Izaberite stranicu

Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија у Храму Светог Саве на Врачару, 19. мај 2008. године

Христос Воскресе! Ријеч је Господња, свети архијереји Српске цркве, часни презвитери и ђакони и народе Божији, која каже да Бог није Бог мртвих, него Бог живих. И заиста све што се догађа од настанка свијета, видљиво и невидљиво, до данас, и што се дпгађа и што ће се догађати у творевини Божијој и у историји свеукупног створених створења и људскога рода, потврђује да је заиста Бог Бог живих, Бог живота, дародавац живота, а да није Бог Бог мртвих и да је Бог, све што је створио, створио за живот вјечни и непролазни. Безбројна су свједочанства те велике и свете истине, а најчудесније свједочанство и најчудеснији свједок јесте сам Господ, који је васкрсао из мртвих и који је, Својим Васкрсењем, унио у свеукупну творевину Божију квасац вјенога и непролазнога живота. Тако да, све што се дотакне тога квасца и чега се тај квасац дотакне задобија живот вјечни и постаје причасник непролазног, неуништивог и бесмртног царства Божијега. Једно, између многих дивних свједочанстава да је Бог Бог живих, а не мртвих, јесу и свете мошти светих Божијих угодника. Они који су Господу угодили, који су Господа примили у себе, у које се уселио Господ, сила Његова преображајна, васкрсна сила животворна и живоносна, они су живи свједоци, још овдје у овом животу и свијету, да је Бог Бог живих, а не Бог мртвих.

Ми данас прослављамо пренос моштију Светога оца нашега Саве, архиепископа и просветитеља српскога. Упокојио се у граду Трнову и његове мошти су освештале тај царски град и земљу православну Бугарску да би за вријеме краља Владислава биле пренијете у манастир Милешеву. Тај догађај је управо дан овај који ми прослављамо, обиљежавајући његов долазак, долазак његових моштију народу његовом, светој лаври милешевској, његов долазак да би са нама остао за навијек, јесте да су мошти његове спаљене, али прах спаљених његових моштију ево га, преобразио се и васкрсао у тајни овог величанственог завјетног храма српског народа у коме служимо данашњу свету Литургију. Његове мошти биле и остале живи, видљиви и опипљиви свједок неуништивости онога чега се Бог дотакне и што се живога Бога дотакне. Зато је и спомен и присуство Светога оца нашега Саве неуништиво, гдје год има његових потомака, гдје год има оних који вјерују у Христа Бога васкрслог из мртвих, тамо је и присутан угодник Божији, Свети Сава. Прах његов и живо свједочанство његово да је жив Господ Бог и да ће бити жива душа наша. Свједочанство тога је и овај сабор архијереја српских, чији је зачетник управо Свети отац наш Сава. И како то Бог удеси, како је то чудесно да свето сјеме, које је он посијао својом руком, не само што није ишчезло, него се умножавало кроз вијекове и данас Црква светосавска има више архијереја, насљедника Светога Саве, него што је икада имала у својој прошлости. И то је свједочанство живог присуства живога Господа, живог дјејства и присуства светога сјемена које је посијао Свети отац наш Сава.

Једно од свједочанстава у овом народу светосавском, који носи крст Христов и крст Светог Саве кроз историју, али и данас носи тај свети крст на својим плећима, али су бројна и друга свједочанства у овом народу да је жив Господ Бог наш и да ће бити жива душа наша и да оно што је Бог сјединио у тајни Цркве Своје светосавске, да то никаква сила, ни земаљска ни небеска, не може разјединити. Увијек су мрачне силе овога свијета покушавале да разједине, да разбију, да поцјепају свети хитон Светога Саве, али увијек и изнова сила Христова и сила Његовог свједока и Његових светих моштију и Његовог светог сјемена увијек је спајала, сједињавала, обједињавала потомство његово. Силом тога је и овај свети храм, а не само овај свети храм, у наше вријеме, демонске силе овога свијета покушавају да отму Цркви овој, народу овом светосавском и да му изваде из груди његових срце његово, Косово и Метохију. Међутим, шта се догађа? Као и у оним прошлим вијековима, тако и у ово наше вријеме, на том истом Косову и Метохији стоји стражар на мртвој стражи, Свети великомученик Стефан Дечански, са монасима, са епископом који чува то свето и јединствено тијело народа и Цркве Христове Божије. На Косову, докле буде било Светога краља и великомученика дечанског Стефана, Косово и Метохија биће једно и заједно са свеукупним бићем нашега народа. Све докле буде било Пећке патријаршије са свештеним моштима светих архиепископа и патријараха српских, чувара душе наше, нашега бића и носилаца наше судбине, дотле ће Косово и Метохија бити дио неодвојиви, не само дио него средиште. Не само средиште, него срце бића овога народа и његовог тјелесног и његовог духовног бића! Докле на Косову су мошти Преподобнога Јоаникија Девичкога, докле буде било руке Светог великомученика косовског Лазара у његовој задужбини Раваници, дотле ће народ овај чувати душу своју, јединство своје и заједништво своје. Докле буду биле мошти светога насљедника Светога Саве Арсенија, архиепископа и просветитеља српскога у њедрима Црне Горе, дотле ће и тај простор бити један и јединствен са бићем свеукупним овога народа.

И тако редом, гдје год је канула кап мученичке крви, гдје год је кануо прах моштију Светога Саве и моштију светих царева, архиепископа и просветитеља српских, ту је народ овај остао један, јединствен и остаће један и јединствен. Иако је овај народ и десница ова чувана десницом Господњом, чувана светим патријарсима и архиепископима српским и моштима светих Божијих угодника, докле је она била и остала и остајаће до краја свијета и вијека, дотле увијек има наде, као што је било наде у вријеме пет стотине година отоманскога ропства. Има наде за јединство, сабрање и саборност овога народа, његовога бића, тијела његовог и душе његове и у овим временима када поново силе овога свијета покушавају да разоре то биће и да укину то јединство, иако су народ и Црква успјели да послије пет стотина година поново обједине, исто ће се то догађати, и догађа се и догодиће се и у овом времену и у будућим временима. Онај простор који Бог даје сваком народу да на том простору добија и доноси плодове своје, тај простор који је Бог дао овоме народу, тај простор остаће, као и у прошлим временима, мјесто гдје ће тај народ духовно да стасава, да расте, да доноси плодове своје и да плодове своје уноси у ризнице непролазног царства Божијег, оног царства које је увијек и довијека, за које се опредјелио Свети Сава и научио народ да иде томе царству, оном царству за које се опредјелио Великомученик косовски Лазар, схвативши да је земаљско за малена царство, а небеско увијек и довијека, оно царство за које се опредјелио свеукупни наш народ, опредјељује се и опредјељиваће се у будућим временима.

Зато, дакле, прославља овога дана преноса моштију Светога Саве је, у исто вријеме, прослава тога јединства неразоривог овога народа у његовим прошлим, распетим временима, у његовим садашњим, ништа мање распетим, временима и у његовим будућим временима, у свим временима у којима је преко Распећа овај народ задобијао и стицао силу Христовог Васкрсења и снагу моштију оних који су се испунили тим светим квасцем Христовог Васкрсења. Заиста, жив је Господ Бог наш, жива ће бити душа наша и, заиста, Бог је Бог живих, а не Бог мртвих! Зато се ми поздрављамо ових дана Светога Васкрса, Светога Спасовдана, најсветијим поздравом, поздравом силе Божије, поздравом вјечнога живота и наде у бесмртно и вјечно живљење: Христос Воскресе!

Транскрипт Данило Балабан

Pin It on Pinterest

Share This