Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија у Саборном храму у Подгорици, 15. марта 2014. године
Нека је благословено свето Причешће Тијелу и Крвљу Господњом. Као у вријеме Христово на Тајној вечери, тако и кроз сву историју, ево, већ двије хиљаде година, Црква Божија се сабира на једном мјесту око једне светиње, око Христа Господа, камена крајеугаонога васионе и неба и земље. Сабира се, као и први Његови ученици, око Тијела и Крви Његове на Тајној вечери. Сва историја Цркве Божије није ништа друго него Тајна вечера Христова, сва покољења се сабирају на исти начин, на истом мјесту, у истој вјери, нади и љубави око Христа Господа, као што су се сабрали и први ученици Његови, кроз вијекове. Зато и исповједамо једну свету, саборну и апостолску Цркву. Зато се и молимо за сво епископство православних, да правилно управљају ријечју истине Божије, и приносимо свете дарове. Принијели смо и данас за спасење васељене и за једну свету, саборну и апостолску Цркву Христову, за народ Божији сабран у мјесту, у име Божије.
За народ Божији сабран овдје у овоме светоме храму, овој Цркви Божијој, цетињској, древној и апостолској Цркви. Све је у Цркви одувијек саборно. Никада није по једноме или по двојици, него је увијек по Христу и онима који су сабрани око Христа Господа. Такво је њено устројство. А сабирајући се око Цркве Божије, ми се сабирамо око Христа, Господа Бога и човјека. Сабира нас онај који је рођен од Пресвете Дјеве, у чије име се подижу земаљски храмови и у чије име се и рађамо и освећујемо и посвећујемо Његову светињу, крштавајући се у Његово име и примајући печат дара Духа Светога. Тако дакле, Црква је по природи својој саборна. Зато се и главни храмови у једној епархији називају саборним храмовима. Па ево, Бог је и нас удостојио, ово грешно покољење које је најмање храмова саградило и које је највише храмова скрнавило, удостојио нас је Господ да саградимо и ми овај свети храм, саборни храм Цркве наше, који је такође и саборни храм Цркве васељенске, јер су га утемељили патријарси, на челу са васељенски патријархом, московским патријархом, освештали су га, такође, сви патријарси православни, са нашим Патријархом Иринејем. Утемељио га је наш Патријарх Павле, па редом су га освештали, саборно, тако да се на посебан начин у светоме храму остварује то јединство и та саборност Цркве Христове. Сва Црква васељене је сабрана овдје, у овом светом храму, сабрана и преко ових чудесних ликова, од пророка, апостола и мученика, до наших времена. Сабрана од нас који Му приносимо овај свети храм, сабрана светом службом Божијом, светом Литургијом, која се овдје служи свакодневно у име Господње. Дакле, Црква Божија је Црква саборна.
Данас, наша цетињска Црква, наша Митрополија, она има и сабрање највише самоуправних тијела својих: то је Епархијски савјет и Епархијски управни одбор. И то је једно од свједочанстава да је Црква саборна и да све што се у њој догађа је сабрано око Христа Господа и све је у поретку тога светога сабрања. Отуда и живот сваке помјесне Цркве и сваке епископије је саборни живот и саборни живот се одвија у духу онога како је записано у Дјелима апостолским: ,,Изволи се Духу Светоме и нама.” Не Духу Светоме и мени, или њему или неком трећем него ,,Духу Светоме и нама’’ што значи Цркви Божијој. А тамо гдје је епископ, гдје су презвитери, гдје су ђакони, гдје је црквени клир и народ Божији, сабрани око свете Литургије, свете Евхаристије, ту је једна саборна и апостолска Црква . И све у њој бива по поретку и блаогобразно треба да буде, као што каже Свети апостол Павле. Отуда наша епископија, као и све епископије наше светосавске Цркве, оне су устројене и њихов живот је управо у духу те саборности. Отуда је неопходно да у једној епархији, у једној епископији, Митрополији, једној Цркви Божијој, да постоји не само епископ, и не само презвитери и свештеници и ђакони, него сви заједно: и епископи и презвитери, и ђакони и свештеници, и народ Божији, да учествују у светињи Божијој, примајући Тијело и Крв Господњу и да учествују у свеукупном дјелању Цркве Божије.
Отуда данас и сабрање нашег Епископског савјета и Епархијског управног одбора, који ће данас извршити преглед свега онога што се догађало у нашој Митрополији током прошле године, који ће и извршити и преглед свеукупног пословања и духовног, и моралног и материјалног у нашој Митрополији, донијети завршни рачун, којим ће бити озваничено све оно што је у току ове године прилагано нашој Цркви, што је уграђивано у светиње и у живот ове Цркве и такође предвидјети буџет за идућу благословену годину Господњу. А у исто вријеме донијети одлуке о даљем апостолском раду и служењу наше Цркве, проповједању светога Јеванђеља у нашој Цркви, у Црној Гори, овдје гдје нас је Бог изабрао и гдје нас је Бог поставио. Дакле, то је и смисао Епископског савјета и Епархијског управног одбора и свих оних Богом даних и Црквом озваничених установа које постоје у нашој Цркви, међу које спадају и црквени одбори и све оне друге установе које су неопходне за унапређење црквеног живота и за остваривање мисије Христове. А мисија Цркве Христове је да крштавамо у име Оца, и Сина и Духа Светога све људе и све земаљске народе.
Зато је, и при овом светом храму саборном, саграђена и ова саборна крстионица, светосимеоновска, златичка крстионица, да се у њој погружавају сви они који иду и који желе да иду за живим Господом, нашим Спаситељем. Крстионица која прима у себе све оне који су се од памтивијека овдје крстили у име Господње и која прима и благосиља све оне који се сабирају кроз њу, преко ње и преко печата дара Духа Светога, сабирају се око Господа у овом саборном храму и шире око њега.
Зато, нека Бог благослови и рад нашега Епархијског савјета и Управног одбора, нека Господ и у нама умножи здравље душе и тијела и спасење, да се причешћујемо, достојно, Тијела и Крви Господње, ходећи за Господом и васпитавајући се Тијелу и Крви Његовом и припремајући се за вјечни и непролазно живот, за вјечно и непролазно царство Оца, и Сина и Духа Светога, Бога нашега, коме нека је слава и хвала у вијекове вијекова. Амин.
Транскрипт Данило Балабан
