Вечерњом службом са изношењем плаштанице, у подгоричкој Цркви Светог Ђорђа, началствовао је протојереј, Јован Радовић.
Високопречасном проти саслуживало је свештенство овог Светог храма: протојереј Мирчета Шљиванчанин, старешина Цркве, протојереј-ставрофор Милета Кљајевић, јереј Блажо Божовић и ђакони Иван Црногорчевић и Лука Павићевић.
За певницом су одговарали појци овог Светог храма, праћени верним народом Божијим.
У 16х је почело Вечерње Богослужење, са изношењем плаштанице, којој је верни народ имао прилику да се поклони и да је целива.
У 19х почеле су Статије и трократни опход око храма са плаштаницом, коју су пратили верници са упаљеним свећама; затим су испред самог храма, после опхода, имали прилику да је још једном целивају, пролазећи испод ње.
Тада се верном народу, који се окупио у овом древном храму у великом броју, обратио началствујући свештенослужитељ, прота Јован Радовић, пожелевши да им на спасење буде вечерња служба, чудесно Јутрење Велике Суботе, – како је казао, прота Радовић.
Нагласио је да смо већ загазили у Велику Суботу, где смо вечерас служили службу Опијела или Погреба Господа нашега Исуса Христа.
,, Већ се код нас осјећа радост; већ полако улазимо у Велику Суботу; ми знамо као хришћани 21. вијека, шта се то десило, оне године у вријеме Понтија Пилата, када је Господ наш Страдао, био Разапет и умро и лежао у гробу, у Суботу.
У оно вријеме, можемо замислити само агонију Пресвете Богородице и жена које су биле испод Крста и агонију свих Светих Апостола, – јер они су мислили да када је Учитељ умро, ништа после тога неће бити. Они нијесу вјеровали, да ће он Васкрснути. !“ –подвукао је прота у своме обраћању.
,, Можемо замислити, каква је била Њихова агонија и трагедија када је Господ умро на Крсту и када је спуштан са Крста (видимо тамо да је на брзину спуштен са Крста) пошто је та Субота пред њима, била Велика Субота. !“ – нагласио је отац, подсјетивши да је Јосиф из Ариматеје дао своју гробницу у коју је Господ на брзину сахрањен, будући да Је морао брзо бити скинут са Крста.
,, И они сами кажу: А ми се надасмо да је Он тај Који Ће избавити Израиља !“ – али његовом смрћу, све престаје, све оно у шта су они вјеровали; све се тиме завршава, јер они нису имали још увијек вјеру, у Његово Васкрсење. !“ – нагласио је отац.
И видимо када је Господ Васкрсао, 40 дана се јавља Својим Ученицима, али они и даље не вјерују – да је Он Тај међу њима. Он им показује Своје Тијело, одухотворено, освећено, благословено, Васкрсло Тијело, које је јело храну; Он им у једном трену тражи саћа у меду, рибу – да би показао да је Он, – рекао је прота у подгоричком храму, беседећи, те говори, да Он у исто вријеме пролази кроз затворена врата и улази на скупове, на којима су се Они налазили.
Отац је затим казао да је нама данас много лакше, послије 21. вијека да видимо, да се радујемо и да очекујемо, да ће Христос бити у Гробу, сићи у Ад и позвати све оне који су тамо, од Адама силазили и све које је јела прождрљива смрт и којима спасења није било;
Дакле, Христос силази у Ад и позива све оне који су желели и вјеровали у правду и силу Божију, да пођу са Њиме – а у недељу, указао је отац, Христос Васкрсава из Гроба, тиме доносећи Васкрсење свима нама и свих мртвих дјела наших, а онда на крају свијета и времена – и у историји, нагласио је.
,, Сва суштина наше вјере је у Васкрсењу Христовом, Васкрсењу Четвородневног Лазара кога смо скоро прослављали. Лазарево Васкрсење сведочи да ћемо и ми сви хришћани Васкрснути а Христос нам дарује и показује почетак новога живота у Царству Његовоме – само у том случају, ако останемо вјерни њему до краја, као што Он Сам каже – Који претрпи до краја, тај ће се спасити.
Завршавајући своје обраћање на Велики Петак, прота је подсјетио да је Велика Субота од памтивијека била дан за крштавање, оних који су се спремали за Свету Тајну учлањења у Цркву Христову, – а да би се причестили за Васкрс и сјединили за Христом и тијелом и крвљу; оним Тијелом које је умрло, ради нас и ради нашега спасења.
Отац је подсјетио да је Христос Васкрсао у праскозорје, а то је најраније јутро, када се дан и ноћ раздвајају, – а то буде увијек у априлу мјесецу, подсјетио је отац, завршавајући своју беседу.
Заблагодаривши Господу на данашњем дану, прота Јован Радовић је још једном упутио благослов Божији свима вернима, како би нам Господ, свако добро даровао, у свим данима живота нашега !
Елза Бибић
Фото: Марио Матковић/Видео: Дарко Радуновић
