Чудесно васкрсење Лазара из мртвих, пријатеља Христовог, прослављено је евхаристијски у подгоричком Храму Св. Ђорђа. Светом литургијом началствовао је протојереј Јован Радовић, уз саслужење протојереја-ставрофора Милете Кљајевића, јереја Блажа Божовића и ђакона Ивана Црногорчевића.
На литургијске возгласе одговарали су ђакон Лука Павићевић и Немања Кљајевић, студент Православног Богословског факултета, у Београду.
Након прочитаног јеванђелског зачала, словом поуке сабранима се поучном бесједом, обратио началствујући свештенослужитељ, прота Јован Радовић. Он је, питајући се шта се то збило прије 2000 година у малом мјесту, Витанији, покрај града Јерусалима, казао да на неколико мјеста у Светом писму Старога и Новога завјета налазимо да се помиње васкрсење из мртвих.
„У Старом завјету, видимо тамо да Свети пророк Илија васкрсава сина удовице из Сарепте сидонске, исто тако Пророк Јелисеј васкрсава сина Сунамићанкинога; док у Новом завјету видимо два случаја васкрсења Христовога, а то је када је Господ васкрсао сина Наинске удовице и Јаирову кћер“ – подсјетио је прота и указао да су се ова четири васкрсења десила одмах послије смрти тих људи, истога дана, објаснивши да је код Јевреја био обичај да мртваца сахрањују онога дана када премине.
Какве то везе има са овим Лазаром, пријатељем Христовим? – питао је о. Јован Радовић и одговорио: „Има управо такве везе, да је четири дана Лазар у гробу. Већ је изгубио потпуно свој вид људски, тијело је било натекло и почело да се распада и то је чудо над свим чудима. Самим тиме је Лазарево васкрсење славније од ова четири претходна, зато што Господ њега васкрсава када је већ изгубио свој вид човјека, вид људски!“
Појашњавајући да су сестре Лазареве, Марта и Марија јавиле да је Лазар болестан, али да Господ не жури, јер као Свемогући Бог зна шта ће се десити, знао је да ће Он васкрснути њега, управо да би посвједочио свима нама опште Васкрсење, отац је подсјетио да у данашњем тропару пјевамо … увјеравајући све људе у опште Васкрсење, прије Страдања Твојих, Христе Спасе.
„Дакле, Господ нас увјерава на данашњи дан, да смрт није тачка у животу нас људи, него запета; и да послије смрти почиње прави и истински живот“ – нагласио је прота Радовић, рекавши да ми видимо овдје Бога, односно, Богочовјека Христа Исуса, који се понаша и као Бог и као човјек, у овом случају. Он као Бог долази и каже: Лазаре, изиђи напоље!
„Никада се није десило у историји свијета да мртвац тог момента, чувши ријечи Господара свога – изађе из гроба. А исто тако видимо, Господ плаче за својим пријатељем, не само за Лазаром, него за сваким пријатељем, односно, за сваким човјеком кога је створио. Он плаче над смрћу свакога од нас “ – објаснио је отац, рекавши да је то зато што је смрт највећа трагедија у овом животу и највећи противник и непријатељ рода људскога.
„Господ није створио смрт, ми људи смо увели смрт у овај свијет, својим преступом, гријехом. Адам и Ева су постали смртни, управо захваљујући својој непослушности своме Спаситељу и Створитељу; тако да једини разлог доласка Господа Христа на овај свијет јесте управо да побиједи нашу смрт, као нашег највећег непријатеља“ – подвукао је он у својој бесједи.
И као што Апостол Павле говори, као што кроз једнога човјека уђе смрт кроз гријех, исто тако кроз једнога човјека, дође живот, односно, побједа над смрћу.
„Тако да из ове данашње суботе и оне пред нама, очитава се и види сва суштина наше православне хришћанске вјере. А то је васкрсење свих нас, које ће се десити, на крају свијета, времена и историје“, – поручио је отац, подсјетивши да Симбол вјере који се завршава ријечима – вјерујем у васкрсење мртвих и живот будућег вијека.
„Тако да суштина наше вјере је управо побједа над смрћу – ове суботе Лазар васкрсава, Господ га васкрсава у овоземаљском, материјалном виду, како јесте наше тијело; да би послије свог васкрсења Лазар био епископ на Кипру. И дан данас има манастир који је посвећен Светом Лазару четвородневном у мјесту званом Варнахил, гдје се налазе мошти Светога Лазара“ – казао је отац, додавши да је остао податак да је он још дуго година поживио, послије свога васкрсења.
Завршавајући своје обраћање у храму под Горицом, прота Јован је напоменуо да ћемо и ми људи на крају свијета, времена и историје када Господ дође поново да нам суди, васкрснути; да наша тијела неће бити оваква, него одуховљена, продуховљена и освећена као што је било Христово Тијело, послије Његовога Васкрсења, јер сјећамо се да Господ пролази кроз затворена врата, док у исто вријеме једе рибу и мед у саћу, када су Му Његови ученици дали.
„Данашња прича и догађај нам громогласно проповиједају и свједоче, чувајмо се и пазимо се како живимо у овом свијету, јер ми смо послани у овај свијет и овај живот, да бисмо зарадили и стекли Царство небеско “ – пожелевши на крају да молитвама Светога четвородневнога Лазара и Господ нас учини својим пријатељима, још у овом животу, а дај Боже и у оном Вјечном и непролазноме, Царства небескога, Христовога.
Након примања Светих Христових дарова, заједница у Тијелу и Крви Господњој настављена је у Светогеоргијевском дому.
Вечерас у Цркви Св. Ђорђа под Горицом, са почетком од 18 часова, служиће се вечерња служба, након које ће се освештати врбове гранчице.
Елза Бибић
Фото и видео: Дарко Радуновић
