Izaberite stranicu

Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија у Цркви Светог апостола Јована Богослова у Побрђу у Доњем Грбљу, 21. маја 2020. године

Чусмо ријечи из Светога јеванђеља, ријечи које је записао Свети Јован Богослов, коме је и овај храм овдје посвећен. Свети Јован Богослов, љубљени ученик Христов, онај који је, како чусмо у Јеванђељу, био поред Распећа Христовог са женама мироносицама, са мајком Господњом, и коме је рекао Господ са крста разапет: ,,Ево ти мајке!”, а њој рекао: ,,Ево ти сина!” Другим ријечима, њиме је Себе замјенио у односу на Пресвету Дјеву, мајку Своју. Вољени Његов ученик, Онај који се наслонио на Његове груди за вријеме Тајне вечере и коме је Господ рекао ко ће бити онај који ће да Га изда. Открио му је најдубљу истину и тајну о Себи као јединородном Сину Божијем, као Богу љубави који је дошао у овај свијет да преобрази овај свијет, да препороди људску природу, да човјеку смртном и пролазном, даде бесмртност и непролазност, да Себе, као љубав вјечну и непролазну, постави као мјерило живота и Бога и односа Бога према свијету и као мјерило људских односа, човјековог односа, човјека према човјеку и човјека према творевини.

Зато је његово Јеванђеље, његова блага вијест коју је он записао и његове посланице које смо чули овдје, то је најчудесније што је написано у Светом писму. Дивна су и остала три јеванђелиста, Матеј, Марко и Лука, али оно што је записао Свети Јoван је још савршеније и још дубље. Треба непрекидно читати његово Јеванђеље и његове посланице, посебно ви овдје у Побрђу, чији су преци посвјетили овај храм Светом Јовану Богослову, нарочито своју дјецу треба да упућујете и да их учите да читају Свето јеванђеље по Јовану и посланице Јованове. Нарочито у првој глави Јовановог Јеванђеља записана је најдубља истина о Христу Богочовјеку:

,,У почетку бјеше Логос. И Логос бјеше у Богу и Бог бјеше Логос. Kроз Њега је све постало што је постало и без Њега ништа не постоји што постоји. Он бјеше живот који дарује свјетлост свијету. И свјетлост свјетли у тами и тама Га не може обузети.’’

И сам је рекао Господ за Себе, и то је Свети Јован записао: ,,Ја сам свјетлост свијету. Ко ходи за мном неће ходити по тами. Они који не виде да прогледају, а они који мисле да виде да постану слијепи.” И то смо исто чули у Светом јеванђељу. Нема ништа чудесније написано људском руком и посвједочено од онога што је посвједочио Свети Јован Богослов у своме Јеванђељу, говорећи и о Светоме Јовану Крститељу који је дошао овдје, који је крштавао водом, па су га питали: ,,Јеси ли ти Христос, Помазаник Божији?”

,,Нисам.” Каже Свети Јoван.

,,Јеси ли ти пророк Илија?”

,,Нисам.”

,,Јеси ли неко од пророка?”

,,Нисам.”

,,Па ко си ти?”

,,Ја сам глас вапијућег у пустињи, који говори: ,Припремите стазе Господње!’”

И када је први пут срео Господа, онда је рекао оне чудесне ријечи: ,,Гле! Јагње Божије, које узима на Себе све гријехе свијета.” Прорекао је тиме и предуказао и Његово жртвовање, Његово Распеће и Његову смрт, али је зато посвједочио и Њега као живот вјечни, као вјечну и непролазну свјетлост, свјетлост која је у дубинама свеукупне творевине, дјело руку јединороднога Сина Божијега, која је у дубинама људскога бића, људскога ума, људскога срца, људске душе! Свјетлост која обасјава све и сва! Свјетлост која смртна бића преображава у бесмртна и непролазна. Свјетлост чија је ова свјетлост која нас грије сунце и звијезде само симбол тајанствени Њега као вјечне свјетлости. Као што и човјеков ум и човјеково знање, човјеков разум, исто тако печат Његов у човјеку и оно што призива човјека да се испуни том Његовом свјетлошћу, тим Његовим знањем, Њиме као вјечном и непролазном истином, Сином Божијим јединородним.

Зато су ваши преци били изузетно мудри, који су посветили овај храм управо том вољеном ученику Христовом, најдивнијем! Ономе кога је Господ љубио и толико га је љубио да је мајку Своју њему предао на чување. Нека би Господ и нас обдарио тим видом и том свјетлошћу, да сагледавамо и себе и свијет око себе и све што се догађа у свијету, да сагледавамо у тој свјетлости вјечној и непролазној, која једина обасјава људски ум, људску душу, људско срце, људски вид, просвећује и која од човјека, бића пролазнога, чини њега вјечним и непролазним, управо благодарећи тој свјетлости и том животу, Њему као животу вјечном и непролазном! И нека је благословен Господ који је подарио такве свеце и такве светитеље и такве учитеље и који је такве ученике изабрао да Га посвједоче овдје својим животом, својим дјелима, који су онда то свједочанство пренијели кроз вијекове до наших времена, а и данас то исто свједочанство Црква Христова, Црква Божија, она то свједочи на истоку, западу, сјеверу и југу. Црква која је тијело Христово, Црква која је носилац те божанске свјетлости, тога знања и те божанске мудрости, која је на распећу од времена Христовог Распећа, али која је и носилац и дародавац живота вјечнога и Васкрсења! На распећу је била кроз вијекове, на распећу је Црква Божија и данас.

Ви то сами видите шта се догађа овдје у овој Црној Гори, у Боки, и у Брдима. Помињем Црну Гору и Боку јер ви знате да је Бока први пут припала Црној Гори ’45. године, и сада је први пут постала саставни дио ње, државе Црне Горе, а Митрополит Митрофан Бан, Бокељ, који је одавде поријеклом, он се потписивао као ,,митрополит Црне Горе, Брда и Приморја”. А краљ Никола се потписивао као ,,краљ Црне Горе и Брда”. То је тако било до 1918. године на коју се сад позивају ови наши владари, као да је то била нека друга Црна Гора од оне која је била и да је та Црна Гора била оно што ће да буде данас ова Црна Гора, Црна Гора обезбожена, Црна Гора богоубилачка и братоубилачка! На то позива ова савремена власт Црне Горе, и Црногорце позива на тај пут који је беспуће, на пут одрицања од Бога љубави и од Цркве Божије као тијела, живога и живоноснога Христовога тијела, на стварање своје сатанске цркве, безбожне цркве, богопротивне цркве! Оне цркве која је разапела Христа и оне правде коју је примјенио Понтије Пилат, прихвативши лажи о Христу и осудивши Га на смрт и на Распеће! Правда савремена је много блиска тој пилатовској правди, посебно овдје код нас у овим преломним временима поново је Пилат васкрснуо овдје, који хоће да убије Христа Господа, да људе лиши те вјечне и божанске свјетлости, Христа Бога као божанске свјетлости и Цркве Његове као Његовог тијела живоносног. Цркве коју ми исповједамо на свакој Литургији, па и овдје: једне свете, саборне и апостолске Цркве Божије, којој припада овај наш народ кроз вијекове и многи други земаљски народи, која се данас раширила широм свијета и Јеванђеље свето се проповједа на свим земаљским језицима!

Од Кине и Јапана, од Африке, Азије, Америке, Аустралије, гдје све не постоји данас ова света Литургија, божанствена Литургија која се служи и која проповједа Христа, Бога љубави, и која је тијело Његово, свједок живи Њега као вјечне свјетлости, вјечнога живота, вјечне мудрости, вјечне истине и вјечне правде! И ми данас свједочимо Њега, Христа Бога нашега, као јединороднога Сина Божијега, Њега као љубав која нас призива да љубимо једни друге на начин како је Он заволио овај свијет, а Он је заволио свијет толико да је жртвовао Себе за овај свијет! Чега се ми причешћујемо? Тијела и Крви Христове и то оног Тијела и Крви које је проливено за спасење свијета! Кроз ту тајну светога Причешћа наставља се и Његово живо, опипљиво, живонсоно присуство у људској историји, у историји човјека и у историји свијета. И зато и приступамо тој светињи са страхом Божијим, вјером и љубављу, зато увијек сабирамо се око свете Литургије, а Литургија је дјело Божије и дјело народа Божијег. И сама ријеч ,,литургија” значи да је то дјело народа. Не било ког народа, неке партије, идеологије или не знам чега другога, или неке посебне нације, почевши од јеврејске, него дјело народа Божијег, Христовог народа! Без обзира ком припада и физички из кога народа земаљског се ствара тај народ, тај народ јесте управо Христов народ, Божији народ, сабиран у свим земаљским народима, јер је Господ рекао ученицима Својим: ,,Идите и крштавајте све народе у име Оца, и Сина и Светога Духа, учећи их да држе све што сам вам заповједио.”Тај народ, Божији народ, јединствени народ је неуништиви народ зато што је Божији народ! Он је вјечан јер је вјечан Онај који је његово срце, његова душа и који је његова истина најдубља и његова свјетлост као живот и као вјечна свјетлост!

Господу нашем, дивноме у Светом Јовану Богослову, предивном у свима дивним Његовим свједоцима кроз историју, Њему, Оцу, и Сину и Духу Светоме, Богу нашем, нека је слава и хвала у вијекове вијекова. Амин!

Транскрипт Данило Балабан

Pin It on Pinterest

Share This