Izaberite stranicu

У Сремским Карловцима, једној од три историјска сједишта српских патријараха, у суботу и недјељу (14. и 15. маја 2022. године) моливено је прослављен велики јубилеј који због епидемије није могао бити обиљежен 2020. године, стогодишњица обнове древне Пећке патријаршије, односно уједињења свих српских црквених области, дотад у различитим статусима и јурисдикцијама, у једну и јединствену Српску патријаршију.

Овим поводом за Радио Светигору говорио је сабрат манастира Стањевићи монах др Павле Кондић, управник Архива Митрополије црногорско-приморске.

Отац Павле је почео своје излагање још од времена када у Посланици Римљанима Свети апостол Павле поздравља Андроника, првог епископа античког Сирмијума, данас Сремске Митровице, сједишта древне епископије, говорећи, у наставку, о настајању Карловачке митрополије, а потом и Патријаршије кроз историју.

Монах др Павле Кондић говори и о незаконитом и насилном укидању Пећке патријаршије 1766. године, која је наставила да живи подијељена у митрополије и епископије у границама различитих држава, старајући се да очува духовни и национални идентитет своје пастве и обезбиједи опстанак српског народа.

Др Павле Кондић је говорио и о самом догађају чији јубилеј, вијек од васпостављања канонског јединства обиљежавамо, када је 12. септембра 1920. године у Сремским Карловцима, у присуству регента Александра Карађорђевића и државних званичника, одржан је Сабор архијерејâ на којем је, после стотину и педесет четири године, уз литургијско јединство, које никада није ни било нарушено, васпостављено и канонско и административно јединство и свечано проглашена обновљена Пећка патријаршија, односно Српска православна пцЦрква, на подручју њене историјске и канонске јурисдикције.

Отац Павле се у разговору сјетио и наших архијереја мученика, свештенства и вјерног народа, који су били непосредни прегаоци у васпостављању и проглашењу јединства Српске православне цркве, које треба молитвено да спомињемо, али исто тако, додао је, треба да спомињемо и нашег Патријарха Порфирија, Митрополита Јоаникија, остале архијереје, свештенство и вјерни народ на којима је остало да то јединство очувају.

Он је говорио и о духовном огњишту српског народа – Пећкој патријаршији, и најновијем страдању нашег народа 1999. и 2004. године кад је и сам страдао уз нашег блаженог спомена Митрополита Амфилохија, који је пружао духовну помоћ нашим косметским страдалницима, сјећајући се да ово није било једино ратиште и страдање нашег народа гдје је уз наш народ био Митрополит Амфилохије.

Сјетио се и последњег страдања наше Свете цркве на простору Црне Горе када је наш Митрополит Амфилохије, блаженог спомена, заједно са садашњим Митрополитом Јоаникијем, свештенством и вјерним народом ,,упалио свијећу и подгао духовну револуцију“, повевши нас у величанствене, достојанствене литије за одбрану светиња и Цркве Божије а све у циљу очувања јединства наше Српске православне цркве.

Слободанка Грдинић

Pin It on Pinterest

Share This