Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија у манастиру Подластва Грбаљска, 18. јун 2006. године
У име Оца, и Сина и Светога Духа! Данас, драга браћо и сестре, прослављамо све свете. Ово је Недјеља свих светих, прослављамо оне којих, како каже Свети апостол, земља није достојна. Прослављамо најдивније плодове земље, од Адама до данашњег дана. Прослављамо свете пророке, свете апостоле, богоносне оце, патријархе, мученике, великомученике, преподобне и богоносне оце и матере наше. Свету дјецу која су Христу послужила и угодила од оног првог покоља четрнаест хиљада витлејемских младенаца, па све до наших времена, широм свијета, нарочито широм православних земаља, до Владивостока, до Пребиловаца, до Јадовна и Јасеновца, до овога светога мјеста. Прослављамо, дакле, оне које је Бог, пошто су сазрели, као дивни плодови убрао и унео у свете житнице Своје, у житнице Царства небескога.
А данас, ево, поред њих свих, међу којима је и Преподобни отац наш Петар Коришки Чудотворац, ми данас држимо помен и онима који су живот свој положили за вјеру и отачаство. Ево њих осамдесет овдје почивају и чекају судњи дан Господњи овдје, испред двери овога светога храма, древнога храма, старог најмање хиљаду и шест стотина година. Овдје је древна крстионица пронађена, из 4. или 5. вијека, из времена цара Константина Великога и цара Јустинијана, оних великих царева који су утемељили континент који се данас назива Европом и ујединили га, а он, ево, поново данас хоће да се уједињује послије толико вијекова. Овдје, дакле, њих осамдесет, а преко три стотине и више њих чије су кости расијане одавде, од Грбља, Маина, од Будве, Паштровића, Побора, од Кртола, расијане њихове кости широм ове земље, од Везировог до Зиданог моста, као што каже један писац, расијане су и посијане по земљи, и њихова крв проливена, она вапије к небу. Вапила је и вапије и данас, јер крв оних који су праведно пострадали, она никад неће престати да вапије и никад не може бити заборављена.
Ми данас, сјећајући се њих, ми се молимо Господу да под земљом помири браћу поклану, да Господ и нас на земљи овдје помири и да нам да мира и помирења, да се више никад не догоди оно што се догађало у овом прошлом вијеку. Да више никад брат не дигне руку на брата свога, да више никад не буде братоубилаштва, него да једним срцем и једном душом, у миру Божијем и помирењу, градимо свој живот и припремајући се и ми за вјечни и непролазни живот, за Царство небеско, да више никада не буде Каина братоубице, који убија брата свога Авеља, него да сви људи, овдје на земљи, доживе и осјете онај призив од Бога који им је дат: ,,Да буду сви једно, као што си Ти Оче у мени и ја у Теби, да и они на земљи буду једно.” Јер су из једне крви сви земаљски народи, из једнога коријена призвани на вјечно и непролазно јединство обликовано овдје на земљи, а настављано у вјечности божанској.
Нека би Господ упокојио душе, немирне душе које се успокојавају када их се сјећамо, наших отаца и браће, који су живот свој положили за вјеру и отачаство, нека њихова крв буде сјеме нових прегнућа, нове снаге, новог заједништва рода нашега. Нека би Бог и овој светињи подарио мира и духовног напретка.
Захваљујемо Високопреосвештеном Митрополиту дабробосанском Николају, који није случајно данас дошао овдје, јер многи од оних који су пострадали у току Другог свјетског поклања и послије њега, он чува, њихове кости, њихов спомен, расијаних до Челебића, до Гласинца, до Сарајева, и онда редом, многи од њих су тамо оставили своје кости и данас неприбране овдје на ово мјесто и њихове кости и њихов спомен, њихова туга је и њега призвала данас овдје, на ово мјесто одакле су они никли, гдје су поникли, да дође да благослови ово мјесто и да донесе мир Божији и нама и њима.
Нека благослов Божији почива на свима вама у вијекове вијекова. Амин.
Tранскрипт Данило Балабан
