На четврту недељу по славном Васкрсењу Господњем, служена је Света литургија у подгоричком храму Св. Ђорђа.
Светим евхаристијским сабрањем началствовао је јереј Блажо Божовић, уз саслужење протојереја Мирчете Шљиванчанина, старешине цркве, протојереја-ставрофора Гојка Перовића, архијерејског намјесника подгоричко-колашинског, протојереја-ставрофора Милете Кљајевића, протојереја Јована Радовића и ђаконе Ивана Црногорчевића и Луке Павићевића; док је молитвено учествовао прота Милун Фемић – дугогодишњи старешина овог древног храма.
За пјевницом на литургијске возгласе је одговарао хор Свети Сава, под руководством вјероучитељице и хоровође Снежане Поповић.
Након прочитаног јеванђелског зачала, словом поуке сабранима у храму Господњем, поучном бесједом обратио се началствујући свештенослужитељ, о. Блажо Божовић, који се осврнуо на данашњу јеванђелску причу о раслабљеном.
,,Ову причу треба подијелити на три основна дијела, а то је, да на једном мјесту постоји бања Витезда, у којој су смјештени сви болесници, која врви од њихових уздаха. У тој бањи, у том Дому милосрђа, у једном трену Анђео Господњи силази и усталаса воду. Други дио приче нам говори, да Господ обилази то мјесто, гдје пред Собом има доста болесника, али Он се баш једном обраћа, речима Хоћеш ли да будеш здрав? Болесник објашњава, на сву ту муку, да нема никога свога“, казао је отац, додавши и трећи моменат у коме се говори да Јевреји и даље насрћу на Господа, саопштавајући да им је битно оно споредно, мјесто главнога (гдје исцјељеноме замерају, што носи одар свој, а не питају га – откуд је он здрав).
То су та три момента која су и за садашње вријеме, јако актуелна, нагласио је началствујући свештенослужитељ, рекавши да и у нама постоје дјелови који су болесни, слаби – који вапију за Божијом добротом и милосрђем, а с друге стране постоје болнице и друге установе, које вапе за Божијим милосрђем.
,,Код Владике Николаја Велимировића овај дио из Јеванђеља се назива, Милосрђе и Правда Божија. Милосрђе, да Господ долази једноме човјеку и да га исцјељује, а Правда Божија, да му казује, пошто га излијечи – Немој више да гријешиш.“
Значи због гријехова његових, он је оболио, нагласио је отац у своме обраћању.
,,Врло је битно да знамо, да гријех као такав остаје уписан у нашим генима ако је неко то урадио од наших отаца или праотаца, као што је Адамов и Евин гријех, у свима нама“, подсјетио је отац, сјетивши се приче од једног оца који је био у једној кући у којој није било порода, па је неко из те куће рекао, како је један њихов предак запалио икону славску послије Другог свјетског рата.“
Тада је дошао Митрополит на позив помјесног свештеника и као да се та кућа разријешила од тих свеза, окова и гријеха, од тог пријеступа, нагласио је отац, додавши да је сада та кућа, Богу хвала, пуна насљедника.
Треба да схватимо, подвукао је о. Блажо, какав утицај ова прича има на нас.
,,Битно је да знамо да тих 5 тремова, по некима симболишу 5 рана Христових, док код других они симболишу 5 чула људских – и управо ми као људи, преко тих чула спознајемо не само спољашњи него и унутрашњи свијет. И врло је битно да будемо врло танани у свему ономе што радимо“, нагласио је он, додавши, да уколико гријешимо и падамо, треба да се молимо Богу, да нам не дође у нашем паду, у непокајаном стању, и Правда Божија.
Потом су сви они који су се припремили за Свету тајну причешћа, приступили Светој чаши.
Заједничарење је настављено у Светогеоргијевском дому.
Час вјеронауке, школе Свети Ђорђе код протинице Надице Радовић, одржао се затим у просторијама Црквене општине подгоричке.
Елза Бибић
