Izaberite stranicu

Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија у Цркви Светог Јована Владимира у селу Курилу у Зети, 4. јун 2020. године

Чусмо ријечи Светога јеванђеља: ,,Ако мене гонише, и вас ће гонити. Ако моју ријеч одржаше и вашу ће одржати.” И онај додатак из ријечи Господњих, обећање Његово да ће послати Духа Утјешитеља ,,који ће вас утврдити у сваку истину, који ће мене свједочити, а и ви ћете бити моји свједоци.” Тако речено прије двије хиљаде година, тако се то наставља и до наших времена. Они који су Христа гонили и који Га гони, гоне и прогоне оне који су Христови. Они који чују ријеч Божију, благу вијест Христову и који је слушају, они слушају Духа Светога Животворнога, они који се одричу те ријечи Божије, одричу се и Духа Светога, одричу се Бога Оца, Сина и Духа Светога, одричу се истине Божије, Њега као Пута, Истине и Живота, одричу се самога Бога истинитога и живога. Тако је то било, тако то бива до данас и у Цркви Божијој се крштавају у име Оца, и Сина и Духа Светога, који живе сагласно светоме Крштењу, испуњени љубављу према Богу и према другима.

Тако то бива дакле са њима, они који се не крштавају или који су крштени па не живе сагласно Јеванђељу Божијем и ријечи Божијој, они нападају Цркву Божију, свједоке Божије. Сва историја је свједочанство тога. Житије Светога Јована Владимира, кога данас прослављамо, и оно свједочи ту велику и свету истину и он, живи свједок живога Бога, је посвједочио својим животом, својом вјером, својом надом, својом љубављу, посвједочио Га и својом мученичком крвљу, запечатио своју вјеру, пострадавши, од тада је већ хиљаду и двадесет година прошло, од његове смрти. Међутим, оне који су га мучили и убили из властољубља, они су запамћени на начин на који је запамћен и Јуда, издајник Христов, али он је запамћен као живи свједок Христов до наших времена и данас присутнији међу нама и са нама не само овдје у Зети његовој бившој држави, него и широм васељене је присутан. И тамо гдје су његове мошти у Албанији, у Шинђону и доље све до Охрида, Светог Климента и Наума и све до Кијева, до Москве, до Вашингтона, до Париза, до Лондона, до Сиднеја, до Торонта, нема данас гдје се не служи служба Божија и гдје се помиње овај свети Божији угодник који је живот свој жртвовао за Христа Господа и за ближње своје. Спада у оне владаре који нијесу жртвовали свој народ за своје интересе, за своју власт, него су жртвовали себе за истину Божију и правду Божију и жртвовали себе за народ свој. Тако је и он урадио, не хотећи братоубилачко крвопролиће да врши у вријеме онога несрећнога цара Самуила, него се предао да би био у затвору, и да би онда био враћен са његовом супругом Косаром, да би био враћен, да би био владар овдје и да би онда поново пострадао и на превару одведен био у Преспу и тамо мученички пострадао. Да би, ето, поново његове мошти се вратиле у ове крајеве у 13. вијеку, отишле на оно мјесто гдје се и данас налазе, у Шинђону.

Али његов спомен, његов примјер, његово свједочанство, ево пројављује се овдје у Зети, у којој је владао, преко новоформиране светиње посвећене Светој Петки и посвећена њему као Божијем угоднику, Светом Јовану Владимиру, преко ове светиње, преко овога новога манастира. Ево га поново је дошао међу нас овдје, да служе наше сестре монахиње и сви ми заједно са њима, да се сјећамо њега и његовога житија, његовога великога подвига. Хвала Богу, у ово наше вријеме десетак књига, све што је писано практично о њему то је објавила наша Митрополија. И његово житије и све оно што је писано о Светом Јовану Владимиру објављено је први пут у наше вријеме, а и то је потврда његовог свједочанства Христа Бога нашега и његовог свједочанства Христу Богу нашему.

Диван је Свети Јован Владимир, дивна је то личност, диван је то свједок. Дај Боже да се Пречиста Крајинска освешта једнога дана, да се обнови. Жељели смо да је обновимо, али требају ове власти да дођу разуму, да дозволе. Оно што су Турци срушили 1571. године, од њих зависи да се обнови та светиња. Даће Бог и њима разума и памети, а у исто вријеме неће дозволити Господ, и Часни крст Светога Јована Владимира, да она светиња која је долетјела на Румију, по његовом благослову, посвећена Светој Тројици, Богу љубави, да она буде срушена.  Иако већ, до данас, од 2005. године, непрекидно нападају ту светињу на Румији, која је ту такође била некада у вријеме Светога Јована Владимира и послије њега све до 1571. године, онда је срушена. И остало је  народно предање да сваке године за Тројчиндан свако донесе од поклоника по један камен на Румију па када се накупи довољно камена, онда ће храм, то сам чуо од Барана, онда ће храм долетјети.

И тако се догодило, иако то нико није планирао да долети, али је било вријеме како на двије хиљаде метара да подигнемо у Цркву, па је наш Драговић, који је имао своју радњу, једнога дана дошао код мене па ће ми рећи: ,,Да подигнемо храм, благословили Хиландарци.”

,,Како ћемо да подигнемо на двије хиљаде метара?”
,,Ја ћу да га направим.”

,,Како ћеш ти?”

И он има своју радњу, па је онда заиста направио, узео благослов и направио је храм. И како ћемо га сад пренијети на Румију? Он га је преполовио на пола, па прва половина са хеликоптером, онда нам је то војска дала, и нека су благословени сви који су били на челу војске онда Црне Горе и Србије. То је најлепши доживљај у моме животу, како лети хеликоптер са храмом, види се Албанија, Јадранско језеро, Италија, сва она брда се виде и Бар, доље испод. Други хеликоптер је донио другу половину храма, па је једну саставио тај наш Драговић, саставио је горе на врху и то камење које је ту сакупљано стотинама година је почело да се уграђује у тај храм, па су нам и то забранили прошле године, у име културе, како сада кажу. И ово што смо сада урадили, то руши, како неки кажу, црногорску културу, као што је и обнова светиња на Скадарском језеру, где уграђују свој живот и своју младост наше сестре монахиње и монаси. И то је по том схватању безумном, и то је рушење црногорске културе! А то што су то биле рушевине триста година, што је тамо стока боравила у цркви у којој је гроб Балше II, а нашли смо много ђубрета на томе гробу када смо кренули да обнављамо ту светињу, то је култура била. Хвала Богу и ова Црква на Румији стоји, а ако Бог да и стојаће и биће заиста и ограђена оним каменом који је ту прикупљан вијековима, као што су и светиње на Скадарском језеру се обновиле. Хвала Богу што се и светиња на Скадарском језеру обновила. Хвала Господу што и ова светиња овдје ево васкрсла и обновила се у Зети. Ја се надам да ћете би овдје из Курила овом селу дати име, ако не неко друго, Владимирово. То би било најнормалније и то би био ваш допринос обиљежавању прославе великога Светога Јована Владимира. Има ли љепшега назива за ово?

Ја се надам у Бога де ће и до тога доћи. Ево и наш ктитор је овдје па ће и он помоћи у том погледу и ако Бог да, и даће Бог и молитвама Светог Јована, да овдје, и у будуће, да се служи служба Божија, да се крштавају и вјенчавају, ево и сад мој кум Добросав данас се овдје крстио. Малоприје је плакао, али сада је ево весео откад се миропомазао и нема више плача. Да Бог благослови и њега и све вас и ову светињу и наше благословене сестре које уграђују себе у ову светињу овдје, служећи Богу, Светој Петки, Светом Јовану Владимиру за своје спасење и за просвећење ове Зете Светога Јована Владимира.

Његовим молитвама Господе Исусе Христе, Боже наш, помилуј и спаси нас. Амин.

Tранскрипт Данило Балабан

Pin It on Pinterest

Share This