Данас, 8. априла 2022, молитвено се сећамо два духовна горостаса наше свете Цркве – навршава се годину дана од упокојења архимандрита Јована Радосављевића и четири године од уснућа архимандрита Авакума Ђукановића. Обојица су вечан покој у Господу нашла у манастиру Лелић крај Ваљева, светињи чијем су небеском покровитељу служили. Вечан спомен у Царству небеском.
Архимандрит Јован Радосављевић је рођен у селу Лелић 1927. године, у монаштву је провео више од 80 година, био је ученик Светог Владике Николаја који је утицао на његово монашко усмерење, служио је у манастиру Благовештење у Овчарско-кабларској клисури, а последњих година овоземног живота често је боравио у Манастиру Светог Стефана у Горњем Жапском у Епархији врањској. Угледни професор и цењени писац и летописац наше свете Цркве, отац Јован је био сведок драматичних деценија духовног и народног живота. манастир Жичу отишао је уочи Другог светског рата. Био је сведок 9. октобра 1941. године бомбардовања једне од највећих српских светиња о чему је написао књигу „Живот и страдање Жиче и Студенице (1939-1945)“. У његов богати богословски и књижевни опус улази и дело „Мемоари“, објављено 2018. године, које садржи сећања о догађајима из бурне историје српског народа и Цркве и описује преко осамдесет година подвижничког и молитвеног живота архимандрита Јована, путописе и дневнике, поглавља о искушеничком животу и духовном уздизању поред Светог владике Николаја, Преподобног Јустина Ћелијског, патријарха Павла и многих других значајних духовника и монаха са којима је неговао реч Божју. Посебно је био поштован као духовник, аскета и ревносни богослужитељ и молитвеник.
Архимандрит Авакум Ђукановић, игуман манастира Лелић, у монашком подвигу је провео пола века, потекао је из духовног расадника Светог аве Јустина Ћелијског. Рођен је 11. јула 1932. године у селу Стубо, на падинама Повлена, од благочестивих родитеља, оца Милића који је био у роду са Светим владиком Николајем, и мајке Живоратке. Био је четврто од седморо деце и од ране младости био је привржен светој Цркви Христовој. Био је вишедеценијски неуморни делатник на Њиви Господњој, обновитељ и мисионар, а две велике светиње су управо благодарећи њему оживеле – манастир Троноша, где је провео три деценије – од 1961.године, и Лелић, где је за игумана постављен 2001. године.
Извор: Радио Слово љубве
