Данас смо се окупили овде, у Краљеву, да узнесемо молитву, да одамо достојан помен жртвама, али да исто тако видамо и исцељујемо ране нанете једним организованим античовештвом, ране које су последице magnum crimena који је почињен према нашем српском православном народу 1999. године. Чињеница је непобитна да је тада деветнаест држава учествовало у каиновском злочину, бомбардовању, у разарању нашега народа и наше земље, разарању праћеном медијским фабриковањима и трговањима истинама и лажима, пласирањем клевета о нама, о нашој Цркви, о нашем народу. Тада смо били суочени са бескрупулозним злом, са силом која ни тада као ни било када није узимала у обзир право и правду. Једини критеријум био је и јесте моћ и сила. Суочени смо тада са злом били пред којим ум стаје, пред којим остајемо неми, без речи, али наше ћутање и тишина су другачији од оног Адорновог које је изрекао да после Аушвица не треба певати, не треба писати поезију. Не, драга браћо и сестре, наше страдање, од првог мученика, протомученика Христа Господа, ћутање претвара у снагу, у молитву, у снагу молитве за све који страдају на правди Бога.
Молитва је наше надахнуће за стварање, за уметност. Зато се молимо за нашу браћу и сестре страдале у НАТО агресији на Србију, али се молимо и за све који данас страдају било где. Молимо се за мир уопште, за мир света. Молимо се данас посебно за престанак сукоба у Украјини, молимо се за мир и на Блиском Истоку, у Африци, свуда. Молимо се да сви разумемо и да сви разумеју да смо међусобно сви повезани, да смо једни другима потребни. Сви људи су браћа и сви људи су наша браћа. Наша браћа су чак и онда и они који нас прогоне, којима смо и до данас мета. Молимо се за њих, молимо се и за оне који нас клевећу. Ми њих прогонити нећемо и клеветати нећемо, али истину и због њих али и због нас објављиваћемо и сведочићемо. Наше страдање се не сме пројавити као злопамћење, оно се мора претворити у снагу за сведочење истине, правде, љубави и мира, у снагу праштања и покајања. Мора се пројавити у живот у сваком добру и у живот у христоликој врлини. Ту нам је потребна и помоћ Божја коју, ево, данас сећајући се и молећи за пострадале, невине током НАТО бомбардовања, призивамо упорно и непрестано показујемо да је нама људима помоћ Божја потребна, да не можемо сами, да не можемо да превазиђемо ону истину да је наш ближњи Каин, да је човек човеку Каин. Зато, Господе, просветли нашу таму и учини све људе истинском децом својом и правом браћом међу собом.
Извор: СПЦ
