вјечној, своме вјечном и непролазном достојанству, гори Преображења, Гори синајској, Гори сионској и свим оним горама на којима је Бог открио Своје лице и на које су се успели они који су Богу мили и Богу блиски и који кроз свој подвиг призивају и све нас. И данас ми крећемо њиховим стопама према небу, према вјечности, према бесмртности, према гледању Христовог лица Божијег.

Нека Бог благослови нашег оца Јоила и сестре ове обитељи, нека благослови раднике, нека Господ благослови и општину колашинску на челу са нашим Милетом Булатовићем, који знају шта се овдје догађа и који такође помажу и настављају свето дјело својих предака од онога огња који је падао на Крушкој пањи, гдје је никла ларва морачка све до новога Тавора на Кључу и до ових нових светиња. Нека би свјетлост ове светиње сијала свим људима, била у славу Божију, славу Пресвете Дјеве, а на спасење свих нас и свих оних који ће у будућа времена овдје се сабирати ближе Богу, ближе небу и прослављати Оца, и Сина и Духа Светога, Бога нашега, коме нека је слава и хвала у вијекове вијекова. Амин.

Транскрипт Данило Балабан

Pin It on Pinterest

Share This