Свечани улазак Христа Господа у Јерусалим прослављен је у подгоричкој Цркви Св. Ђорђа Светом литургијом, којом је началствовао протојереј Јован Радовић. Високопречасном проти саслуживали су протојереј-ставрофор Драган Станишић, јереј Блажо Божовић и ђакон Иван Црногорчевић, уз молитвено учествовање дугогодишњег старешине овог светог храма, проте Милуна Фемића.
На литургијске возгласе одговарали су ђакон Лука Павићевић и Немања Кљајевић, студент Православног Богословског факултета, у Београду.
Након прочитаног јеванђелског зачала, словом поуке сабранима се у храму Господњем обратио началствујући свештенослужитељ, прота Јован Радовић, честитајући данашњи празник. Прота је затим указао на то да ми сами можемо видети, да се овај Васкршњи пост састоји од два поста: Четрдесетнице, који се завршио у петак (који је иза нас), док је данас Христов Улазак у Јерусалим, где је данашњи дан почетак Страсне седмице – то је овај други пост, који траје још 7 дана. Прота Радовић је стога објаснио да нас тако данашњи празник уводи у догађаје из живота земнога Христа Бога нашега Спаситеља, у Његово страдање, смрт и Васкрсење.
„Данашњи празник се десио највише из тога разлога, што је Господ на јучерашњи дан васкрснуо свога пријатеља Лазара, који је 4 дана лежао у гробу; где га Господ силом Својом Божанском, позива да изиђе напоље из гроба, речима: Лазаре изиђи напоље! – где тај мртвац, који је потпуно изгубио људски вид и људско обличје, излази као потпуно нови човек“, казао је отац, објаснивши да се ту показује како Господ, изнова ствара човека и да је то сведочанство васкрсења свих нас, које ће се десити на крају свијета, времена и историје.
„Ту су били присутни, поред сестара Марте и Марије, велики број њихових пријатеља Јевреја, а будући да је то близу Јерусалима, цео Јерусалим је био сведок тога догађаја, који се никада до тада није десио у јеврејском народу“, казао је отац Јован, рекавши да јеврејски народ, видевши то чудо, на данашњи дан из поштовања према Христу, (том великом чудотворцу и праведнику, који је проповедао љубав и милосрђе) дочекују је Га са палмовим гранчицама бацајући одјећу по путу којим је долазио.
Интересантно је поменути, нагласио је отац, да Господ својим ученицима говори прије уласка у Јерусалим да оду и нађу магарицу и младо магаре, на које би Он ушао у Јерусалим. Објаснио је да Господ на магарици, младом магарету улази у Јерусалим, зато што је коњ у то време коришћен за ратне услове, а магарицу би цареви јахали када би у мирнодопска времена обилазили своју царевину:
„Тако да Господ седа на младо магаре, желећи тиме да покаже, поручи јеврејском народу и свима нама – да је Он Цар мира и да Он мир носи са Собом!“
Началствујући свештенослужитељ је појаснио затим да младо магаре симболички представља многобожачке и незнабожачке народе, где Господ каже апостолима, дођите, доведите ми младо магаре на које нико није до сада уседао није. А да магарица симболише јеврејски народ, који се на крају и одрекао Христа и разапео Га на смрт, усмртио Га, и одрекао се потпуно од Њега, као свога Спаситеља (што се десило, 6 дана после овога догађаја).
„Данас видимо општу радост, општи празник, палмове гранчице су присутне, пошто је палма била та у Јерусалиму заступљена биљка“, казао је отац Јован и додао да смо синоћ освештали врбу јер је врба прво дрво које процвета после зиме и зато она и симболише и Васкресење.
Интересантно је поменути да црквено предање наше Цркве каже, да када је Ноје прије потопа кренуо да уђе у лађу, коју му је Господ заповедио да направи, са собом је носио највећу светињу коју је имао – Адамову лобању, да би када је изашао из лађе, предао свом најстаријем сину, Симу; А Сим када је правио град Јопу је тада подигао жртвеник и у подножју тога жртвеника, подвукао је прота, сахранио главу свога и нашега претка – Адама. Указавши да је Сим после града Јопе, направио и град Јерусалим, који симболише и значи – мир Божији.
„После тога, Хананејци освајају Јерусалим и дуго времена и година се није знало где је тај жртвеник и где је глава Адамова сахрањена; иначе, остао је сачуван назив тог дела где је глава била похрањена и звала се – Голгота, која на јеврејском значи, Лобања или Чело“, беседио је прота и подсетио да управо на Голготу, Господ долази, да би искупио род људски – зато што кроз Адама је смрт ушла у овај свет, а кроз Христа Господа долази спасење овоме свету и нама људима.
„Када читамо ова страсна Јеванђеља, када се Господ попео на Гору маслинску са које пуца поглед на цели град Јерусалим, Он се заплака, видећи тај Свети град, јер колико је тај град Свет, толико је и грешан; град је Свет по томе што је Господ дошао да управо у граду Јерусалиму, принесе највећу жртву на кугли земаљској, а то је да живот свој положи ради нас и ради нашега спасења. А са друге стране је тај град најгрешнији што се у томе граду десило богоубиство, највеће злодело у историји рода човечанскога, када су се Јевреји одрекли Христа као свога Месије и свога Спаситеља, који је дошао да и њих спаси од греха, смрти и ђавола“, казао је прота у своме обраћању у храму под Горицом и подсетио да су деца у Јерусалиму на Цвети узвикивала, машући тим палмовим гранама:Осана, благословен који долази у име Господње, а Осана, на јеврејском језику значи, Господ долази или Господе помилуј.
Протојереј Јован Радовић је још једном подсјетио да треба да се потрудимо да у овој седмици која је пред нама – очистимо своја срца, и у њих унесемо палмове гранчице и да заједно са том дјечицом узвикујемо, Осана, благословен Који долази у Име Господње ! Али и да бисмо заједно са Њиме Страдали, били Разапети, заједно са Њиме Васкрсли из свих грешних дјела својих.
Затим је нагласо да ћемо ове седмице имати интензивна богослужења те да се она назива Страдална или Страсна седмица.
„Прва три дана имаћемо Литургије пређеосвећених дарова, на Велику среду, навече, служићемо Свету тајну јелеосвећења, на Велики четвртак служимо Свету литургију, када се десила Тајна вечера и основана је и установљена Света тајна причешћа, тако да сви они, који посте пост, који се кају за своје грехе, који су се исповедили, требало обавезно и на Велики четвртак да се причесте. А увече, на Велики четвртак имаћемо у 18 часова чудесно вечерње богослужење, када се чита 12 Страдалних јеванђеља, где је описано Страдање нашега Господа. На Велики петак имамо у 8 часова Царске часове“, казао је отац и позвао сабране да тог дана у 11 часова доведу децу како би учествовала у фарбању и бојању васкршњих јаја.
На Велики петак у 16 часова служиће се Вечерња служба са изношењем Плаштанице на средину храма, а у 19 часова Јутарња служба са Статијама, односно Погреб Господњи и опход око храма, заједно са Светом плаштаницом.
На Велику Суботу ујутро, отац је подсјетио, Господ лежи у гробу, и тај дан се служи Света литургија, а на сам дан Васкрса служиће се Васкршње јутарње богослужење са почетком у 5 часова ујутро, објаснивши да је тако зато што је то праскозорје и јер је то онај моменат када се дан раздваја од ноћи, а Господ је васкрсао у рану и то у најранију зору. Затим, подсјетио је да у 6 часова почиње Васкршња литургија, са Светим причешћем и да ће се током цијеле Светле седмице сваког јутра служити Литургије, будући да се Васкрс 7 дана прославља (они који су постили 48 дана, иако мрсе, отац је казао, треба да се причешћују, будући да је припрема трајала 48 дана, а радовање и радост Васкрсења, прослављамо тих 7 дана), закључио је протојереј Јован Радовић на крају свога обраћања на празник Цвијети.
Након примања Свете тајне причешћа, заједничарење свештенослужитеља и парохијана, настављено је у Светогеоргијевском дому.
Елза Бибић
Фото: Марио Матковић / Видео: Дарко Радуновић
