Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија у Цркви Светог Марка у Београду, 8. мај 2008. године
Свети апостол и Јеванђелист Марко почиње своје Јеванђеље ријечима: ,,Почетак Јеванђеља Исуса Христа, Сина Божијега.” У тим првим ријечима Jеванђеља, које он назива почетком, садржана је сва истина тога Јеванђеље и све оно што је написано послије тога до краја, сав садржај није ништа друго него потврда истинитости тих ријечи, потврда смисла и значења ријечи Исус и ријечи Христос и ријечи Син Божији. Исус, име које је изнад свакога имена, име које је откривено с неба и дато Пресветој Богородици, које значи Спаситељ, име које је спас свијета и у коме се открива. У том имену које је изнад свакога имена, открива се најдубља тајна Божијег односа према Својој творевини, нарочито према роду људском. Бог се јавља и открива као Исус, као Спаситељ и нема другога имена у коме човјек може наћи себи спасења, смисла свога живота и свега онога што се догађа са човјека.
Име, дакле, откривено, дато, име у коме је сила Божија, у коме се открива та божанска сила која сија и зрачи и дарује се људима. То је оно име за кога се каже у Мојсијевом закону ,,Не узимај узалуд имена Бога свога”. То је оно име које се јавило и открило Боговицу Мојсију. Када је он питао Бога: ,,Како Ти је име?”
И Бог, Господ, преко ангела Свога је одговорио: ,,Што ме питаш? Ја сам Онај који јесам.’’ На јеврејском језику Јахве. Управо у том имену откривено је Његово присуство у животу свијета, у животу човјека. Зато је то име светиња над светињама. Зато када се неко закуне ,,Имена ми Божијега” то је најдубља могућа заклетва коју човјек изговара својим устима. Сва наша вјера хришћанска извире из тога имена, она се рађа из њега, она нам се дарује преко тога светога имена, преко Исуса, Господа, Бога и Спаситеља нашега.
А тако исто и оно друго име Христос, на јеврејском изворном језику, на језику првог изабраног Божијег народа, Месија, преведено на грчки Христос, а на наш језик преведено Помазаник. Зато није добро што су наши граматичари осакатили то име, не знајући да, мјењајући саму ријеч, мјења се садржај и смисао тога имена. Не може се говорити ,,Христ” никада! На нашем језику, од времена Кирила и Методија па до данас, оно није другачије изговарано него ,,Христос” што значи Помазаник. А ако не изговоримо у потпуности име Христос као придјев именички, онда ми сакатимо то име и скривамо његов смисао. Дакле, Христос, Помазаник Божији, Месија кога су проповједали пророци, кога су очекивали са проповјеђу и пророштвом светих пророка, она су усмјерена на то име Христос, на Помазаника Божијег, који је обећан већ првом човјеку, Адаму, у рају, па онда редом обећаван свеукупном оном сјемену Божијем које је чувало име Божије, светињу Божију, истину Божију кроз вијекове. Сви пророци говоре о Месији, говоре о Помазанику Божијем, Ономе који је миропомазан Духом Светим да проповједа и да свједочи истину.
Дакле, Исус Христос, Спаситељ Помазаник, Месија, Искупитељ човјека и свијета и наставак ове прве реченице апостола Марка, једног од оних седамдесет ученика Христових, који је по предању био онај младић који је пратио Господа када је био вођен на страдање, па су хтјели да га ухвате, он се истргао и остао без хаљине, који је, заједно са апостолом Петром, ходио и проповједао Христа и оно што је записао, записао је јер Га је видио, јер Га је чуо, јер Га је опипао и јер је чуо живо свједочанство најближег ученика Господа нашега. И то што је чуо, он је то записао у свом Јеванђељу. И у том свом Јеванђељу, поред имена Исус Христос, он посвједочује да је Он Син Божији и не случајно. То је он научио од свога учитеља, апостола Петра, јер у Матејевом Јеванђељу, не одговара ли Петар на питање Христово: ,,А ви, шта мислите ко сам ја?”
И Петар, надахнут Духом Божијим, изговара племените ријечи: ,,Ти си Христос, Син Бога живога.”
,,Петре, то што си рекао ти није казало тијело и крв, твоје људско знање и људска мудрост, него Дух Оца мога који је на небесима. Он је Тај који је у теби надахнуо да у мени, Исусу из Назарета, препознаш велику и свету тајну живога Бога, јединороднога Сина Божијега, од Дјеве рођенога за спасење свијета.”
Дакле, не само Спаситељ, не само Помазаник, него и Син Божији јединородни. И на основу тог његовог исповједања и записа, ми кроз вијекове исповједамо своју вјеру. Не само у Бога, Творца неба и земља и свега видљивог и невидљивог, него и у Сина Његовог јединородног, рођеног прије свих вијекова од Оца и рођеног у времену од Духа Светог и Пресвете Дјеве. Наше хришћанско исповједање, наше хришћанско вјерољубље, оно је садржано у тој првој реченици Светог апостола и Јеванђелисте Марка. Послије он развија и открива нам дјело Исуса Христа Сина Божијега, записује Његова чудеса, говори о Јовану Крститељу, који исповједа да он није Месија, да ће послије њега доћи други који ће крштават не само водом као и он, него Духом Светим, коме он није достојан сагнути се да одријеши обућу Његову. Он, чији је он глас у пустињи, глас који говори, који проповједа: ,,Покајте се! Јер се приближило царство небеско.” Надахнут, Свети апостол Марко, он је кроз вијекове био и остао живи свједок живога Бога, Исуса Христа, Сина Божијега. Зато није чудо да је њему, у част његову су подизани храмови и подижу се и данас широм свијета и вијека. Чудо што је наш народ, на оном брду београдском, подигао овај величанствени храм управо у славу Божију, част Светога апостола и Јеванђелиста Марка, заштитника градова и народа. Свети апостол Марко, који је сликан кроз вијекове у свим храмовима земаљским и чије Јеванђеље се проповједа на свим земаљским језицима.
Нека је слава имену Божијем, који нам је подарио таквог живог свједока Свога имена, свједока истине Божије и свједока јединородног Сина Божијег. И нека би Бог и нама дао такву вјеру, такво свједочанство којим је био украшен Свети апостол Марко, да би и ми могли, до краја вијека и свијета, да свједочимо и исповједамо на свим земаљским језицима Исуса Христа, сина Божијега, коме нека је слава и хвала у вијекове вијекова. Амин.
Транскрипт Данило Балабан
