Бесједа блаженопочившег Mитрополита Амфилохија у Цетињском манастиру, 17. марта 2007. године
Ево данас имамо радост, драга браћо и дјецо, да овдје с нама буду на служби Високопреосвештени Митрополит дабробосански Николај, ректор Сарајевске богословије, ректор Призренске богословије, који сада налазе у изгнанству у Нишу, високо пречасни протојереј Милутин Тимотијевић, ректор Карловачке, древне, богословије, високо пречасни протојереј Душан Петровић, ректор Крагујевачке богословије, наш отац Зоран Крстић и други наставници, професори наших богословија, замјеници других ректора, који су овдје дошли данас да се Господу помолимо и да програм наших богословских школа унапредимо, да га утемељимо на древном предању Цркве православне и прилагодимо и савременим потребама мисије наше православне Цркве.
То је за нас велика радост и благослов ове светиње, који су нам донијели, сваки из свога краја и своје школе, а у исто вријеме је благослов овдје Светога Петра Цетињскога, руке Светога Јована Крститеља и Часнога крста Христовога. Школе православне, школе наше помјесне Цркве, они су изданци једне свете, саборне и апостолске Цркве. Они су призвани да настављају дјело пророка, дјело апостола, дјело отаца Цркве. Да васпитавају и уче нова покољења, да их васпитавају страху Божијем и да их уче закону Божијем и да их науче да буду живи свједоци живога Бога и у исто вријеме да буду апостоли Цркве Христове у свијету, у времену у коме ми живимо. Све школе и наше помјесне Цркве и свеукупне Цркве православне, оне, кроз вијекове, дјелају тај свети посао и настављају то свето дјело Светих апостола. Њихова мисија је мисија свједочења и, као што каже наша ријеч ,,богословија”, мисија им је да слове о Богу, да говоре о Богу и тајнама Божијим, тајнама божанског откровења, а у исто вријеме и да славе Бога и да Га прослављају, јер свако говорење о Богу се завршава славословљем светога имена Божијега.
Њихова мисија је да шире Јеванђеље у свијету, а то је и унутарња и спољашња мисија Цркве Христове, свједочансво пред свијетом, пред онима који нијесу примили и који нијесу обасјани свјетлошћу Христовог Јеванђеља. Мисија наших школа је и пророчка мисија, јер као и Црква, која их је изњедрила и која их рађа, која има у себи свети дар пророштва, дар откривења последње мјере људског живљења, Есхатона, осмога дана незалазнога, тако су и школе наше призване да откривају те дубине богословља Цркве Божије и висине богословља, уводећи у тајне вјере нова покољења и откривајући да је мјера нашег усавршавања, нашег учења, нашег духовног раста безмјерна мјера, мјера раста Христовога, мјера царства Божијега, мјера вјечна и непролазна. Зато се и радујемо данас што су наши оци и наша браћа овдје са нама и радујемо се да наша Црква, и поред свих својих распећа и тешкоћа које је имала и које и данас има, да је она успјела да обнови своја здања, своје школе.
И не само да обнови оне старе, него да образује и нове црквене школе и нове црквене установе, и високе и средње школе, од којих међу нове спада Крагујевачка богословија, Призренска, сада у Нишу, Богословија, Богословија Света Три јерарха у Крки, и она је древна, од почетка 17. вијека, славна Карловачка богословија, која је васпитала покољења и покољења младих последњих вијекова у Карловачкој митрополији. У новије вријеме обновљена је и Сарајевска, сада у Србињу, богословија и Цетињска богословија. Тако да, хвала Богу, Црква је све оне школе које је имала обновила и родила је и нове школе, више високе школе, као што је факултет у Сарајеву, као што је факултет у Америци, у Либертвилу и друге високе установе, које показују животност наше помјесне Цркве, Српске православне цркве и њену снагу и, у исто вријеме, допринос наше Цркве у свеукупном образовању и васпитању православне Цркве у данашњем свијету.
Добродошли браћо и оци, Високопреосвештени, и благословите и ову нашу дјецу, да и они греде путем Господњим, у све дане свога живота. Амин, Боже дај.
Tранскрипт Данило Балабан
