Прослављене подвижничког живота и чудесног покајања пред Богом, славне Марије египатске – евхаристијски је прослављено, у подгоричком храму Св. Ђорђа.
Светом Литургијом началствовао је протојереј-ставрофор Драган Станишић уз саслужење, протојереја-ставрофора Гојка Перовића архијерејског намесника подгоричко-колашинског, протојереја-ставрофора Милете Кљајевића, протојереја Јована Радовића и ђакона Луке Павићевића; док је молитвено учествовао дугогодишњи старешина овог Светог храма, прота Милун Фемић.
На литургијске возгласе, благољепију појања својим појањем, допринео је хор Свети Сава, под руководством вероучитељице и диригента, Снежане Поповић.
По прочитаном јеванђелском зачалу, словом поуке сабранима се у храму Господњем, обратио началствујући свештенослужитељ, прота Драган Станишић, поновивши речи из Светог Писма, – Диван је Бог у Светима својим, Бог Израиљев.
Прота је тиме указао да – ево Светог сабора на овој служби у којој је диван Бог, Нерукотворена скинија у коју уђе, како каже Апостол, – првосвештеник, не са крвљу јарчијом, јуничијом, већ са крвљу својом; Тако да вјерујући у таквога свештеника, ми имамо све оно што смо изгубили, прародитељским грехом – нагласио је отац у својој беседи.
,, Читав овај Пост и ове службе имају у себи неку тугу због прародитељског гријеха; пјева се о том изгнању Адама из раја, помиње се како је постао – проклет; и током изгнања, упркос томе што је био проклет, било је људи који су имали врлине, који су наслућивали ту доброту Божију, то старање Творца за његово створење “ нагласио је прота у своме обраћању, појаснивши да чујемо у I глави Постања, да се чак наводи, да је земља проклета и да рађа трње, и противно растиње и током пада човековога, где смо имали Пророке, Стари Завјет, те молитве и жртве животињске – који су приносили свештеници и првосвештеници јеврејски.
Прота је затим у своме обраћању упитао – како то да су приносили животиње ? Да ли је то гријех ? Одговоривши, да су те животиње, благодарећи човјеку, имали постојање, да је човјек бринуо о њима, гајио их, и чак их приносио на жртву Богу – те су тако оне узвраћале човјеку, својим тијелом и бивале његова храна.
,, Видите како се ту открива тајна жртве, од саме природе, света животињскога, ми видимо како постоји жртва – која осмишљава човјеков живот. Постоји и пример такве жртве у многобоштву, када су приношени људи на жртву, дјеца, дјевојке, дјевице – све је то било у смислу неког помирења са собом, са Творцем, са неким искупљењем; међутим, овај сабор, ова служба, открива и представља управо оно највише што се тиче жртве, – а то је, да имамо таквога Првосвештеника, Који се принио на жртву; Он је Тај Који се приноси, Који приноси и Коме се приноси – то је та тајна неба и земље “ – казао је о. Драган Станишић, у храму под Горицом.
Беседећи, нагласио је да сабравши се на овој служби, ми учествујемо у тој тајни и носиоци смо те тајне и тако смо ми као та нерукотворена скинија, што је прво била Пресвета Богородица у Коју се уселила Ријеч Божија, Оваплоћени Бог, – поучио је отац, надаље.
,, Христос је Искупитељ и Спаситељ наш, не у смислу неког давног трена, него у смислу непрекидном, – у том смислу да сви они који Му вјерују, и који су приклонили главу своју Господу, они се искупљују за своје гријехе – не само тиме што се труде у врлини, него и тиме што Бог заволе овај свијет и пре постанка човјека; и зато ми имајући ову службу имамо то сазнање, то вјеровање, да је Господ Бог, добар, Спаситељ и Искупитељ наш. “ – казао је отац, на недељу Марије египатске.
Поучивши да пример такве вјере имамо и у Светој Марији египћанки, којој је ова недјеља посвећена, (која је као жена која се помиње у Светом Јеванђељу, пришла Христу без ријечи и опрала му ноге, косом главе своје обрисала и намирисала уљем и тако задивила оне који су сматрали себе врлинскима, побожнима, – она је задивила том својом вјером и Господ је погледао на ту њену вјеру).
,, Тако исто и Марија египћанка, имајући тежак живот у својој младости… имајући знање само о тој похоти људској, немајући знање о доброти Божијој – када је угледала Крст Христов, Онога Кога Су првосвештеници предали да се разапне, Кога Су пљували, Кога су убили, Који је васкрсао – она је повјеровала, још више од те жене мироносице, сасвим. 47 г. – отишла је и приклонила своју главу Господу у пустињи суровој, хладној и падала на земљу, била се у прса, оплакујући свој живот, своје грехе и удостојила се – разноврсне свјетлости Христове, која ју је обасјавала са свих страна.“
Началствујући свештенослужитељ је указао да је тако постећи и молећи се Богу, за читаво вријеме за које није видела ниједну звијер, нити једног човјека – није могла да дигне главу са земље, док се не испуни, док је не озари та свјетлост, коју помиње Софроније, Патријарх јерусалимски.
Отац Драган је подвукао да и ми на овој служби смо озарени светлошћу Христовом, благодаћу Духа Светога – и да се то види на лицима нашим, у Цркви – како је диван Господ у Светима својим.
,, Ми смо тај сабор Светих, то царско свештенски, тај изабрани род, али по својој скромности, ми то толико не наглашавамо, него просто мирно, благословено ходамо овим свијетом и постајемо со свијету.“ – нагласио је отац, на крају свога обраћања.
Затим је заједница у Телу и Крви Христовој, настављена у Светогеоргијевском Дому; а за то време, протиница Надица Радовић, одржала је час веронауке за полазнике Школе Свети Ђорђе. Касније, током дана, за полазнике Школе Свети Наум Охридски, час веронауке одржаће протиница, Душка Станишић.
Елза Бибић
Фото и видео: Дарко Радуновић
